​Lekcije koje sam naučila iz američkog "Ofisa" kad je već bilo kasno

Išla sam u sedmi razred kad je prvi put emitovan Ofis, što znači da sam bila suviše mlada da bih umela da cenim jezive istine koje su se krile iza svih njihovih fora. Nisam imala pojma koliko je serija realistično predstavila svakodnevna poniženja savremenog kancelarijskog sveta sve dok nisam provela 13 dragocenih meseci sopstvenog života radeći u jednom od njih. Ovo su lekcije iz američkog Ofisa za koje bih volela da sam ih poslušala pre nego što sam i sama postala radna snaga.

Svi u Ofisu najviše vremena na poslu provode ne radeći ništa. Rajan konstantno drži telefon, a ne priča u njega i odbija da prizna sopstvenu nesposobnost da završi bilo šta, od prolećnog čišćenja (Sezona 2: Epizoda 13) do prostog unosa podataka (6:11). Džim provodi čitave radne dane smeštajući Dvajtu, ćaskajući sa Pem ili organizujući događaje kao što je Kancelarijska olimpijada (2:3). Krid obično odsutno zuri negde u daljinu.

Volela bih da sam znala da je bol u kurcu norma pre nego što sam to iskusila na svojoj koži.

Prva tri meseca na poslu provela sam suviše se trudeći oko svega — radila sam prekovremeno da bih otvarala, menjala i ažurirala preko 1.200 profila na društvenim mrežama. Ali vremenom sam počela da shvatam da moja šefica ne uočava razliku između posla za koji mi je trebalo osam sati i osam minuta. Bilo je lako prestati truditi se posle toga. Pred kraj moje karijere u kancelariji, spustila sam lestvicu do nivoa koji mogu samo da opišem kao "Krid": kasnila sam na posao, duvala na pauzi za ručak i koristila svoj kompjuter na poslu kako bih proučavala forume o sociopatiji i graničnom poremećaju ličnosti u pokušaju da samoj sebi postavim dijagnozu.

Majklova nesposobnost da ga shvate ozbiljno kao šefa je kamen temeljac Ofisa. On očajnički oboljeva bar 40 puta godišnje ne pokazujući nikakve simptome bolesti (3:22), spava na poslu (5:28) i često se pravda zbog svojih izostanaka iz firme da bi radio svašta, od potpisivanja dokumenata o svom stanu (2:3) do raspitivanja kod bivših ljubavnica o svojim manama (7:4). Kad Pem zatraži napismeno izveštaj njegovih dnevne aktivnosti, na spisku su samo dve stavke do podneva: "Imitiranje Kozbija" i "Stajanje u redu za perec" (3:5). Kad Holi pita da li se neko nekad suočio sa nekakvom moralnom dilemom, Majkl spremno priznaje da nije radio pet čitavih dana zaredom kad je otkrio Jutjub (5:3).

Mislila sam da je Majkl Skot preterana karikatura lošeg šefa sve dok nisam dobila svoju šeficu.

Jednom sam vodila drastično neefikasnu reklamnu kampanju u ime službe za zapošljavanje koja je spiskala 30.000 dolara i kao rezultat uspela da angažuje neverovatnu brojku od jednog kandidata. Održala sam nekoliko hitnih sastanaka sa šeficom, ali me je ona uverila da treba samo da nastavim sa kampanjom. Kad sam konačno pukla i obustavila čitavu akciju, ljutila se na mene što to nisam uradila ranije. Preporučila mi je da pročitam feminističku knjigu i poslala mi link za predavanja Šeril Sendberg na TED Talk-u. Učinila je to pijuckajući ledeni čaj, završavajući naručivanje cipela na Nordstrom.com i gledajući kako svet gori.

Ofis posvećuje čitave epizode prikazivanju idiotskih načina na koje Majkl Skot rešava pitanje diverziteta na radnom mestu. Majkl pretpostavlja da Stenli ume da igra košarku (1:4), pohvaljuje ga zbog "urbanog vajba" kancelarije (4:5) i čak izvodi tačku Krisa Roka o crncima koja pokreće još katastrofalniji dan obuke o diverzitetu (1:2). Deril uči Majkla frazama "koje će mu pomoći u njegovim međurasnim razgovorima" a koje su potpuno apsurdne i isfabrikovane, ali koje Majkl ipak oduševljeno primenjuje u praksi (2:22). Jedini drugi crnac koji se zapošljava u kancelariji daje otkaz nakon što ga Majkl čitavog dana maltretira da se uklapa u stereotip crnog kriminalca (3:9).

Mislila sam da je Majklova nelagodnost zbog diverziteta smešna sve dok je nisam prepoznala kod svojih kolega.

Bila su otprilike tri i po crna zaposlena u mojoj kancelariji koja upošljava 300 ljudi (ja sam bila ta polovina). Načinila sam svoju prvu kosmičku grešku kad sam počela da radim tokom #Fergusona, a drugu grešku kad sam gledala prenos zasedanja velike porote. Moja šefica je tražila da iščupam slušalice kako bi i ona i svi ostali mogli da gledaju. Nekoliko narednih nedelja šefica mi je slala dnevno najmanje jedan članak iz Njujork Tajmsa o institucionalizovanom rasizmu i moje kolege su spontano delile svoj belački osećaj krivice sa mnom. Ovakvo ponašanje nije prestalo sve dok nisam počela glasno da izražavam podršku tada još neizglednoj predsedničkoj nominaciji Donalda Trampa.

Bilo da je tokom Božićnih žurki, dodele godišnjih nagrada za najboljeg radnika, poslovnih ručkova i piknika, izlazaka u kazino, "srećnih satova", poslovnih konvencija, posezanja za Mereditin bifeom sa pićem ili bukvalnog pijanog krstarenja, alkohol se u Ofisu pojavljuje toliko često da zaslužuje poseban potpis na špici. Uprkos tom upozorenju, nisam bila pripremljena za susret sa toliko poluprofesionalnih alkoholičara u svojoj kancelariji.

Nikad u životu nisam videla frižider za pivo dok nisam počela da radim. U mojoj kancelariji ih je bilo četiri. Nije bilo prihvatljivo da se krene sa pićem pre 16:30, ali bi se ljudi otvoreno ušljemavali čim za to dođe vreme. Frižideri, međutim, nisu bili dovoljni za jednog mog kolegu. Kupio je bukvalno kolica sa pićem sa sve setom bokala i čaša za viski, i ispostavio račun kompaniji na ime troškova kancelarijskog materijala. Van zgrade, kompanija je organizovala "srećne sate" u svakoj mogućoj prilici: prilikom novih zaposlenja, novih otkaza, rođendana, godišnjica, utorkom, kad god.

Ofis je prepun scena špijunaže. Džim i Dvajt sklapaju privatan savez (1:4), Dvajt radi Majklu iza leđa da bi mu preoteo posao (3:3), a Andi preotima Dander Miflinovog najvećeg klijenta kako bi se na prevaru vratio u kompaniju (8:23). Oh da, i svi u Ofisu u nekom trenutku krišom vode telefonske razgovore na stepeništu.

Najmanje dvaput nedeljno, jedan od mojih kolega bi u Guglov kalendar unosio lažan sastanak. Sastajali bismo se u jednoj od zvučno izolovanih staklom pregrađenih prostorija, pootvarali svoje laptopove, govor tela namestili tako da izgleda kao da nešto ozbiljno radimo i držali 30-minutne "sastanke" o tome ko nas je najviše nervirao protekle nedelje.

Ni pravi sastanci nisu bili mnogo bolji, a na njima bi ljudi često smišljali svakojake izgovore za svoje katastrofalne omaške (okriviti onoga ko nije prisutan bio je najpopularniji potez) ili direktno lagali o sopstvenoj produktivnosti.

Kao dete sam mislila da ću ostati na radnom mestu na kojem sam se prvo zaposlila sve do smrti zato što nisam usvojila ovu ključnu lekciju iz Ofisa: neverovatno je lako dati ostavku. Dvajt napušta Dander Miflin sa manje od jednog dana otkaznog roka (3:12), a potom napušta gažu kod Stejplsa bez ikakvog otkaznog roka (3:13). Karen uporno tvrdi da ne želi da napusti Skrenton, ali njen sto je narednog dana misteriozno očišćen (4:1). Erin slučajno ostaje u Floridi samo da bi postala starateljica starije žene koju je tek upoznala (8:18) nakon što je napustila Dander. Endi napušta Skrenton da bi sledio svoje snove i poserava se po kolima Dejvida Valasa kako bi bio siguran da nikad neće moći da se vrati (9:21).

Dala sam ostavku na svom radnom mestu dva dana pred Božić. Nisam to planirala, ali čim sam ostala sama u istoj prostoriji sa svojim namučenim predstavnikom HR-a, reči su prosto same potekle iz mene poput lavine slobode. Bilo je tako lako da sam se zapitala zašto to nisam uradila mesecima ranije. Rekla sam mu da dnevni pritisak rada u kancelariji ugrožava moje mentalno zdravlje i da prosto moram da idem. On je razumeo, a ja sam se osećala sjajno što sam se na taj način olakšala. (Da prostite na izrazu.)

Pratite Džeja Stivensa na Tviteru