Izgleda da je svaki peti muškarac tužan posle seksa

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Ako ste ikad imali seks, velike su šanse da ste se osećali prilično dobro posle: seks često stvara dugotrajan osećaj zadovoljstva, koji se često naziva “afterglou” efektom. Štaviše, istraživanje je pokazalo da ova pozitivna osećanja mogu da potraju i do dva puna dana.

Nisu svačija iskustva posle seksa, međutim, toliko ružičasta. Neki ljudi dožive čitav dijapazon negativnih emocija, uključujući suze, tugu i nervozu. Ovo se neobjašnjivo dešava posle onoga što se smatra dobrovoljnim i zadovoljavajućim seksom. O ovom fenomenu, poznatom kao postkoitalna disforija, sve više raspravljaju istraživači i terapeuti u poslednjih deset godina.

Istraživanje je pokazalo da skoro polovina žena prijavljuje da ju je iskusila najmanje jednom u životu. Uz to, čak deset odsto kaže da je iskusilo to u proteklih mesec dana, dok dva odsto kaže da je to nešto što im se dešava redovno. Žene koje dožive postkoitalnu disforiju obično imaju više psiholoških problema i seksualnih disfunkcija; uz to, statistički su češće bile žrtve seksualnog nasilja.

Dugo se mislilo da i muškarci doživljavaju postkoitalnu dismforfiju; ali sve do sada, nijedno istraživanje nije konkretno istraživalo ovaj fenomen među muškarcima. Nova studija pokazala je da ne samo da postkoitalna disforija postoji kod muškaraca, već su oni i skloniji da je iznova doživljavaju od žena.

U studiji, 1.208 muškaraca ispunilo je onlajn anketu o svojim iskustvima posle seksa. Učesnici su potekli iz svih krajeva sveta, uzrasta između 18-81 (prosečno godište bilo je 37), a ogromna većina (84 odsto) rekli su da se trenutno nalaze u nekakvoj vrsti seksualne veze.

Da bi se ustanovilo da li su učesnici doživeli postkoitalnu disforiju, pitali su ih da li su “iskusili neobjašnjive suze, tugu ili nervozu posle dobrovoljne seksualne aktivnosti” u bilo kojoj fazi života, kao i konkretno tokom poslednje četiri nedelje. Ispitivani su i o prošlim i trenutnim psihološkim iskustvima sa seksualnim zlostavljanjem, kao i bilo kakvim aktuelnim seksualnim problemima sa kojima se susreću.

Ispostavilo se da je 41 odsto muškaraca prijavilo da je u nekom trenutku iskusilo postkoitalnu disforiju. To je u skladu sa dosadašnjim studijama koje su pokazale da ju je doživelo i 46 odsto žena.

Kad su u pitanju skorašnja iskustva sa poistkoitalnom disforijom, 20 odsto muškaraca reklo je da im se desila u proteklih mesec dana. Štaviše, skoro 4,5 odsto muškaraca reklo je da ju je doživelo najčešće ili sve vreme tokom života nakon što su imali seks. U poređenju sa pomenutim brojkama među ženama, ovi nalazi sugerišu da su muškarci skloniji da imaju i skorašnja i ponovljena iskustva sa postkoitalnom disforijom.

U skladu sa prethodnim istraživanjima na ženama, muškarci su bili skloniji da prijave postkoitalnu disforiju do te mere da su čak imali povišene nivoe skorašnjih psiholoških problema, aktuelnih seksualnih poteškoća (naročito probleme u vezi sa smanjenom željom i orgazmom), kao i istorijat seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Gej muškarci prijavljivali su češća iskustva sa postkoitalnom disforijom od heteroseksualnih muškaraca.

Važno je istaći da ova studija nije zasnovana na reprezentativnom uzorku muškaraca; stoga, ne možemo sa sigurnošću reći kolika je zastupljenost postkoitalne disforije među muškarcima ili doneti čvrste zaključke o tome koliko je to tačno u odnosu na žene. Ono što nam ovi nalazi govore, međutim, jeste da je postkoitalna disforija stvarna i čini se da se dešava kod mnogo muškaraca.

Potrebno je više istraživanja da bi se shvatili potencijalni uzroci postokoitalne disforije; međutim, ova studija pokazuje da je jedan faktor koji na to utiče naše trenutno psihološko stanje, koje bi moglo da diktira emotivnu reakciju koju ćemo imati posle seksa. Iskustvo seksualnog zlostavljanja u detinjstvu takođe može da utiče na to kako doživljavamo seks kasnije u životu, ali je važno istaći da je asocijacija primećena u ovoj studiji veoma mala. Seksualno zlostavljanje u detinjstvu stoga može da igra određenu ulogu u postkoitalnoj disforiji, ali čini se da nije odlučujući faktor.

Autori ove studije sugerišu da zato što je postkoitalna disforija nešto što većina muškaraca doživljava tek neredovno — ako im se uopšte desi, to bi “stoga moglo da predstavlja normalnu varijaciju u okviru ljudskog iskustva.” Drugim rečima, to nije nešto što bi trebalo patologizovati i, u većini slučajeva, verovatno nije razlog za brigu — verovatno će predstavljati problem samo kad se dešava često i postane uzrok nelagode ili doprinosi problemima u vezi.

Više nego bilo šta drugo, rezultati ovog istraživanja nadovezuju se na sve veći korpus literature koja ukazuje na to da su muškarčeva iskustva sa seksom i orgazmom mnogo raznolikija i složenija nego što se prethodno mislilo. Doktor Džastin Lehmiler je naučni savetnik na Institutu Kinsi i autor bloga Seks i psihologija. Njegova najnovija knjiga je Reci mi šta želiš: Naučna potka seksualne želje i kako vam može pomoći da unapredite seksualni život. Pratite ga na Tviteru na @JustinLehmiller.