Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji

U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa. Parada ponosa zakazana za nedelju 17. septembra. Program je dostupan na parada.rs

U Srbiji je nažalost, svako odstupanje od heteronormativne matrice i dalje veliki tabu. To je očigledno i kada pogledamo brojke - šest od deset srednjoškolaca smatra da je nasilje nad LGBT osobama opravdano, a 25 odsto građana Srbije ne želi da ima LGBT kolegu. Sedam odsto stanovnika ove zemlje bi sopstveno dete izbacilo iz kuće ukoliko saznaju da je gej. I povrh svega toga, u Srbiji do danas nije doneta nijedna presuda koja uključuje zločin iz mržnje. Bilo je izuzetno teško naći roditelje koji ne samo da podržavaju svoju LGBT decu, nego su i spremni da o tome javno govore. Ovi roditelji su svesno napravili odluku da pređu preko sopstvenih stavova, mišljenja i očekivanja u korist razumevanja i ljubavi. Oni su pravi primer bezuslovne podrške od kojih svi možemo mnogo da naučimo.

Nikša je jednog dana došao i rekao meni i mužu da ima nešto da nam saopšti. Bilo mu je užasno neprijatno, da ne kažem da se usrao od straha i prosto je rekao da je homoseksualac. Ne mogu da kažem da sam pre toga znala da je gej, ali sam pretpostavljala i osećala. To je u početku ipak bio neki mali šok, ali nam je posle toga oboma laknulo. U prvom trenutku mi je bilo žao zato što neće moći da ima decu i porodicu, ali je to osećanje kratko trajalo. Ukupno mi je bilo potrebno otprilike dva dana da prihvatitim tu činjenicu. Porodica zna i prihvata, a sa okolinom o tome ne pričam, niti me iko pita o tome. Roditeljima LGBT dece bih poručila da su sva su deca ista. Nema tu šta da se poručuje, u suštini.

- Raša, majka

Angelina mi je rekla da je trans žena putem poruke koja je opisala kako se oseća. Pre toga nisam znala da je Angelina trans, videla sam da pušta nokte i kosu, ali sam mislila da je to samo novi fazon. Osećala sam se iznenađeno kada mi je saopštila to, ali nisam bila ljuta, tako je kako je. Još radimo na tome da u potpunosti prihvatim tu činjenicu, ali se trudim da je zovem u ženskom rodu. Rekla sam joj da će morati da se navikne na mene, kao i ja na nju. Za sada nam niko ništa nije rekao, niti sme. Tako da ne brinemo. Neću biti na Prajdu ove godine, jer mi posao ne dozvoljava, a i nešto naročito ne želim da prisustvujem. I da prisustvujem, jedno dete će biti na Prajdu, a drugo na protivničkoj strani. Nama je bitnije da se međusobno podržavamo. Poruka svim roditeljima LGBT+ dece je - prihvatite svoju decu kakva god da su, jer su vaša. Samo podrška, jer ne želite da izgubite svoje rođene.

- Nataša, majka

Kada mi je Anđela prvi put saopštila da je gej, bilo je neplanirano, hrabro i spontano. Iskoristila je situaciju. Na moj komentar da je neopravdan strah moje tetke i pretpostvka da će je "gej društvo", sve dominantnije u našim životima, promeniti i izazvati u njoj želju za drugačijim iskustvom, Anđela je jednostavno rekla: "U pravu je… istina je!"

Pre toga nisam znala da je gej. Znala sam ono što sam želela da znam - da je zdrava, srećna i zadovoljna. Ne zalazeći u detalje, prateći samo ono što je meni suštinski bilo važno, kao roditelju, da što nežnije, s ljubavlju, najbolje što umem stvorim i pružim joj uslove za sopstveni razvoj na svim poljima.

Opisati iskazana osećanja, lako je ako su jasna i čista, a ako su zamršena i nesvesna, ostaju zauvek kao potreba da se iskažu. Zato, pokušaću, da objasnim kako sam se osećala - iznenađeno, šokirano i potpuno izgubljeno. Sada znam da je to jedna od najčešćih reakcija svih roditelja kada se suoče sa potpuno drugačijom slikom svog deteta, bića za koje žive, u koje ulažu svoju ljubav i snove.

"Ne razumem… molim te, objasni mi, ja ne razumem gde sam pogrešila?" neumorno sam mrmljala, loveći u dubini njenog pogleda znak osude. Njen odgovor "Ali to sam JA… nisi ti…" odzvanja najjačom iskonskom istinom oslobađa i ruši sve nametnute ili stečene osećaje da smo mi odgovorni za nešto izvan nas. Moj izbor je bio prihvatanje i razumevanje. Moja odgovornost se ogleda u divljenju, davanju i razvoju najboljeg dela sebe. Za mene je to moja Anđela. Toliko drugačija, bolja, lepša, pametnija, hrabrija i odlučnija od mene. Srećna sam što se razvila u takvu osobu, sa osnovom moje ljubavi i posvećenosti da bude bude to što jeste.

Kada posmatram reakcije okoline, iskreno, veoma sam prijatno iznenađena, koliko i kako mi ljudi prilaze i čestitaju na takvom, divnom detetu. Saznala sam da su mnogi njenu seksualnu orjentaciju znali i odobravali pre mene. I drago mi je zbog toga, jer njihovo nenametanje i nemešanje je verovatno doprinelo da to saznam na pravi način, s ljubavlju, od nje same. S druge strane ima ljudi koji su još u fazi prihvatanja, I to je sasvim u redu. Nisam naišla na neko neodobravanje ili protivljenje. Možda, iako postoji, dobro je što nije iskazano, jer moju podršku ništa ne može da pokoleba.

Na Prajd obavezno dolazim, jer to je samo jedan od malih načina da pružimo, pokažemo i dokažemo svoju ljubav i podršku. Već sam bila deo Parade ponosa Srbije u junu ove godine i sigurno ću ponovo izaći sledećeg juna. Kad bi to bilo dovoljno, rekla bih roditeljima LGBT dece "Samo volite svoju decu onakva kakva jesu. Jer svi smo mi drugačiji… Svako na svoj način".

- Vesna, majka

Još na VICE.com:

Gde gej ljudi iz Srbije idu na letovanje i bezbedan odmor

Stani malo, može li od duvanja stvarno da se postane gej?

Probala sam homeopatski lek protiv 'lezbejskih tendencija'