Šta možeš da radiš sa diplomom seksologa?

Tekst je prvobitno objavljen na VICE US.

„Kada sam rekla mami da se prijavljujem na studije seksologije, ona je rekla, ’Ići ćeš na fakultet da studiraš ŠTA?’“, kaže Kimberli Hagins. „’Ne moramo to da studiramo! To je samo je’n-dva-tri, bum-tras’“, seća se da je njena mama rekla.

Hagins je jedan od nekoliko studenata seksologije sa kojima sam razgovarao, koji trenutno studiraju na Univerzitetu Videner u Pensilvaniji. Ona je na master studijama društvenog rada i master studijama ljudske seksualnosti. Tokom poslednjih par godina, sve veći broj ustanova je počeo da obučava studente za karijere u seksologiji, pomerajući granice seksualnog obrazovanja i istražujući polja koja su nekada bila tabu tema.

Ali kao studenti relativno novog polja, mnogi diplomirani seksolozi su otkrili da su im izgledi za karijeru nepredvidljivi. Stigma koja se zadržala oko seksa znači da studenti možda moraju da objašnjavaju – isponova i isponova – zašto je njihova stručnost potrebna, ili da budu predvodnici u stvaranju novih karijera koje ranije nisu postojale.

Akademski govoreći, granice seksologije su još uvek pomalo zamagljene. Generano može da bude definisana kao studije seksa i odnosa, ali to može da dotakne skoro svaku disciplinu; od biologije, preko poslovnih studija, do sociologije i inženjeringa. Rad seksologa bi mogao da uključuje rad sa žrtvama traume, pomoć seksualnim radnicima sa pravnim izazovima, edukovanje lekara u zemljama u razvoju, ili dizajniranje seks igračaka. Kao rezultat toga, na seksologiju se često gleda kao na multidisciplinarni pristup seksualnoj i intimnoj dobrobiti.

Sloboda sa kojom istraživači seksa sada „ džaraju i zabadaju nos“ u seks je relativno skorašnja inovacija, kaže Mat Tili, klinički psiholog i predavač na odeljenju seksologije na Univerzitetu Kertin, u Pertu, Australija. Ali to je promena koja se dugo spremala.

„Osnovno ljudsko iskustvo je iskustvo zadovoljstva“, kaže on. „Ali u detinjstvu dobijamo tako negativne poruke“. Kao stručnjaku za seksualno zdravlje, Tilijeva karijera je usidrena na raskrsnici seksa, zadovoljstva i obrazovanja.

„Čak i pre samo deceniju, na nas su gledali kao na zamlate i šarlatane“, kaže on o svom polju. Ali danas, delom zahvaljujući i sve većoj akademskoj pažnji, „Ljudi prepoznaju da imaju pravo da doživljavaju zadovoljstvo, a možda im tokom socijalizacije u detinjstvu nisu davane prave informacije. Oni počinju da istupaju i govore, „Ne dopada mi se taj aspekt mog života. Želim nešto da preduzmem po tom pitanju“.

Studenti programa vezanih za seksologiju su u epicentru te promene u načinu razmišljanja.

„Ono što mi studiramo prevazilazi sam seksualni čin“, kaže Kristal Rid, studentkinja kliničkog socijalnog rada i ljudske seksualnosti na Videneru. Navela je dugačak spisak tema koje njene kolege studenti trenutno stražuju: „Seksualni razvoj, seksualni identitet i razvoj roda, seksualna potkultura, telo i njegovo funkcionisanje, hronične bolesti i invaliditet, postporođajne promene… možemo da razgovaramo i o seksualnim proizvodima i tehnologiji, traumama, seksualnosti i duhovnosti… naš rad je veoma interdisciplinaran“.

„Ljudi koji su seksolozi bi mogli da budu i profesionalni dominatriksi ili svičevi“, kaže Nikoleta Hajdeger, stažistkinja bračne i porodične terapije i kovoditeljka podkasta Sluts and Scholars. „Mogu da budu seksualni edukatori i da vode diskusije ili drže predavanja, da se bave praktičnom seksualnom terapijom, a ponekad i da upražnjavaju pravi seks sa klijentima, da bi im pomogli sa njihovim problemima. Ima seksoloških telesnih radnika koji pomažu ljudima prilikom trauma, ili im pomažu da dožive orgazam. Neki od njih su savetnici za abortus. Neki seksualni radnici bi sebe mogli da smatraju i za edukatore, i za porno izvođače“.

„Seksualno obrazovanje može da se primenjuje tokom čitavog životnog veka“, kaže Kimberli Hagins. „Ja sam držala radionice za starije odrasle o polno prenosivim bolestima i HIV-u. Deluje čudno razgovarati o tome s ljudima koji su godina naših baka i deka, ali neki stariji odrasli nikada u životu nisu imali to obrazovanje“.

Džesika Sančez, koja trenutno radi na masteru socijalnog rada i pohađa master studije ljudske seksualnosti na Videneru, primenjuje svoje obrazovanje na svoj rad ličnog trenera u bolnici za ratne veterane u Pensilvaniji. „Moja strast su zadovoljstvo i prilagođavanje na bol“, kaže ona. „Mnoge traume iz vojske se vezuju za bol… razgovaramo o karličnom podu, funkcionisanju, seksualnim napadima i zlostavljanju, duševnom bolu i gubitku delova tela… trener koji nema seksualno obrazovanje ne govori na taj način“.

Kristal Rid primećuje da seksolozi u poslednje vreme imaju znatan uticaj na industriju ličnih predmeta, ukazujući na to da stručnjaci pomažu mnogim kompanijama za odrasle da izoštre svoj fokus: „Umesto da se proizvodi reklamiraju na način koji je veoma binaran, i za muškarce i za žene, treba da se zapitamo kako možemo da napravimo proizvod koji je više namenjen različitim telima, veličinama, mogućnostima“, pita se ona.

Ali uprkos pojavi sve više akademskih programa i potrebe za obučenim profesionalcima, studenti seksologije se i dalje suočavaju sa skepticizmom svojih kolega.

„Ljudi koji su zaduženi za savetovanje studenata ne preporučuju te predmete“, kaže Keli Konroj, koja trenuno radi master iz ljudske seksualnosti na Videneru. „Kada si profesionalac za seksualnost, neprekidno moraš da objašnjavaš čime se baviš. Naša najveća prepreka u akademskom svetu je nedostatak dostupnih informacija“.

Ali te prepreke nastavljaju da se ruše kako se sve više studenata prijavljuje za takve akademske programe, a onda diplomira i počne da se bavi profesionalnim radom. „Naše mesto za stolom je u prošlosti bilo veoma skučeno“, kaže Džesika Sančez. „Ljudi počinju da shvataju da nam za našim stolom nedostaju stručnjaci za seksualnost“.

Biti seksolog danas delom znači i napraviti mesta za tim stolom, ne samo za sebe, već i za svoje kolege. U slučaju Sančez, to podrazumeva obraćanje sestrama u njenom latinskom sestrinstvu, povodom prilika za zaposlenje.

„Seks ume da bude tabu tema u meksičkoj latino kulturi“, kaže ona. „Ja na našu nacionalnu tablu postavljam šta studiram i gde studiram, samo da ih obavestim da je ovakva karijera moguća“.

Studenti seksologije su takođe fokusirani i na budućnost svoje oblasti, sa širenjem programa na ranije zanemarena pitanja.

„Mene zaista zanima način na koji sa mladim ljudima razgovaramo o zadovoljstvu“, kaže Kimberli Hagins. „Mi sa mladim ljudima dosta razgovaramo o polno prenosivim bolestima, neželjenoj trudnoći, saglasnosti… razgovaramo o svemu, iz perspektive problema. I kao posledica toga, možda nećemo imati generaciju mladih odraslih ljudi koji ne znaju kako da razgovaraju i pregovaraju o tome šta žele da se dogodi prilikom seksualnog susreta“.

U poređenju sa ranijim periodima, kaže Hagins, seksualno obrazovanje je u poslednjih nekoliko godina ostvarilo značajan napredak – ali napredak u obrazovanim ustanovama bi mogao da bude suočen sa novim izazovima zbog neprijateljski nastrojene administracije u Vašingtonu. „To donekle zavisi od toga ko je predsednik“, kaže ona. „Oni diktiraju sadržaje koji su dozvoljeni u školskom okruženju“.