Koliko dugo trag marihuane ostaje u mokraći?

Scenario

Vaš drug dođe da odradi smenu u magacinu, ali šef ga pošalje na pišanje sa plastičnom teglicom na kojoj stoji Quest Diagnostic logo. „E jebiga“, misli on dok maršira užasnut ka muškom ve-ceu, i na brzinu se preračunava. Nije vario prošlog vikenda, ali petak pre toga jeste povukao koji dim, a prošlog meseca se naduvao kao dupe gledajući Rick & Morty. Da li mu je organizam stigao da to pročisti? Ili je bolje da plati nekom strancu da mu se ispiša u flašicu? Koliko treba kanabisu da prođe kroz telo? Gde sad da potraži novi posao za slučaj da ga najure?

Stvarnost
Metabolizam filtrira kanabinoide iz organizma, ali brzina metabolizma široko varira od jedne do druge osobe.

„Svako od nas na jedinstven način obrađuje kanabis“, kaže Džozef Rosado iz International Cannabis Solutions, konsultantske firme iz Toronta koja nudi svoje stručne usluge u vezi sa marihuanom državama, kompanijama, i osiguravajućim firmama.

„Čak i unutar jedne starosne ili polne grupe, individualne razlike – u stepenu fizičke aktivnosti, u načinu ishrane – mogu da utiču na minimalnu količinu vremena koje mora da protekne kako bi se prošao narko test. Vodorastvorive materije, u koje spadaju i tragovi kanabisa, zadržavaju se u masnim naslagama, što znači da ih manje ostaje kod mršavijih osoba“, objašnjava Rosado.

Ali ako vaš drug nije vario čitavih mesec dana, verovatno će proći analizu urina. Pol Keri, direktor toksikološkog monitoringa na Univerzitetu Misuri, je tokom istraživanja sprovedenog 2005. godine ustanovio da je detekcija kanabisa posle trideset dana moguća ali retka. Jedan od faktora je učestalost upotrebe. Kod rekreativnih pušača ili početnika, tragovi ostaju u telu samo tri-četiri dana. Kod redovnik korisnika koji odavno puše po par puta nedeljno, test urina detektovaće tragove kanabisa u proseku do 21 dana od poslednje upotrebe.

Istraživanje iz 1999. godine koje su zajednički sproveli Harvard i Klinika Maklin trebalo je da ustanovi koliko se dugo tragovi kanabisa zadržavaju u urinu najtežih stonera, koji tvrde da su ga konzumirali preko 5,000 puta u životu. Natčovečanskim naporima, 17 ispitanika pristalo je da se uzdrži 28 dana. Kod njih pet, tragova više nije bilo već posle prve nedelje. Kod još četvoro, test nije više mogao da utvrdi prisustvo kanabisa posle dve nedelje, a kod još dvoje posle tri nedelje. Samo šestoro njih je pišalo kanabinoide posle četiri nedelje. Zaključeno je da kod iste učestalosti upotrebe, ljudi procesuiraju kanabis različitom brzinom. Čak i kod najogrezlijih, mesec dana je dovoljno da bi se položio test.

Treba istaći da je sam običaj po kom firma traži od zaposlenih da pišaju u flašicu danas vrlo kontroverzan. Ova praksa je ostala još iz osamdesetih, kada se vodio rat protiv droge, a ne postoje podaci po kojima je donela koristi bilo kome osim profesionalnim sakupljačima mokraće koji rade za licencirane laboratorije.

Ronald Regan je 1986. potpisao uredbu koja zaposlenima u državnim firmama i nekim unajmljenim kompanijama nalaže obavezno testiranje na marihuanu. Mnogi privatnici su krenuli istim stopama: čist urin postao je neophodan da bi se posao dobio ili zadržao u industrijama u kojima se upravlja potencijalno rizičnom opremom. Testiranje je vrhunac doseglo 1996. godine, kada je čak 81% kompanija analiziralo mokraću svojih zaposlenih, navodi American Management Association. Taj procenat je od tada u padu, sve do 2004. od kada najsvežiji podaci pokazuju da je 62% kompanija i dalje zahtevalo testiranje.

Malo je dokaza da ovo zavođenje straha od džointa za vikend među radnike vodi ka bezbednijoj ili produktivnijoj radnoj atmosferi. Odbor za očuvanje psihičkog zdravlja i borbu protiv zloupotrebe kontrolisanih supstanci, odsek Ministarstva zdravlja, je na ovu temu 2007. godine zaključio sledeće: „Testiranje na prisustvo narkotika u urinu uvedeno je sa ciljem povećanja produktivnosti odnosno smanjenja upotrebe droge kod zaposlenih, ali dokazi koji bi ukazali na efikasnost ove inicijative danas nisu dostupni.“

Sve ovo komplikuje legalizacija marihuane, kao i uvođenje brojnih lekova na koje testovi pozitivno reaguju. (Iz Quest Diagnostics, najveće kompanije koja sprovodi testiranja, kažu da od sredine ove decenije beleže blag rast pozitivnih ishoda na testovima urina.) Za neke firme iz industrijskog pojasa, testiranje mokraće samo otežava rad kadrovskim odeljenjima.

Šta bi najgore moglo da se dogodi?
Ako je vaš drug pušio tri do četiri dana pre testiranja, ili se ozbiljnije drogirao u prethodne dve nedelje, verovatno će pasti na testiranju. Ako je prošlo više vremena, moguće je da će test ipak ustanoviti prisustvo kanabinoida – u ekstremno retkim slučajevima i do 77 dana, u kom slučaju će biti podložan kaznama koje njegov poslodavac nameće.

Šta će se verovatno dogoditi?
Te kazne često i nisu tako ozbiljne. Reakciju poslodavca obično diktiraju zakoni na lokalnom nivou, pa bi firma koja otpusti radnika zbog pozitivnog testa na marihuanu mogla da se nađe u većem problemu od firme koja radnika odbije da zaposli iz istog razloga.

Države kao što su Minesota ili Vermont izričito zabranjuju otpuštanja posle prvog pozitivnog testa, i nalažu samo program rehabilitacije. U nekim firmama uz ovo idu kazne i upozorenja pred otkaz. Istraživanje iz 2007. pokazalo je da dve trećine firmi koje sprovode testiranja takođe nude i neku vrstu programa za odvikavanje, tako da bi vaš drug mogao da završi na nekom od njih – ili samo ne bi vozio viljuškar jedno vreme.

Šta reći drugu?
Testiranje zaposlenih na marihuanu je prevaziđeno sranje, ali ako nisi uopšte duvao prethodnih nedelju dana, ili ozbiljnije u prethodne tri nedelje, verovatno ćeš proći i vratiti se ređanju inventara na svom poslu iz snova. Ništa nije sigurno, naravno, ali mesec dana je skoro pa sigurna distanca. Ako padneš, raspitaj se šta nalažu zakoni na lokalu. Moguće je da te neće najuriti, već ćeš samo morati da istrpiš bezveznu kliniku za odvikavanje kako bi ostao na poslu.