Bože, svet je pun Tramp-Putin erotike

Sredinom 2016. godine Alison Rauli, profesor ruske istorije sa Univerziteta Konkordija, počela je da radi na članku o razvoju ruskog kulta obožavanja vođe tokom sto godina od Oktobarske revolucije. To je trebalo da bude stručan tekst u kom se razmatra kako razvoj tehnologije menja društvene tendencije ga idolizaciji putinovskih diktatora. Pa ipak, u isto vreme se odvijala i predsednička kampanja Donalda Trampa tokom koje su se pojavile priče o njegovom drugarstvu sa Vladimirom Putinom, kao i o demagoškim sličnostima između njih dvojice. Rauli je odlučila da potraži materijalne tragove ovog narativa o liderskoj bromansi.

Kad je ukucala „trump putin“ u eBay pretragu, dobila je na hiljade artikala – dugmad, majice, i drugi predmeti sa sloganima i citatima, neki od njih neobično seksualne prirode. Istu pretragu obavila je i na Amazonu, gde je uz Tramp-Putin veš i bojanke naišla na bogate zalihe sleš priča na ovu temu – u pitanju je seksualizovan podžanr fikcije u kojoj su protagonisti javne ličnosti istog pola. Visoko seksualizovan. Fascinirana ovim fenomenom, počela je da kupuje sve što je mogla i tako sagradila čitavu arhivu neobično pornografskih Tramp-Putin objekata.

Početkom 2017. Rauli je u Porn Studies objavila tekst u kom se bavi kičastom Tramp-Putin kvazierotikom. Naslov je bio: „Tramp i Putin, to su srca dva: materijalni zapisi, sleš, i pornografikacija predsedničke kampanje u SAD 2016“. Pitala se šta sve to znači, zašto postoji, i kako ova seksualizacija dotiče mejnstrim kulturu. (Alek Boldvin u ulozi Trampa je ljubio Putina 2016. a Stiven Kolber je u maju ove godine Trampova usta opisao kao Putinovu „futrolu za kurac“.) Razgovarali smo sa Alison Rauli o njenom istraživanju sleša i kiča, i društvenom značaju ovakvih fenomena.

VICE: Šta vam je privuklo interesovanje kod Tramp-Putin kiča i erotike?
Alison Rauli: Interesovalo me je kako se ti objekti menjaju kad god se pojavi neki novi citat. Kad god bi Tramp nešto ispalio, preko noći bi bilo novog materijala u ponudi. Sve to sam kupovala. Kad sam najzad otvorila neke od tih sleš knjižica na Kindlu, rekla sam „Jebote!“ Nisu seksualno uzbudljive, ali su užasno smešne. Daleko su eksplicitnije od konkretne materijalne robe istog tipa. Tu sam odlučila da moram da otkrijem o čemu se ovde radi.

Koliko ste znali o sleš fenomenu seksualizovane fikcije u tom trenutku?
Ništa nisam znala. Samo sam shvatila da moram nešto da napišem na tu temu, jer niko drugi neće. Nije ni teško naići na taj sadržaj: kad bi moja majka pogrešne reči ukucala na Amazonovom sajtu, te knjige bi joj ponudili. Neke ekstremno eksplicitne stvari su već dospele u mejnstrim, to me je najviše iznenadilo.

Da li ste sakupljali priče o Trampu i Putinu sa sajtova koji se bave slešom? Ima li tu hardkor primera kakvi nisu dostupni na Amazonu?
Još uvek istražujem te sajtove, [ali šire dostupan sadržaj] već koristi sve moguće trope i primere i modele [iz sleša]. Ima raznih pristupa, od vrlo romantičnih do najekstremnijih. Jedina razlika je što su neki na Amazonu a neki ne.

Iznenadilo me je što ih tu ima, jer veći deo populacije ne čita i ne razume sleš. Morali bi da se upoznaju sa gomilom skraćenica. Čak i neki od opisa pornografije, malo ko je u mejnstrimu sa tim upoznat.

Ima li nešto posebno u vezi sa Trampom i Putinom, ili se takve erotizacija dešavala i ranije kroz istoriju?
Svi kontroverzni politički pokreti obično budu seksualizovani. Još je u vreme Francuske revolucije bilo pornografskih radova na temu kraljevske porodice. U to doba su se crtale karikature, danas se ljudi drugačije izražavaju onlajn.

Zašto baš Tramp-Putin? Zašto ne Obama i Džo Bajden, njih dvojica su očigledno baš dobri prijatelji?
Tramp je sebe definisao kao seksualno biće. Tokom kampanje je pričao o veličini svog penisa, pričao je kako grabi žene gde stigne… Lako ga je dovesti u kontekst pornografije. Ako bi neko hteo da piše o predsedniku Obami i potpredsedniku Bajdenu, bilo bi manje uverljivo jer njih dvojica nisu prenaglašeno seksualni ljudi. Teško bi se homoerotski podtekst učitao u Obamin odnos sa bilo kim. Ključni faktor je ovde Tramp. Ako se pogleda sleš fikcija na temu Purina pre Trampa, ima je ali ne mnogo. Sve je to posledica razvoja Trampovog lika i dela u pravcu seksualnosti.

Sigurno je veoma atraktivna meta za sleš autore?
Uh, za njih je to pun pogodak, „Najzad da neko kaže ono o čemu možemo da pišemo“! Kod njega filtera nema, sumnjam da je svestan šta mu se dešava. Ne bih rekla da bilo ko u Beloj kući razmišlja o političko-materijalnom odgovoru društva na predsednika.

Ima li i drugih političara u svetu o kojima se piše sleš?
O svakoj istaknutoj figuri iz američke politike se [donekle] piše. Tramp se dovodi u seksualni kontekst sa raznima, na primer sa Pensom. To polako postaje deo američke političke kulture. Ali sa inostranim liderima nisam videla da ga pominju, osim sa Putinom. Nema ni radova u kojima su akteri Putin i neki drugi lideri. Ovo je po svemu sudeći specifično američki fenomen, što ne umem da objasnim.

Ja mislim da to Rusi ne čitaju. Ako neki i čitaju, mislim da im ne bi smetalo jer je Putin obično predstavljen kao dominantna figura… a on je čitavu karijeru sagradio na imidžu snažnog, dominantnog mužjaka. Kad god je hteo da ponizi nekog političkog protivnika, rekao bi nešto tipa „tog i tog su u zatvoru naravno silovali“, da mu potkopa muževnost.

Da li se sleš sa vremenom razvijao, postao više hardkor?
Ne, sve je uglavnom stabilno, što me iznenađuje. Pretpostavila bih da bi se jedan autor nadovezao na rad drugog, svog prethodnika. Umesto toga, sve je naizgled palo s neba, pravo u najteži hardkor. Još avgusta 2016 imali smo iste hardkor reference kakve su se javljale februara 2017. Sad polako usporava, ali biće opet uspona jer neki radovi već najavljuju kampanju za izbore 2020. Ako se Tramp bude kandidovao, porašće i proizvodnja sleš pričica kao i materijalnih artikala. To nikad neće prestati.

Koliko preklapanja ima između toga i mejnstrim kulture, javnog diskursa? Koliki je stvarno značaj takvih čudnih stvari sa interneta?
Izuzetno je ozbiljna ova tema, jer opisuje neobičan trenutak u istoriji politike. Poštovanje za političare opada već dvadeset godina, možete li zamisliti nekog iz Reganove adminsitracije da se dovodi u ovaj kontekst? Ne možete. Ali danas kao da ništa više nije sveto. Ne znam kako se izgubljeno poštovanje može povratiti.

Neki kritičari koji su čuli za tu sleš fikciju kažu da je homofobična, da ismeva kink, jer koristi seks između Trampa i Putina kao poentu vica. Kad se Tramp potčini Putinu, opisan je kao ponižen. Radi se o gej stereotipima. Kako vi na to gledate?
Mislim da su to šaljive pričice. Mislim da ih pišu ljudi koji apsolutno prihvataju odnose između istopolnih partnera. Koriste rečnik za koji misle da bi mogao da uznemiri Trampa i njegove konzervativne pristalice, trude se da budu što ekstremniji da bi ih šokirali. Sve je to politički angažovano, na svakoj stranici.

Satira se vidi u jeziku, u hvalisavom rečniku koji Tramp koristi, stalno mu je sve najveće i najbolje. U jednoj priči, Putin It in Trump, autor Vil Smat kaže: „Donald je želeo da mu Rus opet učini bulju velikom“. Sve su to ironične reference na slogane i fraze. Ima i političkih dešavanja u tim pričama, pređe se sa analnog seksa na političku analitiku.

Niste sakupljali samo sleš književnost već i erotske kič prodajne predmete. Šta je trenutno u vašoj kolekciji?
Trudim se da bude raznovrsna. Imam mirišljave sveće, imam čokolade… ove nedelje žarko želim jednog baštenskog patuljka. U obliku je Putina koji sedi na tenku, cev mu je među nogama. Aluzija na penis u erekciji. Strašno je kičasto, užasno mi se sviđa. Kome takve stvari padaju na pamet? Hoću da nabavim i lutku na naduvavanje u obliku Trampa, gde vazduh treba upumpati preko penisa. Divna mi je ta kreativnost koju ljudi unose u prikaze ova dva muškarca. Ne znam da li će mi kreditna kartica izdržati.

Kolika vam je sad arhiva, a kolika će tek biti? Koliko ste potrošili?
Uzela sam u Volmartu najveću plastičnu kantu koju su imali, planiram da je napunim. Neki artikli ne zauzimaju previše mesta, na primer tange. Pričala sam sa jednim američkim arhivistom o tome šta bismo mogli da uradimo sa svim tim stvarima. Neke majice koje sam prošle godine kupila više nisu u prodaju, htela bih da ih sačuvam, nadam se u univerzitetskoj arhivi.

Kupujem možda negde 10% od onoga što bih htela. Ne koristim pare od stipendije, sve sama plaćam. Trudim se da ne mislim o ceni, ali dala sam sigurno jedno dve-tri hiljade. Samo prošle nedelje – da me ne čuje muž – potrošila sam 400 dolara. U glavi sve računam: plata legne u četvrtak, platiću ovoliko računa da mi ostane onoliko, onda mogu da kupim ono… Evo, muž me već strogo gleda. Ne bi me iznenadilo da do kraja dam 10,000 dolara na sve to.

Radite na novoj knjizi, zar ne? Šta još treba reći o Trap-Putin porno fenomenu?
Htela bih da potrošim još ovoliko vremena na analizu artikala. Htela bih da kažem nešto o pričama sa sleš sajtova. Htela bih da potražim i ako ima da se nađe nešto staro iz Obaminog vremena. Biće jedno poglavlje posvećeno internet memima, što ranije nisam imala. A moraću da odem na Pornhub i tamo ukucam „trump putin“, da vidim da li ima nekih parodija.

Nadam se da ću moći sve ovo da ostavim iza sebe kad izdam i drugu knjigu. Prethodne projekte sam uspevala da zaboravim, ali ne znam da li ću i ovaj moći. Srećom, granica između istraživača i kolekcionara nije strogo definisana. Uvek mogu da se izvučem i kažem da sve to u stvari kupujem zbog posla.

JOŠ NA VICE.COM:

Putinovi superfanovi: scene pravoslavnog okupljanja u Rumuniji

Putinovi treninzi su sranje

Prestanite da projektujete svoja osećanja na Melaniju