Hitler i nacisti su se ozbiljno radili amfetaminima i opijatima

Najnovija knjiga Normana Olera Der Totale Rausch ("Totalni rad") govori o navici nacista da uzimaju droge kako bi "unapredili svoja dostignuća". Ispada da su mnogi članovi Hitlerove stranke, od Vermahta pa sve do najvišeg vrha, ozbiljno upražnjavali razne hemikalije. Oler je imao uvid u dokumentaciju Hitlerovog ličnog lekara, doktora Tea Morela, i bio u prilici da utvrdi da je tokom godina firer lično primio oko 800 injekcija.

Poseli samo sa autorom knjige da saznamo nešto više o tome kakvim su se sve gudrama radili nacisti i zašto tako malo istorijskih knjiga govori o tome.

VICE: Zdravo, Normane. Dakle, Hitler i ostali članovi nacističke stranke zapravo su sve vreme bili odvaljeni?

Norman Oler: Na to ukazuje moje istraživanje. Ali morate da ih razdvojite. Svaki od njih je imao sopstvene sklonosti i zavisnosti. Nisu svi uzimali sve droge. Neki su uzimali više, drugi manje. Neki od njih su bili na metamfetaminima — na primer, Ernst Udet, šef Nabavke i zaliha pri avijaciji. Drugi su bili na jakim anesteticima, poput Geringa, čiji je nadimak zapravo bio Moring, zbog morfijuma. A dokazano je da je Hitler uzimao "eukodal" — nemačko robno ime za sintetički opijat "oksikodon" — i to intravenozno. Odlučio sam da istražim odakle je uopšte poteklo ovo masovno upražnjavanje droga i kakvo je njegovo istorijsko značenje.

Mnogi vikend ratnici se ne bi lako prisetili koje su droge tačno uzeli u petak uveče. Kako možeš da dokažeš šta je Hitler uzimao pre 70 godina?

Svi aspekti Trećeg rajha marljivo su beleženi i zapisivani. Hitlerov lični lekar, doktor Teo Morel, ostavio je za sobom opsežnu dokumentaciju. Dobio sam priliku da je pregledam u Federalnom arhivu u Koblencu, Institutu za savremenu istoriju u Minhenu i Nacionalnom arhivu Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu. Pojedinačne injekcije koje je Hilter svakog dana primao zabeležene su crno na belo u tim spisima. Fascinantno štivo.

U svojoj knjizi si napisao da je Hitlerov lični lekar bio gojazan, nakazan čovek koji je žderao kao prase. To ne zvuči baš kao arijevski ideal. Kako se razvio taj blizak odnos između Morela i Hitlera?

Svi oko Hitlera bili su zgroženi Morelom; sam Hitler je bio jedini koji ga je trpeo. Razvili su simbiotičku vezu zbog droge. Morelu navodno nije bilo dopušteno da otputuje na sahranu rođenog brata — zato što bi bio odvojen od Hitlera čitava dva dana. A svi znaju kakav je osećaj kad ti je diler na odmoru.

Šta te je navelo da napišeš ovu knjigu?

Jedan moj prijatelj koji je rezident di-džej za Club der Visionäre [u Berlinu] pričao mi je o ovoj temi, a ja sam odlučio da napišem roman o njoj. U međuvremenu sam shvatio da u prozi to ne funkcioniše. Ovde su zanimljive baš činjenice. Zato sam odlučio da o ovoj temi napišem publicističku knjigu. Fikcija je jedno, istorijske činjenice su nešto sasvim drugo.

Knjiga je do sada uspela prilično da podeli javnost. Iako te je Špigl prozvao da nisi istoričar, Zidojče cajtung ti je dao pozitivnu kritiku. Šta je u vezi s ovom temom izazvalo tako oprečne reakcije?

Ova tema se bavi poglavljem svetske istorije koje baš nije zanemarivo, tako da obavezno ima ljudi koji ne žele da prihvate novi pogled na stvari. To umnogome ima veze sa strahom i tapijom na tumačenje. Postoje akademske kule stražare: kome je dozvoljeno da kaže šta o određenim temama. Mnogi se, na primer, plaše da će moja knjiga da relativizuje krivicu nacista. To je, naravno, glavno pitanje. I ono zahteva odgovor.

Kad već pričamo o krivici, ima li šanse da upražnjavanje droge među nacistima umanji njihovu krivičnu odgovornost?

Naravno da nema. Ovde važi fundamentalno pravno načelo " actio libera in causa ". To znači da ako posegnete za opojnim sredstvima kako biste izvršili krivično delo koje ste već isplanirali, to ne umanjuje vašu odgovornost. Zločinački planovi nacista već su bili izloženi u Hitlerovom zapaljivom tekstu Majn kampf i počeli su da se sprovode u delo tridesetih, mnogo pre nego što se primila upotreba droga.

Nacionalsocijalizam je jedno mračno poglavlje nemačke istorije. Ti ne samo da u svojoj knjizi opisuješ drogiranje vođa, već govoriš i o eksperimentima sa drogama koji su se vršili u koncentracionim logorima. Šta se tamo tačno dešavalo? Kakvi su to eksperimenti na ljudima vršeni tamo?

U Sašenhauzenu, zatvorenici su primoravani na tzv. "patrole na pilulama". Prisiljavani su da piju novi "čudotvorni lek", koji je sadržao veliku količinu kokaina, metamfetamina i eukodala, a potom trče u krug čitavu noć sa rancem na leđima. Ove testove je zajedno sa SS-om vršila i mornarica. Zatvorenike u Dahauu su bez njihovog znanja kljukali meskalinom. Pokušavali su da razviju nove metode ispitivanja. Amerikanci su slučajno pronašli rezultate ovog eksperimenta kad su oslobodili kamp. Američke obaveštajne službe kasnije su koristile isti materijal za svoj "Projekat Artičoka", čiji je cilj bio razotkrivanje navodnih sovjetskih špijuna.

Drogirani Vermaht je okupirao Poljsku i Francusku takvom brzinom da su ljudi to nazvali Blickrigom. Jesu li svi vojnici zaista bili na drogama?

Za pohod na Francusku je obezbeđeno trideset pet milion doza pervitina. Aktivni sastojak pervitina je metamfetamin, koji danas zovemo kristal metom. Tenkovske jedinice bile su posebno drogirane. Piloti Luftvafea su takođe uzimali metamfetamin. Može se reći da je Blickrig bio Metkrig.

Je li vojska uzimala kristal met i posle 1945?

Nacisti su bili preteča "podgrevanja" ratova drogama, ali su se saveznici brzo poveli za njihovim primerom. Oni su koristili spid [amfetamin]. A Amerikanci, na primer, nikad nisu odustali od te prakse: obezbedili su velike količine spida za svoje pilote u Korejskom ratu.

A šta je sa nemačkim oružanim snagama?

One su u Avganistanu koristile modafinil, sredstvo za održavanje budnosti. Održava vas u budnom stanju, daje vam snagu i navodno nema nikakvih nuspojava. Savetodavni odbor vojne medicine trenutno razmatra da li tzv. supstance za poboljšanje učinka treba obezbeđivati u velikim količinama.

Zašto se ova tema veze između nacista i droge do sad zanemarivala? Je li to zato što je tabu?

To je zbog koncepta "borbe protiv droga" samih nacionalsocijalista, kojim je ustanovljena državna kontrola nad opojnim sredstvima i samim tim droga uopšteno pretvorena u tabu. Zbog toga trezvene nauke odbacuju ovu temu — na univerzitetima se i dalje izbegavaju opsežne studije.

Kako izgleda tvoj lični istorijat iskustva sa drogama u poređenju sa Hitlerovim?

Nisam probao svaku drogu o kojoj sam pisao u Totale Rausch . Posebno jer da sam se na bilo koji način približio Hitlerovim navikama sa drogama, ne bih bio u stanju da napišem knjigu. Zaista, niko ne bi mogao izdrži tu količinu.

Hvala ti, Normane.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu