​Kako je biti empata

Ako potražiš bilo kakav članak o empatama, otkrićeš da imaju na stotine lajkova i na stotine šerova na Fejsbuku, a u komentarima desetine ljude tvrde da su i sami empate. Ispod „Trideset razloga zašto si možda empata" ili „6 osnovnih saveta za empate i preosetljive ljude", ljudi lamentiraju nad činjenicom da su rođeni kao empate, požele dobrodošlcu onima koji su u skorije vreme shvatili da su emapte – ili, u slučaju jednog komentara, primećuju da je „Jedna od najtežih stvari kada si empata kada shvatiš da to nisu svi". Ali šta je empata, i zašto je toliko ljudi širom sveta ubeđeno da to jesu?

Ukratko, empate tvrde da osećaju „probleme" drugih kao svoje. Mnogi ljudi nikada neće saznati da to jesu, jer im je teško da naprave razliku između sopstvenih fizičkih slabosti, misli ili emocija, i onih koji pripadaju nekome drugom. Ako se time ne pozabave, jedna od posledica može da bude da će im na život nesvesno uticati tuđe potrebe, želje, misli i raspoloženja.

Kerolajn Van Kimenejd, koja vodi kurseve za empate koji žele da razumeju svoju moć i žive život najbolje što mogu, upoređuje to sa transferom energije koji svi mi možemo da iskusimo. „To je kao na fudbalskoj utakmici, kada se svi naelektrišu i počnu da mašu, i gomila te ponese, a da si ti toga jedva svestan", objašnjava ona. „Svi to možemo da doživimo, ali to ne znači da si empata. Ali kod empate je to mnogostruko, i odnosi se na sve što postoji, sve vreme. „Empate su neprekidno na ogromnom fudbalskom stadionu, gde reaguju na veće stvari koje dolaze sa svih strana".

Kada je dvadesetdevetogodišnja Šovan iz Las Vegasa bila mlađa, nasumično je doživljavala bolove i patnje koje nije mogla da objasni. Dijagnostikovane su joj depresija i anksioznost, i patila je od užasnih napada panike. Njene promene raspoloženja su bile toliko silovite da je doktor mislio da je bipolarna. Ali ona je bila ubeđena da je u pitanju nešto više od mentalne bolesti – da su promene raspoloženja i bolovi bili povezani s drugim ljudima. „Ako me boli vrat ili rame, znala bih da je neko pod stresom. Slala bih poruke unaokolo da vidim od koga to dolazi, i neko blizak bi mi rekao da se oseća užasno. Kada je moj muž bio zabrinut zbog nečega, mogla sam da dođem kod njega i pitam ga, 'Šta te muči', i on bi mi na kraju ispričao šta nije u redu".

Jednog dana je na internetu pročitala jedan članak – „31 pokazatelj da si empata" – i potpuno se identifikovala s njim. „Mogla sam sebe da dovedem u vezu sa skoro svim karakteristikama. Bio je dobar osećaj shvatiti da nisam uvek ćudljiva i razdražena, postojao je razlog za to, kupila sam tuđu energiju".

U svakom članku o empatama će vam reći da je to drugačiji osećaj od saosećanja i empatije sa nekim ko je povređen. Kao empata, stvari osećaš kao da su tvoje sopstvene. Potpuni neznanci požele da otvore dušu empatama o svojim ličnim problemima, kao da na podsvesnom nivou znaju da će ih empata saslušati sa razumevanjem i saosećanjem. To može da iscedi čoveka.

Neki ljudi veruju da postoje različiti tipovi empata u okviru široke definicije pojma. Emocionalne empate pokupe emocionalnu energiju. Na primer, za njih bi odlazak u kupovinu na Veliki petak bio previše. Fizički empata pokupi fizičke probleme drugih ljudi. Animalne empate osećaju emocije životinja, osećaju se zatočeno ili pod stresom kada prođu pored zoološkog vrta. Ako si globalni empata, kupiš osećanja ljudi širom planete, umesto neke određene osobe. Čak iako ne gledaš vesti, osećaćeš stres zbog neke globalne katastrofe – zbog zemljotresa u nekoj drugoj zemlji mogao bi da se osetiš usamljenim ili anksioznim. Zemljani empata oseća senzacije i emocije vezane za energiju planete. Ako se sprema snažan zemljotres, osetiće ga unapred, preko grčenja mišića, glavobolja ili stresa, koji prolaze kada se događaj odvije. Generalno se smatra da su empate u većini emocionalne i fizičke; međutim, mogu da budu mešavina svih ovih tipova.

