Kako umetnici tumače ljubav

Na koje slike pomislite kada mislite o ljubavi?

Gotovo da je previše teško čak i razmišljati o ovom pitanju. Da li zamišljate neku destilaciju osećanja usmerenu na pokret poput onog u slici Eliota Ervita? Ili nešto jednostavnije, skrinšot stihova Stivi Niks ili sentimentalnu Instagram pesmu? Ona slika gore iz serije sa ružama? Umetnica i kustoskinja Rejčel Stern navikla je da pokreće to pitanje u nadi da će zagrebati po površini kroz izložbu LOVE 2016 u galeriji LeRoy Neiman na Univerzitetu Kolumbija.

Grupna izložba obuhvata skoro 50 umetnika i bavi se idejama ljubavi i erosa; zamišljena je kao istraživanje na temu kako ljubav izgleda danas, sa nadom da se približi onome kako bi mogla da bude definisana, ili prihvatanju činjenice da je možda nije moguće klasifikovati. Nedavno sam obišla izložbu i razgovarala sa Rejčel Stern o čitavom procesu otkrivanja različitih asocijacija ljudi na ovu reč.

VICE: Zašto si izabrala da kuriraš izložbu na ludu, široku temu ljubavi? Zvuči mi iscrpljujuće, zato sam i vrlo radoznala.

Rejčel Stern: Bilo je iscrpljuće. Pre diplomiranja, vodila sam foto blog čija je suština bila ideja grupisanja fotografija na osnovu teme umesto istorijskog trenutka ili kultološkog konteksta. To su bile slike pasa, hrane, slike iiz Rusije - dosta neobične, široke kategorija. Mislim da sam iz svega toga shvatila da me najviše interesuje kategorija romantičnih fotografija, pa sam došla na ideju da zapoičnem dnevnik na ovu temu; na kraju su imale nekoliko različitih formi, od kojih gotovo ni jedna nije otišla dalje od InDesign fajla.

Da, hrpe njih leže unaokolo.

Da, uglavnom zbog toga što nisam baš osoba koja pravi publikacije, nisam dizajnerka, ne ide mi dobro razvrstavanje i skupljanje informacija.

Štampani format nije baš dobar za mene. Moj rad preispituje šta je ljubav ili kako izgleda, ili kako je ljudi razmeju ili zašto je žele. kako funkcioniše ili kako sve može da se nazove. Nemoguće je definisati je, i baš zato što je neodrediva, želela sam da vidim kako ljudi misle da ona izgleda i možda kroz to možemo naći tačke konsenzusa ili razilaženja koje objašnjavaju jedna drugu. Volim tu ideju da kada se kaže "Hajde da napravimo izložbu o ljubavi" je isto kao da se kaže "Hajde da imamo izložbu o vazduhu". Sa ovim nazivom, to je skoro nemoguće, pa na kraju postane izložba o tome ko su ti ljudi, zašto su njihove slike ljubavi važne, i zašto su mi neke od njih posebno rezonantne.

Da li je bilo teško predstaviti tako širok spektar umetnika?

Jeste, budila sam se svake noći sa aksioznim napadima zbog nekog koga nisam pitala da bude deo izložbe, a trebalo je. Takođe mi je bilo interesantno kada sam pogledala kako je lista umetnika izgledala jer sam ih spontano prikupljala, i prvi patern su bili skoro svi beli gej muškarci. Bilo mi je alarmantno kada sam izbrojala i shvatila da imam preko dvadeset umetnika i da su samo šest od njih žene. To je bilo pre godinu dana, kada sam po prvi put sastavila listu, kada se nametnulo i kao pitanje koje treba rešiti: zašto se ovo desilo i koji misaoni proces me je tu doveo? Počela sam da razmišljam o ljudima koji bi me iznenadili, dali nešto što nisam znala na početku. Za neke od radova, nisam znala kako će izgledati dok nisu u kutijama pristigli u galeriju.

Koji rad te je najviše iznenadio?

Rad Pitera Klofa. On je bio jedan od poslednjih ljudi koje sam zvala da budu deo izložbe, sve se desilo u pet do dvanaest jer sam vidila njegov rad kamena sa očima, i tražila mu taj rad. Rekao je da ne bi mogao da ga priloži iz određenih razloga ali je želeo da napravi nešto posebno. Ond anas je zamolio da mu ostavimo mesto na zidu određenih dimenzija. Bila sam nervozna jer ima radove u različitim formama, uglavnom je video u pitanju. Moglo je da izgleda kao bilo šta i njegov prostor je bio ta ogromna praznina na zidu gde je sve okačeno i nismo imali pojma šta da očekujemo. Ušetao je polako u petak ujutru i postavio rad na zid i bio je fenomenalan.

Da li imaš neku sliku ljubavi kojoj se uvek vraćaš?

Imam ih mnogo. Više od slike, kustoska reč sadrži onaj stih Stivi Niks iz pesme "Designs of love", stih o kojem dosta razmišljam. Prvi put kad sam je čula bila sam sama u Briselu - volim da putujem sama jer možeš da budeš melanholična, da zapisuješ beleške, i da budeš zaista romantična - poslušala sam je, bez šale, bar 3000 puta. Gledala sam lepotu tog mesta i razmišljala o tome kako definišemo ljubav.

Razmišljam o svim umetnicima na izložbi i kad god pomislim na ljubav, naročito u projektu Džejsona Lazarusa "Too Hard To Keep", najpre se setim slika nekog gubitka, čini se da je to nešto što je prvobitno imalo neko značenje.

On je neko kog sam zvala manje zbog specifičnog rada a više jer je u pitanju praksa koja se bavi temom ljubavi na višem nivou. Mogao bi da izloži bilo koji rad koji bi više nego zadovoljio temu.

Kada sam ga posetila u studiju pre nego što se preselio u Čikago, imao je čitav zid slika iz "Too Hard Too Keep", sve sa onim izrezanim trakicama na podu. Pronašao je ljude koji su mu važni iz različitih razloga: ruralni doktor, džez muzičar… U svom radu luta kroz istoriju. Koristio je tipografski seting ili na njihovom nadgrobnom spomeniku ili na dokumentima za trakice između datuma rođenja i smrti i izrezao ih u granitne spomenike koji su ležali na podu. Sve to se pretvorilo u groblje ovih života jer su trakice predstavljale reprezentaciju njihovog raspona.

Leigh Ledare

Neki od ovih radova, uključujući i poeziju, biće objavljeni u magazinu MATTE. kako ste izabrali poeziju i tekstove o njoj?

Ne možeš da praviš izložbu o ljubavi bez ljubavnih pesama, ili bez cveća. To smo pokrili na samom početku MATTE-ovim tapetom. Pol Lego je pesnik sa kojim stalno sarađujem, obično kada je potrebno da neki tekst prati moje fotografije, radimo nešo zajedno. Napisao je poziju ispisanu na zidu galerije u kojoj je izložba, a ostale pesme pripadaju mojoj rođaci, Nataši Okšorn, koja piše fikciju za mlade. Ona piše te pesme na Instagramu i funkcionisale su kao dnevnik u poslednjih nekoliko godina. Izabrali smo staru kolekciju ovih pesama koja ide zajedno uz radove sa malim srcima Jošie Sakaija.

Osećam da je ovo vrsta beskonačnog projekta što je jako uzbudljivo. Ova tema može da evoluira u OGROMAN katalog.

Volela bih da ga nastavim, želim da napravim LOVE 2017 i tako redom.

Pogledajte selekciju radova sa izložbe LOVE 2016:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu