Ovaj članak je objavljen u saradnji sa the Marshall Project.Jedne kasne februarske večeri 2013. pripadnik patrole državne policije Masačusetsa, Erik Frenč, je zaustavio plavi SUV kome su prednji farovi bili ugašeni. Kada je prišao automobilu, video je dim i osetio miris trave. Vozač Tomas Gerhard je bio u stanju da izbroji unazad od 75 do 62, i da sriče abecedu od D do Q. Ali nije bio u stanju da stoji na jednoj nozi, ni da napravi devet koraka po traci i da se okrene, što su standardne terenske mere za ispitivanje da li je vozač trezan. Policajac je bio ubeđen da je Gerhard neposoban, i uhapsio ga je pod optužbom da je vozio pod uticajem marihuane.
Reklame
Da li je Gerhard uopšte bio naduvan? A i da jeste, da li je bio isuviše naduvan da bi vozio bezbedno?Ovog meseca, njegov advokat je pred višim družavni sudom ustvrdio da Frenč te noći nije dokazao ni jedno, ni drugo.Masačusets je jedna od osam država u kojima je, kao i u Okrugu Kolumbija, upotreba marihuane sada legalna. Još dvadeset država je legalizovalo upotrebu marihuane u medicinske svrhe. Ali nauka i zakon ne održavaju korak sa ovom rapidnom političkom promenom.Mi uzimamo zdravo za gotovo da kada neko ne može da hoda pravi ili da stoji na jednoj nozi znači da je opijen, a da biti opijen znači biti opasan za vožnju. Ali nema jasne naučne saglasnosti kada su u pitanju duvanje trave i vožnja. A malo sredstava na koje se policajci već dugo oslanjaju da bi odredili da li je vozač previše pijan da bi vozio, kao što je alkometar, postoje za marihuanu.Slučajevi kao što je Gerhardov sada su na prvoj liniji fronta novih napora u sudnicama, laboratorijama i vladinim agencijama širom zemlje da se odredi koja je gornja granica kada je čovek previše naduvan da bi bio u stanju da vozi – i kako pouzdano znati da je tako.Rezultati većine (ali ne i svih) studija kažu da uživanje marihuane umanjuje vozačke sposobnosti. Međutim, u celosti, ta nesposobnost je izgleda skromna, slična kao kada vozač u krvi ima između 0,1 i 0,5 promila alkohola, što je legalno u svim državama (Mnogo je opasnije kombinovati travu i alkohol). Uvećanje rizika od sudara samo na travi je „malo koliko je vožnja po mraku opasnija od vožnje po danu", kaže Run Elvik, politički naučnik na Univerzitetu u Oslu, koji je sproveo nekoliko opsežnih meta-analiza evaluacije rizika vožnje pod uticajem droge. „Niko ne razmišlja o tome da ljudima zabrani da voze noću. Ako želiš da nametneš neki konzistentni standard, onda nema jakih dokaza za zabranu".
Reklame
Kada je alkohol u pitanju, nauka i pravosuđe su odavno ustanovile direktnu vezu između količine popijenog pića, nivoa akohola u krvi i rizika od sudara. Što je jedno od toga više, više je i sve ostalo. To sa travom nije slučaj. Naučnici ne mogu pouzdano da tvrde koliko trave, u kojoj koncentraciji i u kom vremenskom roku su dovoljne da se neko nazove „naduvanim" (Ovo je posebno teško odrediti zbog toga što je za većinu postojećih studija korišćena trava iz nacionalnog Insitututa za zloupotrebu droga, koja je obično mnogo blaža od one koja može da se kupi na ulici ili u radnji).Nivo THC-a – tetrahidrokanabinola, hemijskog jedinjenja iz trave od kojeg se naduvaš – u krvi dostiže vrhunac ubrzo nakon duvanja, a u narednim satima naglo opada, u vremenskom periodu kada je onaj koji duva najnaduvaniji. Šta više, kada redovno duvaš, THC ti ostaje u krvi danima i nedeljama nakon što si duvao, kada je sasvim jasno da nisi naduvan.Ipak, po zakonima u 18 država koji se odnose na vožnju pod uticajem droge se to određuje nivoom THC-a (ili srodnih jedinjenja) u krvi. U nekim državama je vožnja zabranjena sa bilo kojom količinom, a u nekim se prag određuje po modelu testa za alkohol. Ali vremenski jaz između toga kada te zaustave i kada te odvedu u bolnicu da ti vade krv – u proseku, više od dva sata – može da dovede do lažnih negativnih rezlutata, dok tolerancija koju razviju redovni uživaoci (i tendencija da im se THC zadržava u krvotoku) može da dovede do lažnih pozitivnih rezultata. Zbog toga istraživači kažu da zakoni o THC-u u krvi imaju malo smisla.
Reklame
„Ako si zaustavio nekoga ko je samo probao ili duva povremeno, malo THC-a se kod njega zadržava dugo – proglasićeš ga nesposobnim", kaže Nikolas Lovrič, profesor političkih nauka na državnom Univerzitetu u Vašingtonu. „Ali ako je neko čest uživalac, vidno je sposoban da vozi i sa visokim nivoom THC-a".
Razumnija strategija je izgleda zabraniti vožnju u naduvanom stanju, i 31 država je zauzela ovaj pristup. Ali dokazati da je vozač naduvan se takođe ispostavilo kao klizav teren.Jedan od problema na koji Tomas Gerhard ukazuje u svojoj tužbi je da li su policajci koji su prošli standardnu obuku dovoljno kvalifikovani da donesu sud da li je vozač naduvan. Sudovi u nekoliko država, uključujući one u Nju Džersiju, Vermontu i Montani su doneli presude da nisu."Za razliku od intoksikacije alkoholom, stoji u presudi Višeg suda u Nju Džersiju iz 2006, „Još uvek ne postoji generalna svest o znacima i simptomima stanja koje se opisuje kao 'biti naduvan' od marihuane".Istraživanja pokazuju da je pasti test trezvenosti (skup zadataka kao što je hodanje po pravoj liniji) u tesnoj vezi sa nedozvoljenom količinom alkohola u krvi – a policajci imaju i alkometar da potvrde svoja otkrića. Ali „jaz između procene, trenutka uživanja kanabisa i vožnje nije sasvim premošćen", kaže profesor Tomas Markot iz Centra za medicinsko istraživanje kanabisa kalifornijskog Univerziteta u San Dijegu. Oni koji često uživaju marihanu – čak i kada nisu naduvani – možda neće biti u stanju da stoje na jednoj nozi, na primer, bez obzira da li je bezbedno da voze ili ne. Markot i njegove kolege rade na proceni novog terenskog testa trezvenosti prilagođenog za duvanje trave. Njhova merenja na Ajpedu testiraju veštine kao što su praćenje nekog objekta na ekranu, ili tačno procenjivanje vremenskog okvira.Neka policijska odeljenja koriste usluge stručnjaka za procenu nadrogiranosti, posebno obučene policajce koje šalju da procene vozače osumnjičene da su drogirani. Obično poznati kao DRE-ovi, ovi policajci primenjuju jednostatni proces od 12 koraka, uključujući merenje krvnog pritiska i pulsa osumnjičenog, kao i nekoliko pregleda očiju i ravnoteže, da bi odredili da li je vozač omamljen, a ako jeste, od čega. Preliminarna istraživanja izgleda ukazuju na to da su njihove procene promenljivog kvaliteta, a ne dozvoljavaju sve sudije DRE-ovima da svedoče o svojim otkrićima. „Oni nisu lekari. Nemaju medicinsko obrazovanje", kaže Lovrič, profesor Univerziteta države Vašington, koji je proučavajući petogodišnji učinak DRE-ova u Vašingtonu i Nju Meksiku otkrio da se stopa lažnih pozitivnih rezultata prilikom testova omamljenosti kreće od 38 do 68 procenata. „Svi koji se bave poslom DRE-a znaju da je to veoma teško raditi".Zlatni standard bi bila naprava nalik alkometru kojom bi moglo objektivno da se izmeri da li je neko u skorije vreme duvao, i koliko. Lovrič radi na razvoju takvog uređaja, koristeći istu tehnologiju koja se koristi za otkrivanje eksploziva na aerodromima. On kaže da će biti potrebne barem dve godine da se ova tehnologija usavrši, minijaturizuje i napravi tako da bude dovoljno izdržljiva da može da se baci na zadnje sedište policijskih kola.U međuvremenu, ljudi kao što je Tomas Gerhard će se boriti za pravdu na državnim sudovima. Presuda u njegovom slučaju se očekuje ovog proleća.