Grozni načini na koje krijumčari trguju migrantima

23. oktobra, 39 migranata iz Vijetnama je pronađeno smrznuto na smrt u prikolici kamiona u Eseksu. Kako su tačno završili u hladnjači u prikolici i dalje nije poznato, ali su krijumčarske bande nesumnjivo odigrale svoju ulogu negde usput - bande koje targetiraju vozače kamiona u Evropi, ubadanjem, prebijanjima i čak trovanjem plinom.

Prošlog Božića, protesti žutih prsluka u Francuskoj privukli su pažnju na rast troškova života i cena goriva za radničku klasu u zemlji. Protesti - koji su blokirali puteve ne glavnim saobraćajnicama koji vode u Britaniju - takođe su obezbedili i dimnu zavesu koja je koristila jednoj drugoj grupi ljudi.

Dok su gužve u tranzitnom saobraćaju u blizini plaže u Dankirku bile na vrhuncu, migranti koji su u to vreme već očajnički želeli da nađu put do Ujedinjenog Kraljevstva, dobili su šansu da se približe kamionima koji bi mogli da ih prevezu u Britaniju. Na svetlu dana, prelazeći preko bankina na motoputu, oni su se delili na dve grupe, jedna grupa bi zamajavala vozače, dok su oni drugi pokušavali da se zakače na zadnji deo vozila.

U pitanju je bila taktika sa malom verovatnoćom da uspe - samo jedan od primera rizika koje neki ljudi preduzimaju kako bi potencijalno obezbedili bolji život za sebe i svoje porodice, među kojima su i onih 39 migranata koji su tragično preminuli u Eseksu u toku prošlog meseca.

I dok neki vozači kamiona bili aktivni saučesnici u prevozu ovih ljudi, mnogi od njih uhvaćeni su zbog nasilja koje okružuje ovakve aktivnosti.

Ričard Barnet, direktor asocijacije drumskog prevoza.rekao je da su se u proteklih pet godina događali napadi na vozače bejzbolkama i noževima, a ženskim vozačima pretili su silovanjem. Čak su i evropske ulične bande postavljale balvane po sred puta ili palili mortorno ulje kako bi naterali vozače da stanu i kako bi dobili šansu da im preotmu kamion. Neki vozači su čak i uspavljivani izduvnim gasovima u sopstvenim kabinama.

"Kada vozači stanu na mestima predviđenim za odmor, ponekad ostave otvoren prozor ili vrata kako bi proluftirali kabinu dok dremaju,“ kaže Barnet. “Razbojnici onda prskaju gas kako bi ih onesvestili - za to vreme, roba koju prevoze često se izbaci kako bi u prikolicu ušli migranti koji ne znaju ništa o tome što se dešava. Dešava se da se probude i da se osećaju loše, ali ne razumeju zašto, te samo nastave sa svojim putovanjem.“

Jedan vozač kamiona, četdesetosmogodipnji Džon Džouns iz Benberija, započeo je svoj sopstveni biznis, Protek-dor nakon što je dva puta onsevešćen gasom - jednom u Belgiji i jednom u Francuskoj - on sada prodaje bezbednosni sistem za kabine kamiona. On kaže, “Već neko vreme je situacija u Evropi loša. Dva puta su me onesvešćivali gasom i krali mi sve što sam imao u kamionu.“

U blizini Dankirka, nalazi se jedan prepuni ad-hoc migrantski kamp, za koji Beri Vuds, 57, kaže: "Gde god da nađu šansu da se susretnu sa šoferima, velike grupe migranata se sakupljaju kako bi ugrabili svoju šansu. Oni se sakrivaju u žbunju, na odmaralištima, na parkinzima supermarketa… svuda.“ A postoji i značajan broj vozača koji su i više nego spremni da im pomognu, ali za keš zauzvrat.

Pored jezera kod Dankirka, automobili sa engleskim i irskim tablicama zaustavljaju se kako bi pregovarali. Isto tako, na nekim benzinskim pumpama u Vernu, odmah preko granice u Belgiji, nalazi se sabirna tačka koja je daleko od velike policijske stanice u Kalaisu.

"Automobili sa engleskim tablicama staju pored ljudi i pitaju ih da li žele da zarade dodatni keš - ima i Engleza i Iraca u ovim automobilima,“ rekao je za VICE jedan vozač. “Oni žele da vas ubace u lanac švercera migranata, cigareta, droga, ali ja nikad nisam želeo da budem deo toga. Ne postoji opcija da uradite to samo jednom i onda prekinete, ukoliko imaju zabeležene vaše tablice, oni mogu saznati sve o vama.“

Šerelin Bolard, 55, vozi kamion već 34 godine. Ona poseduje kamion od 40 tona. I njoj su dosađivali šverceri koji su želeli da prevozi ljude preko granice - skoro su joj nudili 2,000 funti po glavi u Bilbau - ali je ona uvek odbijala ove ponude i izbegavala problematična mesta kao što je Kalais.

Ipak, bilo je napeto kada su u njenoj prikolici u Francuskoj pronašli jedanaest Iračana - deset muškaraca i jednu ženu. “Svaku prikolicu otvaraju, tako da sam jednom prilikom sa carinicima u svom kamionu zatekla sve ove migrante,“ kaže Šerelin. “Prikolica je bila zapečaćena, i na nekoliko mesta zaključana. Ne možeš tek tako ući. Zbog toga mi je kroz glavu prolazilo samo pitanje, 'Kako su uspeli da uđu unutra?'“

Šerelin se prisetila da je odremala u blizini Lamanša - “Vozila sam već deset sati, a vreme je bilo gotovo uragansko, tako da nije bilo nikoga drugog na tom odmaralištu,“ kaže ona - ipak, kada se probudila, ona je proverila prikolicu i ona je i dalje bila zaključana i zapečaćena.

Nakon policijske istrage Šerelininih popisnih knjiga, zaključeno je da su šverceri imali ključ ovih masovno proizvedenih brava koje su bile postavljene na njenoj prikolici. Ona kaže, “Policija veruje da, iako ove brave pravi nekoliko kompanija, ukupno postoji oko petnaest tipova brava u svim ovim katancima. Šverceri imaju sve ove vrste ključeva. Oni obrću stotine hiljada funti, i učiniće sve da ubace ljude u vašu prikolicu.“

Ovaj susret ljudi koji očajnički žele da pobegnu od rata ili diskriminacije u svojim rodnim zemljama i vozača i švercera koji pokušavaju da zarade nažalost ne zasniva se na ljubavi.

"To što ste videli tragediju onih koji su poginuli u Eseksu jeste užasno tužno, ali migranti koje možete sresti na putevima su očvrsnuli, agresivni su i nose oružje,“ kaže Šerelin na osnovu svog ličnog iskustva. “Oni koje smo zatekli u mojoj prikolici bili su neprijatni i agresivni, svaki je posedovao po nož. Dok su izlazili iz prikolice vikali su pretnje upućene meni, kleli mene i moju porodicu, govorili mi da sam šljam i da zaslužujem da umrem. Za to vreme, meni je kroz glavu prolazilo, 'Odakle vam pravo da uništite moj život?'“

U Ujedinjenom Kraljevstvu nastavljaju se istrage koje zaustavljaju kamione i proveravaju teret koji prenose: vozač Moris Robinson, koji se pojavio na sudu prošle nedelje, optužen je na osnovu nekoliko tačaka, uključujući i trgovinu ljudima i trideset i devet ubistava, a policija u Vijetnamu uhapsila je osmoro ljudi povezanih sa ovim slučajem.

Tih 39 mučenih duša koje su se smrzle do smrti u hladnjači na -25°C bili su u trci sa vremenom, čak i ako je hladnjača bila isključena, kaže Ričard Brnet iz Asocijacije drumskog saobraćaja: “Kako bi se u prikolici održala određena temperatura, hladnjača se pečati. Ono što je užasno je to što unutra imaju ograničenu količinu kiseonika, posebno kada je unutra puno ljudi.“

Upotreba hladnjača učinila je industriju šverca još smrtonosnijom. Monitori otkucaja srca, CO2 detektori i obučeni psi u velikim lukama kao što je Kalais mogu otkriti bilo kog čoveka, pa ipak, hladnjače se retko proveravaju jer se pretpostavlja da u njima ljudi ne bi mogli da prežive.

"Verovatno su upravo zbog toga švercerske bande počele da koriste hladnjače kako bi prebacili ljude preko granice,“ kaže Brnet. “To takođe i pokazuje koliko malo im je stalo do ljudskih života.“

@andyjoneswrites

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.