Mamurne vesti: Smeh, znoj i suze dve nedelje pred izbore u Srbiji

I najokoreliji cinici među veteranima praćenja izbora u Srbiji moraju da priznaju da vrhunska iznenađenja i dramatični preokreti prevazilaze sve ono što bi i najmaštovitiji žanrovski pisci mogli da stave na papir. Od napetog iščekivanja odluke da li će premijer Aleksandar Vučić prihvatiti kandidaturu bez obzira na prethodne tvrdnje da neće, preko potvrđivanja nominacije 25-godišnjaka u ulozi fiktivnog lika za najvišu državnu funkciju, do živog prenosa izvlačenja redosleda takmaca u predsedničkoj trci kao na nekakvoj lutriji - lista ovakvih detalja se svakog dana - ma, svakih par sati - samo proširuje.

Naravno, većina tih događaja je više nego neprihvatljiva, poput prebijanja aktivistkinje kandidata Vuka Jeremića u Nišu ili napada osobe koja se predstavila kao "član SNS-a" na policajca u Novom Sadu. Da ne pominjemo nesuvisle optužbe na račun Saše Jankovića za navodnu umešanost u ubistvo, zasnovane na "dokazima" koje čak i u crtanom filmu ozbiljnije osmisle ili tvrdnje o povezanosti Vuka Jeremića sa nekakvim organizovanim kriminalom koji predvode neki zlikovci sa nadimcima iz tog istog crtaća. I, svakako, pominjanje DOS-a, opozicione koalicije koju su većinom zaboravili i njeni članovi, ali je još živa kada je potrebno imenovati izazivače premijeru Vučiću u izbornoj trci. Taj jezik nam je, nažalost, poznat iz naizgled davnih devedesetih, i više je nego jasno da su oni koji ga koriste veoma iskusni u takvim akcijama. Samo smo mi, posmatrači i učesnici života u Srbiji, gajili nadu da su one ostale u prošlom veku. Ali nisu.

Ni oni gorepomenuti cinici, ma, ni vidovnjaci, ne usuđuju se da procene šta će se dešavati u sledećih četrnaest dana, dok ne kucne čast za 48-satnu izbornu tišinu pred glasanje 2. aprila. I agencije za istraživanje javnog mnjenja su se, u ovoj nedelji zaključivanja liste kandidata, uglavnom uzdržavale sa procenama što pobede, što izlaznosti, prepustivši procene kladionicama. Tačno pred ovaj vikend, ipak, objavljena je vrlo detaljna anketa istraživačkog centra Demostat, koja ukazuje da neće biti drugog kruga izbora, ali i da je još uvek veliki procenat apstinenata.

Međutim, onima koji se oslanjaju na praćenje digitalnog sveta za procene o ishodu glasanja, rezultati ove ankete svakako ne deluju prihvatljivo dok posmatraju, čini se, nezaustavljiv internet tornado koji je probudila kandidatura Luke Maksimovića alias Ljubiše Preletačevića Belog. Broj memova, Fejsbuk grupa i reakcija na dosta nemarno pripremljen prigovor na njegovo učestvovanje u trci koji je Republičkoj izbornoj komisiji podneo član minorne desno-konzervativne novosadske partije Treća Srbija - koja takođe ima predsedničkog kandidata - raste maltene u stvarnom vremenu. Toliko, da su ljudi iz grupe građana koja je predložila Belog počeli jednako često da objavljuju postove da većina svega toga nije stigla iz njihove kuhinje, već od "naroda". Mediji muku muče da razdvoje stvarnog čoveka Luku Maksimovića od lika Belog, a oglasio se, posle višednevne ćutnje otkako nije kandidat, i odlazeći predsednik Tomislav Nikolić. Ne sumnjajući u pobedu svog naslednika na funkciji, upozorava Vučićeve protivnike da će im Beli "pomrsiti konce."

Zvaničnog reklamnog spota za predsedničku kampanju Belog na televiziji još nema - a verovatno nije ni neophodan posle svih dešavanja iz prošle nedelje - ali je Regulatorno telo za elektronske medije odlučilo da se zabrani spot premijera sa ozloglašenom lajnom "Vučiću pederu". I, šta god mislili o REM-u, Vučiću ili političkom oglašavanju, hvala im na tome.

Ali ako nam je potreban podsetnik, kažnjeni su i neki drugi, poput 22-godišnjeg poljoprivrednika iz Čačka koji mora da plati 10,000 dinara zato što je "pominjanjem imena premijera Aleksandra Vučića u čačanskoj bolnici narušio javni red i mir". Ili samohrana majka iz Novog Bečeja koja tvrdi da je dobila otkaz u Turističkoj organizaciji u tom gradu zbog kritičkih stavova protiv Srpske napredne stranke koje je njena majka objavljivala na Fejsbuku.

U senci izbora je ove nedelje prošlo objavljivanje godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2016. godinu, u kojem se na obimnih 367 strana navode ocene stanja prava stanovnika Srbije. Retki su verovatno primetili dosta oštar ton kritike državnih organa za nečinjenje, nedostatak reakcije i odugovlačenje u primeni pravila i propisa, ali i činjenice da je, posle ostavke predsedničkog kandidata Saše Jankovića, mesto ostalo prazno, a da Skupština Srbije nije čak ni saslušala razloge ostavke, niti diskutovala o mogućim naslednicima.

I drugi nezavisni nadgledač, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ima problema sa pravosuđem. Šabić je pisao republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac zbog dopisa koji je primio od višeg javnog tužioca, u kome se poverenik optužuje da je "navodno počinio nekakvo krivično delo", smatrajući ga "pretnjom."

"Ovakve insinuacije i pretnje su neprimereni normalnim odnosima državnih organa i kojima se urušava, pre svega, ugled Javnog tužilaštva" naveo je Šabić u saopštenju.

Srbiju je u međuvremenu kritikovala Ukrajina -  jedna od retkih zemalja na planeti koja nije priznala nezavisnost Kosova - zbog posete grupe srpskih poslanika Krimu jer je nekakva poslanička delegacija, predvođena velikim poštovaocem Moskve Nenadom Popoviće, rešila malko da se prošeta po ovoj oblasti koju je Rusija anektirala tokom sukoba u ovoj zemlji. Ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič osudio je posetu "privremeno okupiranom Krimu", gde su, kako se navodi, učestvovali u svečanostima povodom "pripajanja Krima Rusiji", i tom prilikom se otvoreno i zvanično izjašnjavali za podršku i priznavanja Krima kao dela teritorije Rusije.

"Zanima me da li bi oni isto tako smatrali da je zakonito i sasvim normalno kad bi ukrajinski zvaničnici sarađivali sa vladom Kosova? Mislim da ne", navodi ambasador u pismu upućenom Minsitarstvu spoljnih poslova Srbije.

Možda onda ne treba da čudi nemušto i nejasno predavanje ministra Aleksandra Vulina osnovcima o tragičnim događanjima 17. marta na Kosovu, kada je najmanje deset Srba izgubilo život a hiljade napustile domove usled napada kosovskih Albanaca. Priština je ponovo uzburkala strasti donevši odluku da "prisvoji" imovinu Srbije na Kosovu, što je izazvalo kritike i pokude ne samo iz Beograda, već i iz Brisela. Legitimno pitanje šta će se dalje dešavati sa pregovorima koji treba da unesu red u odnosu Prištine i Beograda ostaje u amanet budućem predsedniku, kao i skupštini koja će, nadajmo se, nastaviti sa radom posle izbora.

Zamagljena je ostala i potvrda priča da je u Srbiji jaz između bogatih i siromašnih izraženiji nego u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije, jer 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih. Srbija je takođe među zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji. Ovo pitanje na koje bi morao da odgovori svaki predsednički kandidat, nekako nije dospelo u njihove agende za obraćanja biračima.

Ali ko radi, taj i greši, što je ove nedelje dokazala i svetska TV mreža CNN, upotrebivši snimke autobusa koji su dovezli pristalice Aleksandra Vučića na izborni miting u Subotici kao ilustraciju priče o dolasku izbeglica sa Bliskog istoka i Azije u Srbiju.

Ovog vikenda nas čeka i prvi izborni skup Saše Jankovića u Beogradu koji je obećao da će "na mestu zločina" u Savamali otkriti ko stoji iza nelegalnih rušenja u Hercegovačkoj ulici, delu vladinog projekta Beograd na vodi. Premijer i predsednički kandidat Aleksandar Vučić je pre skoro godinu dana obećao da će odgovorni - ili, njegovim rečima, "kompletni idioti" iz gradskih vlasti - biti kažnjeni.

Ali je i to obećanje na listi čekanja jer, kao što znamo, izbori su najvažnija stvar na svetu za Srbiju.

Još na VICE.com

Nije bilo šanse za zajedničkog kandidata opozicije na predsedničkim izborima u Srbiji

Šta je problem sa celokupnom kampanjom Vuka Jeremića

Sve je pogrešno u Vulinovoj priči o Kosovu osmacima u Beogradu