Koliko košta zavisnost od alkohola i droge u Srbiji

Pre svoje dvadesete, Goran je prvi put probao heroin. Ubrzo je počeo i da ga prodaje kako bi mogao da zaradi dovoljno nova da zadovolji svoju potrebu.

- U početku ti treba hiljadu dinara dnevno, to ti je za pola grama. Realno, tu nema pola grama, to ti je uličnih pola grama za hiljadu dinara, kaže mi Goran.

- Ali tolerancija ti vrlo brzo skače, meni je u najgoroj fazi trebalo deset grama dnevno, dodaje on.

Prema podacima iz "QUAF2" istraživanja Dr Svetlane Vučetić-Arsić, specijaliste neurologije i subspecijaliste za bolesti zavisnosti, iz 2010. godine, na pitanje koliko ste novca potrošili prošlog meseca na drogu, najviše ispitinika-zavisnika odgovorilo da je utrošilo preko 50 hiljada, dok je najveća zabeleženi iznos 175 hiljada dinara.

U Srbiji ne postoje precizni podaci o broju zavisnika. Poslednje informacije govore o oko 30 hiljada registrovanih narkomana, mada procene stručnjaka su da je taj broj bar tri puta veći. Prema istraživanju EPSAD-a broj injektirajućih korisnika droga (IKD) 2009. godine iznosio je nešto više od 30 hiljada.

Za perventivni program suzbijanja droge kod mladih utrošeno je 4 miliona dinara, kako stoji u izveštaju budžeta ministarstva zdravlja za 2015. godinu. Kada je lečenje u pitanju, tu postoji više problema. Nedostatak konkretnih podatka o broju zavisnika dovoljno govori o marginalizaciji koju ova društvena grupa doživljava, kao i o stepenu poverenja u stručnost i uslove u kojima se proces izlečenja odvija. To dovodi do pojave mnogih alternativnih metoda izlečenja, poput života s prirodom ili u nekoj vrsti crkvej zajednici. Ova potonja opscija se u Srbiji pokazala kao još opasnija po zdravlje, pa čak i život.

Život pojedinca, koji se u bori sa zavisnošću, može da košta mnogo više od novca. Posebno kada se u obzir uzmu društvne i zdravstvene okolnosti, kao i život na ivici zakona, koji je u Srbiji, u odnosu na zavisnike, jedan od najstrožijih u Evropi, što državu prilično košta. Redakcija VICE Srbije posetila je Specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti, gde smo razgovarali sa štićenicima na ovu temu.

Imena sagovornika su izmenjena

ALKOHOLIZAM

600 din/dnevno

TABLETOMANIJA

600 din/nedeljno

Lana je sa osamnaest godina bila u fazi umerenog pijenja, što podrazumeva jedno piće dnevno. Od 19 do 27 godine funkcionisala je u pretoksikomanskoj fazi koja podrazumeva veću toleranciju, psihičku zavisnost i osećaj da alkohol neophodan da bi ste se osećalo opušteno.

- U toksikomansku, tu nepovratnu fazu, ulazim iste godine kada ulazim i u brak, sa svojih 28 godina, priča mi Lana.

- A ta faza traje. To je alkoholizam, mi ovde jesmo zalečeni, ali lečenje traje do kraja života.

U isto vreme kada je stupila u brak počela je i sa zloupotrebom tableta, uglavnom sedativa kao što su Bromazepam, Bensedin i Ksalol.

-Bromazepam, jedna kutija od dvadeset tableta može da posluži za tri, četiri dana, da ne licitiramo sada, kaže Lana.

U svojim najgorim danima ona je pila najmanje pet 'unučića' votke dnevno.

- Njih sam kupovala zbog lakše manipulacije i sakrivanja, objašnjava.

Lana je po zanimanju diplomirani pravnik i zaposlena je u javnom sektoru jednom gradu u unutrašnjosti Srbije. Sa platom od 40 hiljada dinara i uz supruga koji takođe zarađuje uspevala je da, kako kaže, uz par trikova prave domaćice, uvek da uštedi za svoju potrebu. Ali kada je njena zavisnost posle jedanaest godina uzela maha, suprug ju je napustio.

- U isto vreme sam žudela i za alkoholom i za tabletama koje ublažuju žudnju, kaže Lana.

Posle ukupno tri i po godine borbe Lana uspeva, zaključno sa danom kada razgovaramo, da ne pije godinu i po dana.

- Prva dva puta sam bila na odeljenju narkomanije, pa u Palmotićevoj gde mi je stabilizovana zavisnost od alkohola. Ali kada sam izašla, ubrzo sam nastavila sa sedativima za koje mi je nije trebalo mnogo novca.

Za razlku od toga, objašnjava, zavisnost ju je najviše koštala u 'društvenom' smislu.

- U celosti sam se povukla u sebe i život sam određvala mehanički. Pod sedativima sam odlazila na posao i obavljala ga rutinski, pošto sam devet godina na istom radnom mestu. Najgore od svega je što vi sve vreme imate utisak da vama pomaže to što radite.

HEROIN

Od 1.000 do 18.000 dinara/dnevno

Od kada je 2005. počeo da konzumira, pa i posle i prodaje heroin, Goran je to radio u kontinuitetu do početka 2008. Godine. Ona je do 2010 bio potpuno 'okej', odnosno čist. U tom periodu je bio u zatvoru.

- Ukupno tri godine zatvora, kaže Goran.

- Mesec dana me je koštalo oko 600 evra pa ti vidi koliko me je ukupno izašlo. Ne računajući advokata i sudske troškove.

Kada je izašao vratio se starom problemu i zato je danas u Drajzerovoj.

- U početku ti je dovoljno pola grama za hiljadu dinara dnevno. Naravno, uličnih pola grama.

Vremenom, tolerancija se povećava, a dileri 'seku' robu kako bi imali veći promet.

- Ubrzo mi je trebalo deset grama dnevno, što je negde oko 18 hiljada dinara. Kada sam počeo da prodajem, potreba je sve više rasla.

Pre trgovine narkoticima Goran je radio za prosečnu srpsku platu u Hitnoj pomoći. Mesečna plata nije mogla da mu pokrije ni nedeljnu potrebu. Takav život donosi i probleme na ulici, priča mi Goran.

- Često gledaš preko ramena. Vrlo lako se kod nekoga zadužiš, ili ga napadneš da mu otmeš robu, kada je kritično, kaže Goran.

Pre nego što je pre nekoliko dana ponovo došao u bolnicu, kaže da je probao da reši problem i kod privatnih lekara.

- Za četiri dana, to ti ispadne oko 300 evra. Ali džaba kada ja sedim kod kuće i znam da mi je heroin udaljen jedan telefonski poziv. Petog dana je trebalo da popijem blokator, četvrtog sam se uradio, prepričava Goran.

Porodica ga, kaže, podržava.

- Nisam ih raskućio, živi smo i zdravi svi. Tu su da mi pomognu za sve što treba. Naravno, ne mislim tu na neke probleme koje imam na ulici.

KOKAIN

Od 6.000 do 24.000 dinara/dnevno

- Prvi problem sam imao sa heroinom još 1998. godine, a 2003. sam definitivno raščistio sa tim i od tada ga nisam takao. Moj sadašnji problem je kokain, priča mi 39-godišnji Željko.

U Klinici je već nekoliko dana. Nije mu prvi put. Sa kokainom se bori već osam godina.

- Kokain se ne koristi često kao i ostale droge. Teže je dostupan, skuplji je, više je vikend droga. E, kada sa vikend droge pređe u svakodnevnu, onda je strašno skupa.

Željko kaže da je 'najbolji dostupan kokain u Beogradu imao po ceni od 80 evra po gramu'.

- Ako pričamo o ciframa, za moju ličnu upotrebu trebalo mi je minimum 200 evra dnevno.

Da bi zaradio za svoju potrebu dilovao je i kokain, ali i još 'svakakve droge'.

- Zna se kakva je naša policija, uhapsiće te dva, tri puta. Četvrti će ti ponuditi da radiš za njima ili si završio, pa ti računaj šta ti se od toga isplati.

Željko mi prepričava da te u tim situacijama prvo napuštaju prijatelji, a onda i porodica, jer tvoje prisustvo 'postaje opasno po njih'. Kaže mi da je 'baš juče trebao da ide na suđenje'.

- Sve to košta. I suđenja, i prekršanje prijave, i krivične prijave, i lekovi. Ali sve to košta manje nego zavisnost.

Probao je lečenje i kod privatnih i alternativnih lekara. Nema lepo mišljenje o tome.

- Samo bolnički dan je koštao devedeset evra. Bez lekova, bez hrane. I onda me čovek dovete u zoološki vrt. Nebuloza, kaže on.

Njegov život obogatili su novi momenti, zbog kojih je odlučno prelomio da se suoči sa svojim problemom.

- Oženio sam se i čekam dete, tako da sam konačno odlučio da se skinem i da izdržim ovo. Nabavili smo i neki novi lek koji nije bio dostupan u Srbiji do skoro. Videćemo šta će biti.

NaslovnaFoto: by Valerie Everett via

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu