Marianne Faithfull: Nema penzije za rokenrol bake

Dok sam gledala šezdesetsedmogodišnju Marianne Faithfull kako se na koncertu koji je prošle nedelje održala u Budimpešti gega po sceni posle operacije kuka, pomislila sam kako se većina ljudi najviše plaši starosti i nemoći. Međutim, ova rokenrol vedeta više se plaši penzije i besciljnosti, pa zbog toga jezdi Evropom i promoviše aktuelni (sjajni) album Give My Love to London u kabaretskoj, opuštenoj i seksi atmosferi.

Kad može da stoji, ona stoji, kad ne može, sedne, popije malo čaja, povuče dim elektronske cigarete, sve to radi nehajno kao da smo stari znanci. Što i nije daleko od istine, većinu publike u predivnoj sali u modernom zdanju Filharmonije čine njeni ispisnici, koji verovatno jako dugo prate njenu uzbudljivu karijeru. Marianne se ne vraća na bis – sve što je bend spremio, izvešće u cugu, pošto joj je teško da silazi i penje se sa bine. Gledam okolo i ne mogu da nađem puno mladih ljudi u publici, ne smeta mi taj gerijatrijski ton, ako treba da hodam sa štapom i da mi neko prinosi stvari, želela bih da budem barem upola duhovita kao žena koju gledam na bini.

Lepog lica i grubog glasa, čija patina svedoči o višedecenijskoj nikotinskoj zloupotrebi, Marianne deluje kao nežna i mudra baka, nalik onima koje i sami poznajemo, prepuna zanimljivih priča iz prošlosti. Mada retko čija baka može da se pohvali učešćem u dionizijskom rokenrol cirkusu šezdesetih, čija je fatalna razuzdanost dovela do toga da sledeću deceniju provede u heroinskoj izmaglici. Sklonost ka boemskom životu, uživanju u mračnijoj strani ljudskog postojanja, u kombinaciji sa živopisnim porodičnim pedigreom – otac je radio u britanskoj tajnoj službi tokom Drugog svetskog rata, kada je u Austriji upoznao njenu majku, plesačicu, baronesu Evu Von Sacher-Masoch, unuku autora čuvene knjige Venera u krznu, obezbedila je Marianne kredibilitet na rokenrol sceni, zbog čega sa njom rado sarađuju Nick Cave, PJ Harvey, Damon Albarn, Jarvis Cocker i Roger Waters.

Nedavno ju je jedan novinar zamolio da prokomentariše savremene pop zvezde, Miley Cyrus i Rihannu, pa je mnoge iznenadila njena žustra reakcija. „One su male drolje, spremne da naprave od sebe budalu samo da bi opstale u muzičkom biznisu", odbrusila je Faithfull. Možda je to pravi trenutak da se povuče paralela sa njenim ulaskom u istu arenu, kada je imala godina koliko današnje MTV starlete.

Marianne nije imala ambiciju da postane pevačica, više ju je privlačilo da se druži s poznatim muzičarima – danima je visila u hotelskoj sobi Boba Dylana u Londonu, zajedno s mnogima koji su želeli da se očešu o njegov pesnički genij, da bi mu, kada se velikan najzad odvažio da joj priđe, rekla da je trudna. Stonese je upoznala u galeriji tadašnjeg supruga Johna Dunbara, a na pitanje njihovog menadžera Andrewa Looga Oldhama da li ume da peva, odgovorila je: „Valjda." Kako je video potencijal za uspeh (i profit) ovog „anđela sa velikim sisama" Oldham je zatvorio u kuhinju Jaggera i Richardsa i naredio im da ne izlaze odatle dok ne napišu pesmu za buduću pop zvezdu. As Tears Go By, prvi autorski rad čuvenog r'n'r dvojca, Marianne je otpevala pre tačno 50 godina.

Bez obzira na autentičnost njenog izraza, još od albuma Broken English iz 1979, svaki pomen ove pevačice donosi i podsećanje da je burnih šezdesetih živela sa Mickom Jaggerom. Tom utisku je i sama doprinela pisanjem dve autobiografije, u kojima pored detalja o seksualnim navikama članova The Rolling Stones, piše i o uticaju koju su na nju izvršili Allen Ginsberg, William Burroughs, Francis Bacon i igranje u čuvenim Brehtovim dramama.

Karijeru je započela kao nečija devojka, a danas ima zasluženo mesto među rock legendama i živ je primer kako je moguće dostojanstveno ostariti na sceni. Današnje devojičice pojma nemaju koliko je opasan ovaj svet, poručuje im ova majka vučica.