Sa svim tim potencijalnim okidačima, savremeni svet predstavlja izazov. Viks Maksvel, 36 godina, radila je kao profesorka u Londonu kada je shvatila da je empata. Energija i na poslu i u gradu je bila teška. „Sedela bih u zbornici okružena ljudima koji kukaju, i nisam mogla da se upustim u razgovor, a da me ne obuzme ta energija. Primetila bih ogromnu razliku čim bih došla na posao, ili otišla s njega. Zapravo, otkrila sam da energija dece nije bila toliko loša kao energija starijih ljudi sa kojima sam radila. Počela sam da se pitam da li sam podvojena ličnost, jer sam u drugim situacijama bila vesela i srećna, a sa nekim ljudima sam bila potpuna suprotnost".

Istražila je šta je to empata, i od drugih koji se tako identifikuju je naučila kako da se nosi sa svojom okolinom. „Sedela bih u kolima pre nego što odem na posao i vizualizovala sebe u zaštitnom mehuru i rekla, 'Moja energija je zaštićena, ništa što nije moje ne može da uđe'. To je napravilo veliku razliku. Otišla bih u toalet, kada bi tokom dana počela da osećam energiju prevelikog broja ljudi, stajala bih tamo i govorila, 'Zaštićena sam, zaštićena sam', i to je stvarno činilo razliku".

Na kraju je morala da da otkaz. „Čim sam počela da shvatam šta je moja, a šta tuđa energja – i počela da štitim ono što je moje – bila sam u stanju da shvatim šta želim. Počela sam da pišem blog o energiji, i sada tumačim tarot karte". Takođe se iz Londona preselila u jedno mirnije mesto. „Biti u vagonu metroa je najgora noćna mora za empatu", smeje se. „Najiskrenije, to je delom razlog zašto sam morala da odem. Ponavljala bih mantre kao što je 'zaštićena sam', a sada, kada moram zbog posla da odem tamo, pokušavam da vizualizujem belo svetlo ili srca iznad glava svih ljudi, da bih im poslala ljubav i podsetila ih da su svi ljudi povezani, i da smo svi mi u istom sosu".

Prema Kerolajn, teži deo puta je otkriti da li si empata ili ne."Neki ljudi su jednostavno ekstremno emotivni kao takvi, ili su preživeli dosta trauma sa kojima treba da se nose. Čovek lako može da pomisli da sve te ophrvavajuće emocije nisu njegove, jer živimo u svetu gde emocije umeju da budu veoma strane". Ona predlaže da ispitaš da li se osećaš bitno drugačije kada si u društvu neke veoma negativne osobe, ili nekoga ko ima ekstremne ideje. „Ponekad radim isceljenje energije na daljinu, i ako je neko empata, zatičem gomilu energije drugih ljudi u njihovom sistemu, a to je jasan dokaz".

Jednom kada shvatiš da si empata, ove žene kažu da osetiš olakšanje, zato što imaš sredstva da se nosiš sa time. „Kada odrastaš kao empata, ponekad osetiš nedostatak identiteta, i kada meditiraš ili praviš zaštitu (vežba sa mehurom, kao što je opisala Viks), počinješ da razumeš sebe i shvatiš koja je svrha tvog postojanja", objašnjava Šovan. „Ja više nemam promene raspoloženja. Moj muž je to primetio. Sada mogu odvojeno da tumačim svoje i tuđe emocije, i bukvalno osetim kada tuga ili ljutnja uđe u moju auru". Kao što se Viks okrenula tumačenju tarota, empate kažu da ono što se smatra za njihovu slabost mogu da preokrenu u snagu. „Od malena masiram ljude, i moj muž je uvek voleo moje masaže", kaže Šovan. Zato sam naučila reiki (isceljivanje energije), i prvi put kada sam to uradila, bilo je neverovatno. Posle toga sam dvoma ljudima izlečila glavobolju samo vizualizujući. To je bio samo početak učenja, a sada se bavim time već neko vreme".

Naravno ceo ovaj koncept potpada u domen nju ejdž filozofije. Doktori baš i ne mogu da daju tu dijagnozu, a kada bi otišao kod stručnjaka za mentalno zdravlje i rekao mu da fizički osećaš svetski bol, on bi se zabrinuo. Kerolajn je toga svesna. „Ima mnogo ljudi koji su vidoviti, ali jednostavno samo pate, a ponekad imaju i mentalne bolesti", kaže ona. Na njenom sajtu jasno piše da ne pruža svoje usluge onima koji imaju mentalna oboljenja, i da nije licencirani stručnjak za mentalno zdravlje. Kaže da to često čini nejasnim šta je zapravo empata.

Kerolajn je spremala doktorat u doba kada je shvatila da je empata, i bila je veoma zabrinuta zbog toga šta će ljudi misliti kada počne da istražuje šta to znači. „Veoma sam se brinula da će me proglasiti ludom. Dok sam još radila na fakultetu, išla sam na jednu duhovnu radionicu. U nekom trenutku, pojavio se neki čovek sa kamerom. Trebalo je da napravi par fotografija naše male radionice, za sajt njihovog duhovnog centra. Ja sam bukvalno pobegla i zaključala se u kupatilo, odbijajući da izađem dok mi nisu obećali da se neću pojaviti na fotografijama. Bila sam zaista zabrinuta da ću zbog istraživanja isceljivanja energijom izgubiti ugled na poslu, pa nisam želela da iko zna za to".

„Ironijom sudbine, moje akademsko obrazovanje mi je na kraju zaista pomoglo da izučim svakakve modalitete isceljenja. Duhovne zajednice su sklone geslu 'samo veruj'. Često ima malo tolerancije za ispitivanje hipoteza, ili za lično mišljenje. Ljudi će očas posla uperiti prstom u tebe i reći da nemaš veru, ili da ne veruješ dovoljno. Akademsko okruženje mi je zaista pomoglo da postavljam teška pitanja, da budem kritična i da isprobavam nove stvari. Imala sam tenedenciju da budem ona 'dosadna osoba koja uvek postavlja previše teških pitanja'. Bez toga mislim da ne bih bila u stanju da naučim ono što je potrebno o tome kada si empata, i kako to funkcioniše".

Samo zato što to postoji izvan zapadnjačke škole mišljenja, to ne znači obavezno i da nije istina. Neki istraživači tvrde da je jedan od petoro ljudi Visoko osetljiva osoba (VOO), što je klinički priznato stanje. Umesto da ih karakterišu kao tip ličnosti, na primer, stidljive ili otvorene, VOO-e se definišu svojim hipersenzitivnim nervnim sistemom. Osim toga što ih emocije lako obuzimaju i neverovatno su empatične, VOO-e takođe imaju povišenu osetljivost na fizičke nadražaje kao što su svetlost, zvuk, ili temperatura. U zajednici empata je široko rasprostranjeno uverenje da je većina empata VOO, ali da sve VOO nisu empate.

Do tada, Kerolajn predlaže ispitivanja na terenu, ako vam sve ovo nešto znači. „Misliš da kupiš neke stvari od nekoga? Suptilno ga pitaj nešto o tome, na primer: 'Hej, malo si mi bled… jesi li dobro?' Kada osetiš nešto, a sumnjaš da su osećanja tvoja, a onda neko u tvojoj okolini potvrdi da se zapravo on tako oseća, to je velika potvrda. To ti pomaže da sebe ozbiljnije shvatiš. Ti si taj koji treba da se pomiri sa činjenicom da je to prava stvar – ili, ko će možda otkriti da nije, i da su u pitanju samo tvoja osećanja. Moraš to da ispitaš na terenu. Sledi svoje intuitivne uvide: kakav osećaj imaš povodom nekoga, i šta se vremenom događalo sa tom osobom? Kada to uradiš, otkrićeš delove gde se dešava nešto više osim tvojih sopstvenih osećanja. Racionalnoj osobi sa zapada je teško da se otvori prema ovoj ideji, i tu se često javlja i strah. Ali više ne moraš da se plašiš".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu