"Onaj u kom mu zagrize penis", kaže žena meni sleva, prepričavajući zaplet ljubavnog romana Senka srca. "Ili mu ogrebe penis?""Zagrize penis", potvrđuje žena zdesna.Sedim sa blogerkom Ket Mejo na 24. godišnjoj konferenciji pisaca ljubavnih romana Australije.Ket vodi popularni blog BookThingo posvećen ljubićima. Objašnjava mi da iako je dijapazon žanra širok — od bajkerskih romansi do milijardera sa bebama — svaki ljubavni roman mora da zadovolji dva uslova: "Moraju da budu zajedno na kraju", kaže ona. "I moram da poverujem da se neće razići za dva meseca."Više od 300 pisaca, izdavača i obožavalaca ljubića muvaju se po predvorju melburnškog luksuznog Hotela Park Hajat. Gotovo svi su žene, 95 odsto njih, rečeno mi je. Jedini muškarci koje vidim su fotograf i momak za pultom rasvete i ozvučenja.Svi izgledaju pomalo iznureno dok ćaskaju uz preko potrebnu kafu posle sinoćnog svečanog bala. Najmanje desetoro ljudi kaže mi da sam mnogo propustila što sam promašila predivne polugole batlere sa leptir mašnama koji su služili piće."Toaleti na ovom spratu su svi ženski, sve smo toalete pretvorili u ženske", voditeljka najavljuje sa bine. "Ako ste muškarac, moraćete da idete na sledeći sprat, sad ste vi na redu da budete malo u podređenom položaju."Odmeravajući prostoriju ispunjenu piscima, urednicima i izdavačima, shvatam da je predstava koju sam imala o žanru ljubića potpuno pogrešna. Obećala sam uredniku duhoviti članak o ljudima koji pišu i čitaju ljubiće — Big Red Son Dejvida Fostera Volisa, samo bez pornografije i fusnota.
Pogledajte i Broadly dokumentarac o majci i ćerki koje vode imperiju erotske literature:
Ono što sam umesto toga zatekla nije bila šala, nikakav usko orijentisani hobi za sredovečne mame. Radilo se o ogromnom biznisu.Trideset jedan milion primeraka štampanih knjiga, eto toliko se ljubića prodalo u Sjedinjenim Državama 2014. godine. Potražnja za novim knjigama je tolika da su izdavači na ovoj konferenciji proveli veći deo vikenda sedeći sa piscima u plišanom predvorju, slušali njihove predloge za nove priče i često sklapali ugovore za njih na licu mesta.Tokom ručka mi Deb Verksman, glavna urednica njujorškog izdavača Sorsbuks, priča o Nori Roberts. Jedan od najprodavanijih romanopisaca svih vremena sa preko 200 objavljenih knjiga, Roberts je teška stotine miliona dolara. Svaki roman koji je objavila od 1999. godine, bilo pod svojim imenom ili pod pseudonimom "J.D. Rob" rezervisanom za krimiće, završio je na bestseler listi Njujork Tajmsa . A ja čak nisam ni čula za nju.Ima i australijskih spisateljica sa zapanjujućim brojem naslova u svom opusu: Melani Milburn, En Grejsi, Stefani Lorsn, Merion Lenoks — iako većina Australijanaca, uključujući i mene, nije čulo za njih."Zašto Australijanci ne znaju za ove autorke", zapitala se počasna govornica Anita Hajs. "Zato što se smatra da nemaju vrednost, književnu niti bilo kakvu drugu."To je uglavnom razlog ogorčenosti mnogih pisaca ljubića – glavni tok se često podsmeva njihovom radu. Ljubavni romani se nipodaštavaju kao loše napisani i sa previše opisa. Klišetizirani zapleti samo spajaju tačkice između scena seksa nabijenih metaforama: "Izvukao je svoj blistavi mač iz topline njenih korica."Ket kaže da ove kritike potiču od ljudi koji nisu čitali nijedan ljubić sem Pedeset nijasni sive. Želite originalnost? Ona preporučuje roman Nikolas spisateljice Elizabet Amber, u kom glavni junak ima dva penisa."Nakon što svrši, izbaci organ nalik jeziku da počisti za sobom", objašnjava Kat. "Ima li veće ženske fantazije od toga?"Spisateljica i biograf Dženifer Kloster kaže mi da se književnost "vrednuje prema broju muških čitalaca."
Vremenom smo naučili da vodimo inteligentne razgovore o raznim aspektima popularne kulture. Kad možemo da razlikujemo "pametne" blokbastere od Fantastične četvorke, zašto se onda svi ljubići trpaju u isti koš i odbacuju kao smeće?Niko na konferenciji nije iznenađen što se knjige koje pišu ženski autori za ženske čitateljke trivijalizuju. Čak i u vreme kad sve više ljudi govori o feminizmu, i to na složenije načine nego ikad pre, spisateljica i biograf Dženifer Kloster kaže mi da se književnost "vrednuje prema broju muških čitalaca.""Moramo da se izborimo za prostor u našoj književnoj kulturi za nešto što zaista vrednuje ženstvenost", kaže direktorka konferencije Kejt Bel. "Moramo da pričamo ženske priče viđene ženskim očima. To je jedini način da promenimo silna stereotipna shvatanja šta su žene i šta mogu i ne mogu da postignu."Dok odlazim kući, sa naramkom knjiga koje "obavezno moram da pročitam", još mi nije jasna jedna stvar. Zašto pisci ljubića uopšte mare za to šta književnost glavnog toka misli o njima?Zarađuju više novca i imaju strastvenije obožavatelje nego većina pisaca "ozbiljne" književnosti. Izdavači glavnog toka se muče sa sve manjim brojem čitalaca i smanjenom zaradom. Istovremeno, ljubići donose preko milijardu dolara prihoda godišnje. Glavni tok bi, čini se, mogao da počne da prepisuje od njih.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu 
