Nema potrebe da dramimo toliko zbog genitalnog herpesa

Ovaj članak preuzet je sa VICE Kanada.

Komičarka Sara Silverman ima tačku u kojoj publici saopštava da jedan od šestoro ljudi ima genitalni herpes. Zatim traži od ljudi iz publike koji imaju virus da dignu ruku. Kad sam gledala njen nastup, prostorijom je zavladala mrtvačka tišina, a Silverman je uporno čkiljila sa rukom iznad čela u pokušaju da spazi neku hrabru dušu u masi.

Iako je to statistički nemoguće, izgleda da niko u sali nije imao virus, ali je mnogo verovatnije da nisu želeli da budu poenta vica na dobro posećenom komičarskom nastupu. Ako poznajete nekog glumca koji pokušava da se probije i mora da ide čak i na audiciju za reklamu za herpes, onda znate da biti lice tog virusa u javnosti nije posebno tražena pozicija.

To se, međutim, polako menja.

Po tvrdnji ProjectAccept.org, neprofitne organizacije koja se trudi da bude "glas i platforma" za zaražene herpesom i HPV-om, pre nego što su lekovi postali dostupni za herpes kasnih sedamdesetih, standardni medicinski udžbenici nisu ga ni pominjali. Stigma je započela krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, u vreme kada su farmaceutske kompanije počele da proizvode i reklamiraju antivirusne lekove kako bi sprečile i ubrzale oporavak od zaraze.

Časopis Tajm je 1982. objavio naslovni tekst po imenu "Novo skerletno slovo" ("Herpes, neizlečivi virus, preti da poništi tekovine seksualne revolucije", glasio je slogan), ilustrovan slikom žene sa posramljenim izrazom lica, u razgovoru sa muškarcem koji nije srećan što je s njom u društvu. Sve je to delovalo prenaduvano za nešto što je u osnovi tek neprijatna kožna bolest koju na onom mestu osećate samo oko dve nedelje.

Iako je šačica poznatih izašla u javnost sa priznanjem da imaju herpes — poput penzionisane porno zvezde Beladone, glumice En Heč i Trejsi Egan Morisi iz VICE-a — to baš i ona nije vrsta stanja koje će izazvati istu količinu simpatije kao, na primer, psorijaza Kim Kardašijan ili ekcem Kajt Mildton.

Nedavno je, međutim, došlo do primetne promene u stavovima društva, u velikoj meri zahvaljujući Eli Doson, veseloj 22-godišnjakinji koja je rado na sebe preuzela ulogu lica herpesa u javnosti.

Asistentkinja za društvene medije iz Njujorka zarazila se virusom pre dve godine. Iako je iskusila predvidivu sramotu i šok — da ne pominjemo zapaljenu kožu vagine — koja ide uz takvu dijagnozu, u međuvremenu je naučila da iz zlosrećne činjenice da se zarazila izvuče neko zadovoljstvo. Do sada je uspevala da to preokrene u svoju korist.

Prošlog meseca, Doson je objavila članak za časopis Women's Health pod naslovom "Zašto volim da govorim ljudima da imam herpes ". Odmah je postao, da prostite, viralan.

"Oduvek sam znala da se mora pričati o herpesu i oduvek sam pretpostavljala da ću ja biti jedna od onih koji će povesti taj razgovor", kaže ona. "Uvek sam smatrala da je moj dugoročni plan da postanem lice herpesa. Ali nisam očekivala da će internet odmah tako da poludi."

Iako je bilo očekivanih trolovskih komentara u vezi s njenim priznanjem, Doson kaže da su reakcije bile u ogromnoj većini slučajeva potresne. Uspela je čak i da dobije gomilu spisateljskih angažmana na tu temu.

"Bilo je jasno da su ljudi spremni za ovaj razgovor", kaže ona. "Praktično je mogao da se čuje kolektivni uzdah olakšanja. Bila sam presrećna i uzbuđena kad sam videla koliko su ljudi bili spremni i željni da slušaju."

Denis Vilijams, koordinator Zdravstvenog obrazovanja za planirano roditeljstvo u Torontu kaže da je u vezi s obolevanjem od herpesa često najtraumatičnija upravo dijagnoza.

"To je emocionalni proces za njih", kaže on. "Na kraju na njihove živote više utiče stigma nego zdravstveni učinak same infekcije."

Herpes je nezgodan virus, zbog čega se tako lako prenosi, ali je uglavnom bezopasan. Postoji herpes simpleks virus tipa 1 (HSV-1) i herpes simpleks virus tipa 2 (HSV-2), od kojih oba mogu da se prenesu dodirom, poljupcem i seksualnim kontaktom kože o kožu među svim telesnim šupljinama. Najzarazniji je kada postoji otvorena, procurela ranica, mada može da se prenese i bez ikakvih simptoma. Neki ljudi pokupe virus kao deca, kad piju iz iste čaše ili ih poljubi rođak. Simptomi variraju kod svakoga, u zavisnosti od stvari kao što su nivo stresa i imuniteta, zbog čega neki ljudi imaju virus a da to ni ne znaju. Neki će imati zapaljene plikove, drugi neće osetiti baš ništa.

Virus ima potencijal da postane ozbiljan zdravstveni problem kada se dobije tokom trudnoće, što može da utiče na razvoj deteta u materici. Postoji opasnost i od prenošenja virusa na bebu ako do zaraze dođe tokom porođaja, mada su takvi slučajevi retki.

Kad imate herpes, to može da poveća rizik od dobijanja HIV-a, ukoliko ste izloženi virusu. Postoji i studija koja povezuje rak grlića materica sa genitalnim herpesom, ali samo kod žena koja su zaražene i humanim papiloma virusom (HPV).

Vilijams kaže da želi da pomogne onima sa dijagnozom virusa da shvate da je to jedna izuzetno uobičajena pojava. Može biti prilično teško pomiriti se sa tim budući da je i dalje vlada neprijatno uverenje da je sramota zaraziti se njime. On pozdravlja što je Doson izašla sa tim u javnost.

"To se dešava tolikom broju ljudi da je prilično čudno i nepotrebno što ljudi misle da su sami kad im se to desi", kaže on.

Doson priznaje da je i dalje osetljiva na šale na račun herpesa, što je nezgodno zato što je on tako laka meta za komičare i humorističke serije. Ona mora da se podseća da je to samo rezultat stigme koju je proizvelo društvo a ne nešto što doživljava svakodnevno od prijatelja, kolega i porodice.

"Počnete da shvatate koliko je sve to nevažno, u smislu života koji živite. To prestaje da vas muči."

Sa tim što je toliko otvorena povodom nečega što nije naročito seksi, Doson se nada da ona i drugi mogu da nastave da menjaju način na koji se ljudi suočavaju s ovim problemom.

"Moj cilj je da ljudi kad dobiju dijagnozu i potraže herpes na Guglu, umesto da vide zastrašujuće rezultate na WebMD-u, ugledaju ljude kao što sam ja koji vode normalne, strava živote", kaže ona.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu