Reklame
Svaštara

​Matori besni muškarci: Kratak istorijat demagoga

Ne smete da potcenite povodljivost prosečnog glasača. Pravnik koji se dodvorava porodičnim farmerima, hotelski mogul koji se dodvorava rudarima. Nema tu u suštini neke velike razlike.

pisao Luke Winkie
17 Oktobar 2016, 10:04am

Foto by Flickr user Gage Skidmore

Dok se pre nedelju dana zahuktavala druga predsednička debata 2016. godine , dobri ljudi iz rečnika Merijam-Vebster bili su zauzeti praćenjem najpretraživanijih pojmova na svom sajtu . Jedno kratko vreme bile su to reči "demagoški" i "demagog", što ukazuje na to da ljudi zapravo nisu razumeli na šta je Hilari Klinton mislila kad je uporno ponavljala "demagoška retorika", na koju se svode ovi jezivi izbori. (Druge najpretraživanije reči bile su " bigly" i " lepo". To "lepo" od "A lepo" govori nam da Geri Džonson nije jedini koji nema blage veze šta se dešava u Siriji .) Njen protivnik Donald Trump, naravno, školski je primer demagoga, političkog lidera koji (da citiramo upravo Merijam-Vebster) "pokušava da stekne podršku lažnim tvrdnjama i obećanjima, uz pomoć argumenata zasnovanim na emocijama umesto na razumu." Daleko od toga da je on u tome bio prvi.

Ova reč grčkog porekla, kako je Atlantik pisao krajem prošle godine, koristi se kao "diskvalifikacija širokog zamaha", "neznatno blaža nego 'fašista' i neznatno dostojanstvenija nego 'klovn'." Demagozi, pišu oni, "podrivaju stabilnost vlade 'izabrane u narodu', naročito tako što pokušavaju da zavade taj narod među sobom. Oni predstavljaju opasnost ne samo po izborne rezultate ili političke stranke, već i po samu demokratiju."

Tokom godina i širom planete, viđali smo mnoge primere harizmatičnih agitatora kako se penju na lestvici sa neskrivenim populističkim ciljevima i ličnim interesima. To, međutim, nije uvek samo po sebi bila loša stvar! Malkolm X, na primer, spadao je u pozitivnu stranu demagoške istorije. Ali najveći deo vremena u zapaljivim govorima krije se nešto mnogo zlokobnije. Kad god Donald Tramp bljuje vatru štetne retorike o podizanju velikog zida ili Kini, on sledi korake dugog spiska smrdljivih oportunista koji iskorišćavaju neuke mase kako bi sebi digli rejting.

Želeli smo da izbegnemo najočiglednije primere, tako da tu nećete pronaći Adolfa Hitlera ili Džozefa Makartija. Umesto toga, želeli smo da vam ponudimo nekoliko manje slavnih primera vašarskih oratora koji su izmenili istoriju na velike i male načine. Sledi kratak istorijat trampovskih demagoga.

Kleon

Gde: Antička Grčka; Kada: 430-te p.n.e.

Kleon verovatno važi za prvog demagoga u zabeleženoj istoriji čovečanstva. Najviše ga znamo iz zapisa grčkog istoričara Tukidida i velikog dramatičara Aristofana (nijedan ga nije previše mirisao). Kleon je bio neka vrsta političkog autsajdera koji je na vlast došao ulagujući se običnim građanima posle smrta Periklea. Najslavniji je po zastupanju nekih zaista krvoločnih ideja. Kad gradu Mitileni nije uspela pobuna protiv atinske vlasti, Kleon je predložio da vojska pobije sve muške građane, a žene i deca da se prodaju u roblje. To je bio očigledno užasan predlog, ali je njegova rezolucija zapravo bila usvojena! Da bi već narednog dana bila povučena.

Publije Klaudije Pulher

Gde: Antički Rim; Kada: 62–52 p.n.e.

Biti seljak u drevnom Rimu bilo je grozno. Ne samo što ste živeli u Bronzanom dobu, kada je oštra zima mogla u potpunosti da iskoreni čitavu vašu porodičnu lozu, već vam je i vaša rođena vlada prodavala apsolutne laži. Rim je tehnički bio republika i tehnički su niže klase mogle da glasaju, ali je sistem bio namešten tako da je nekoliko plemića uvek imalo najveći politički uticaj na izborima. To je, razumljivo, iznedrilo nezadovoljnu radničku klasu.

Sve je počelo da se menja kada je aristokrata po imenu Publije Klaudije Pulher izabran za tribuna 58. godine p.n.e. Poput Trampa, Pulher je bio neka vrsta uvrnutog, glasnog bundžije koga javnost prosto nije mogla da ne obožava. Njegov najslavniji trenutak verovatno je bio kada se maskirao u ženu i infiltrirao na ritualnu ceremoniju kako bi zaveo suprugu Julija Cezara, ali je usvojio i brojne zakone koji su uvažavali zahteve obespravljenog stanovništva Rima. Uveo je zakon koji je zabranjivao pogubljenje rimskih građana bez suđenja i sa nadležnim ministarstvom organizovao raspodelu besplatnih žitarica — što je u to vreme bilo nečuveno. Ljudi su ga obožavali i, kao i u slučaju svake druge kontroverzne ličnosti u dalekoj istoriji, na Pulhera je na kraju izvršio atentat rivalski političar.

Karl Luger

Gde: Austrija; Kada: 1897–1910

Karl Luger rođen je u radničkoj porodici i služio je kao gradonačelnik Beča od 1897. do 1910. godine. U to vreme osnovao je nešto što se zvalo Hrišćansko-socijalna partija — koja je kombinovala nemački nacionalizam i verski konzervativizam — i održao mnoge zapaljive antisemitske govore. Njegova Hrišćansko-socijalna partija bila je toliko popularna da je osvojila dve trećine odborničkih mesta u bečkoj gradskoj skupštini, a car Franc Jozef I se toliko plašio Lugerovih socijalno-revolucionarnih stavova da je dve godine odbijao da ga zvanično proglasi gradonačelnikom.

Nije sve nužno bilo loše. Luger je bio žestoki zastupnik jednakog prava glasa muškaraca i u grad doveo struju, tramvaje i druge blagodeti savremenog života. Prema Enciklopediji Britanika , većina istoričara njegov nacionalizam i antisemitizam smatra pozom, a ne duboko ukorenjenim stavovima.

Bendžamin Tilman

Gde: Južna Karolina; Kad: 1890–1918

Bendžamin Tilman bio je farmer u Južnoj Karolini koji je u politiku ušao zalažući se za prava siromašnih belaca dizanjem glasa protiv vladajuće južnjačke aristokratije (dobro!) , kao i za rešavanje njihovih problema sa nedavno oslobođenom ropskom populacijom crnaca (loše!). Verovatno je najslavniji po upornoj tvrdnji da crnci siluju belkinje, izjavivši jednom u svom govoru u Kongresu da "mi sa Juga nikad nismo priznali pravo crncima da vladaju nad nama belcima, a nikada i nećemo. Nikada nismo priznali da je crnac ravan belcu i nikad nećemo pristati na to da on svoju požudu zadovoljava na našim suprugama i ćerkama a da ga pri tom ne linčujemo." Tilman je 1894. godine izabran u Senat Sjedinjenih Država i tamo služio sve do svoje smrti 1918. godine.

Bendžamin Tilman je 1896. godine učestvovao u jednoj od najkatastrofalnijih predsedničkih kandidatura u čitavoj američkoj istoriji. Demokrate su bile sve nezadovoljnije vladajućom administracijom Grovera Klivlenda, dok je Tilman predstavljao nesputani id partije. Štaviše, bio je toliko istaknut među određenom vrstom radikalnih nazadnih snaga da mu je ponuđeno da održi uvodni govor na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji. Usledila je zaista jeziva govorancija, prepuna one vrste vulgarnosti i siledžijstva zbog koje je i postao omiljeni sin Južne Karoline, ali omražen u ostatku zemlje. Činjenica da je uspeo u nečemu u čemu je Tramp zakazao možda govori nešto o razlici između naša dva vremena ili je Tilman prosto bio manje lukav govornik od Trampa.

Denis Kirni

Gde: Kalifornija; Kada: 1880–1910

Denis Kirni bio je irski imigrant naseljen u San Francisku koji je osnovao Radničku partiju Kalifornije. Kirni se dopao brojnim nezaposlenim radnicima u oblasti San Franciska usmerivši svoj gnev ka sve većoj kineskoj populaciji. "Oteli su nam javna dobra. Sve su uzeli za sebe i svojim neprincipijelnom pohlepom nametnuli neprikosnovenu krizu milionima ljudi", izjavio je u jednom od svojih brojnih karikaturalno zažarenih govora.

Priča o belcu koji napada istaknutu manjinsku grupu poznata je od pamtiveka, ali jedna od jezivijih paralela između Kirnija i Trampa jeste njihovo agresivno nepoverenje prema štampi. "Prema novinarima listova gajim veliko poštovanje", izjavio je on 1878. godine. "Novinari listova su radni ljudi, kao i mi — rade za hleb i vodu. Ali prema gnusnim zmijolikim ljigavim zlotvorima iz pakla koji vode te listove gajim samo krajnji prezir." Tramp ne uspeva da se natera da iskaže čak ni Kernijevo pritvorno saosećanje prema običnim novinarima. Eto u kakvim vremenima živimo.

Judžin Talmidž

Gde: Džordžija; Kada: 1933–1943

Judžin Talmidž imao je relativno klasičan uspon do guvernerskog mandata u Džordžiji. Završio je pravo na Univerzitetu u Džordžiji, advokaturom počeo da se bavi u okrugu Telfer, izgubio na nekoliko izbora za državnu skupštinu i na kraju bio imenovan za ministra poljoprivrede u svojoj saveznoj državi, kada je počeo da se dodvorava neobrazovanim farmerima. Tako se 1932. godine kandidovao za guvernera, pobedivši u svakom ruralnom okrugu u državi i izrekavši neka egalitarska obećanja, kao što je smanjenje cene automobilske dozvole na tri dolara.

Ali evo u čemu je bila caka. Judžin Talmidž bio je običan prevarant. Bio je pravnik koji je završio koledž, ali kad se obraćao farmerima, govorio je lažnim neukim rečnikom i napadao sve te " strance što simpatišu čamuge ". Podigao je ambar na zemljištu svoje zvanične rezidencije tvrdeći da ne može da zaspi ukoliko ne čuje mukanje krava. Jedan od njegovih najslavnijih citata glasi: " Siroti farmer prašinar nema drugog saveznika na ovoj Zemlji do ova tri: Svemogućeg Boga, Sirsa Robaka i Džina Talmidža ."

Sve su to bile gluposti, naravno. Bilo je očigledno da Talmidž ne ceni inteligenciju i vizuru svojih glavnih pristalica, a opet je uspeo da ostane na vlasti čak tri mandata. Ne smete da potcenite povodljivost prosečnog glasača. Pravnik koji se dodvorava porodičnim farmerima, hotelski mogul koji se dodvorava rudarima. Nema tu u suštini neke velike razlike.

Foto by Flickr user Gage Skidmore

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
amerika
Vice Blog
politika
vesti
Donald Tramp
Beli muškarci
Demagogija