​Kako mi je ruska mafija olakšala brutalnih godinu dana zatvora

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK

Neki Dubai možda vide kao savršenu destinaciju za odmor. Uz pomoć idiličnih plaža, luksuznih tržnih centara i burnog noćnog života, turisti zaboravljaju da postoji i mračna strana raja Zalivske obale. Uprkos reputaciji Ujedinjenih Arapskih Emirata kao jedne od opuštenijih i umerenijih islamskih zemalja, to je mesto gde je navodno često na delu policijska brutalnost, a rasizam je podržan dvostrukim klasnim sistemom prema kojem neki stanovnici Emirata žive udobnim životima, dok loše plaćeni radnici iz 88 odsto emigrantske populacije u državi robuju za nisku platu.

Britanski turista Karl Vilijams bio je blaženo nesvestan svega ovoga kad je 2012. godine otputovao u Dubai. Više ga je zanimalo da uživa na suncu, u moru i pesku — tačnije, sve dok ga šest policajaca naoružanih pištoljima nisu izvukli zajedno sa njegovim prijateljima Grantom Kameronom i Sunitom Džirhom iz njihovih iznajmljenih kola. Policija je zatim brutalno pretukla Karla, uporno ga nazivajući "crnim govnom", ispričao je on.

Policija je u kolima pronašla paketiće sintetičkog kanabisa poznatijeg kao 'Začin', a Karl i njegova dva prijatelja tvrde da su potom mučeni kako bi odali informacije o svom navodnom dobavljaču. Karl je kasnije osuđen na kaznu od četiri godine u paklenom zatvorskom sistemu u kojem je, kaže on, silovanje uobičajena pojava, zatvorenici se rutinski drogiraju bez njihovog znanja, a zatvorskim krilima nezvanično upravlja ruska mafija. Sastao sam se sa njim kako bih saznao nešto više o tih godinu dana koje je proveo u pritvoru pre nego što su on i njegovi prijatelji bili pomilovani i pušteni u aprilu 2013. godine.

VICE: Zdravo, Karle. Hvala što si pristao na razgovor sa nama. Da se podsetimo: pod kakvim ste okolnostima bili uhapšeni ti i tvoji prijatelji?

Karl Vilijams: Iznajmili smo kola i upravo smo završili kupovinu u tržnom centru, pa smo počeli da slažemo naše kese, kad smo primetili da je neka kesa već unutra. Zavirili smo u nju i videli gomilu nekakvih malih paketića. Nismo mnogo razmišljali o tome, ali nas je kasnije, dok smo bili parkirani ispred stana našeg prijatelja čekajući da on izađe, opkolila policija. Izvukli su nas iz kola, naterali da zalegnemo, išamarali nas i izveli u pustinju, gde su počeli da nas prže tejzerima.

Šta su tražili?

Jedan od njih je rekao: "Zovi svog dilera i reci mu da nam donese malo začina." Pitao sam: "A šta je to začin?" Nisam do tada ni čuo za njega. On mi je rekao: "Kaži nam od koga si ga dobio." Kazao sam mu: "Druže, nemam pojma o čemu govoriš." Koristili su i mnogo rasističkih uvreda, što je tipično za tamošnje vlasti. Konstantno smo trpeli rasističke uvrede, i od policajaca, i od osoblja u zatvorima. Prema svakom ko nije čistokrvni stanovnika Emirata ponašaju se neprijatno i ponižavaju ga. Posle toga su nas odveli nazad u našu hotelsku sobu i šutirali mi šaku dok je nisu polomili. Imao sam povez preko očiju i trljali su mi električnu palicu uz butinu i nabijali je pravo u testise.

To zvuči grozno. Koliko si vremena na kraju proveo u zatvoru?

Pomilovan sam i pušten kad sam u zatvoru proveo malo više od godinu dana. Bio sam u dva različita zatvora: u Port Rašidu i u Centralnom zatvoru Dubaija.

Kakvi su bili uslovi?

U Port Rašidu su bili odvratni. Taj zatvor je bio prenatrpan, ima 300 ljudi u zatvoru za koga je planirano da primi oko 100. Hrana je bila užasna, a mestom su upravljali zatvorenici. Drugi zatvor je bio veoma čist, a hrana je bila dobra. I to je bio zatvor kojim su upravljali zatvorenici, međutim, okolo se nisu šetkali čuvari, a drugi ljudi koji su držani tamo bili su apsolutni ludaci. Ruski mafijaši su bili najpoštovaniji iza rešetaka. Oni su bili najljubazniji ljudi koje sam upoznao; prosto su delovali kao normalni ljudi. Bili su izuzetno uviđavni, čisti i imali su neverovatan osećaj za moral.

Pored Rusa, koje su još nacionalnosti bile zastupljene?

Oko 20 do 30 odsto zatvorenika bili su Indijci, Pakistanci ili Bengalci, još oko 20 ili 30 odsto njih su bili Afrikanci, a oko 15 odsto Filipinci. Bilo je i mnogo gangstera iz Emirata.

Šta se dešavalo sa krijumčarenom robom?

Čuvari bi prokrijumčarili mobilne telefone iza rešetaka. Nije bilo mnogo ilegalnih droga, ali većini ljudi bili su prepisani zvanični lekovi. Ne sećam se tačno koji su to lekovi bili, ali nekima su davani dizači, dok su neki drugi dobijali spuštače. Ja lično nisam dobio ništa.

Je li to zato da bi bili mirni i pod kontrolom?

Da, ali na kraju je mnogo ljudi trgovalo tim drogama. Zatvorski čuvar i jedan od zatvorenika su mi obojica potvrdili da osoblje rutinski stavlja drogu i u naš čaj. U njega se stavlja bromid [sedativ koji je u većini zemalja proglašen nezdravim za ljudsku upotrebu].

Mračna priča. Čuo sam i da je silovanje uobičajena stvar u zatvorima po Emiratima i da ljudi koriste HIV kao oružje. Koliko si toga ti lično video?

Ako je gangster u ozbiljnoj svađi sa nekim, na primer, ako je neki zatvorenik izbo nekog njegovog prijatelja, on će navesti nekog sa HIV-om da ga zarazi kako bi mu se osvetio. Imali ste i čoveka koji je silovao mnogo novopridošlih zatvorenika. Ja nisam nikakav krupni gangster, ali kad sam video dotičnog, pogledao sam ga i samo prasnuo u smeh. Rekao sam mu: 'Šta, ti si taj koji siluje okolo?' On je rekao: "Jesam, sipam im drogu u čaj i onda to obavim."

A šta je sa nasiljem?

Bilo je i njega. Dobijali smo metalne poslužavnike za večeru, a ljudi bi odlomili deo s njih i naoštrili ga. Noću biste čuli kako ih ljude oštre. Poslednje što želite da čujete dok pokušavate da zaspite je zvuk kako neko oštri sečivo o pod.

Kako si na kraju pomilovan?

Ako ste osuđeni za prestup u vezi sa drogom u Dubaiju a to je vaš prvi prestup, osude vas na četiri godine zatvora. Međutim, imate pravo i da vas uzmu u razmatranje za pomilovanje. Mi smo imali pravo na to, ali mislim da smo zapravo bili pušteni malo ranije zato što je naš slučaj dobio mnogo publiciteta.

Kakvog je uticaja sve to imalo na tvoj život?

Isprva je imalo veoma negativan uticaj na mene zato što sam prilično dugo morao da idem kod terapeuta. Skupilo se mnogo toga u meni i morao sam da se izborim sa mnogo lošeg iskustva. Isprva je, kažem, imalo veoma negativnog uticaja. Kad sam, međutim, preboleo negativnu fazu, povećalo je moje kreativne impulse. Napisao sam knjigu o svojim iskustvima, zove se 'Killing Time', a vreme koje sam proveo u zatvoru me je podstaklo i u mojoj muzičkoj karijeri, zato što sam otkrio da mi je veoma teško da pričam o svemu što se desilo, ali mi je lakše da o tome pišem pesme. Kasnije tokom godine mi izlazi i album.

Hvala, Karl.

Možete pratiti Karla na Tviteru @iamceaserlondon.

@Nickchesterv

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu