Reklame
Novac

U redu je da vas nervira pitanje 'Imate li sitno?'

Posle slučaja majke iz Niša koja tvrdi da njena beba nije pregledana u Domu zdravlja u Prokuplju jer nije imala sitan novac da plati uslugu, zapitali smo se da li su potrošači krivi ako nemaju sitno.

pisao Marko Ignjatović
20 Februar 2017, 1:18pm

foto: autor

Nevena Tomić Stojanović iz Niša je osamnaestomesečnu bebu odvela na pregled u Dom zdravlja u Prokuplju. Pošto kod sebe nije imala zdravstvenu knjižicu deteta, znala je da treba da plati. Ali, problem - Nevena hoće da plati pregled koji košta 375 dinara novčanicom od hiljadu. Dežurna sestra je odbija jer nema sitno za plaćanje. Nevena je, posle preganjanja sa sestrom, dete morala da odvede u Niš na pregled.

Svi smo bili u sličnoj situaciji. U novčaniku samo jedna crvena i već pri ulasku u pekaru me je sramota jer hoću da kupim "samo" đevrek i jogurt.  Već razmišljam kako bi mi bilo bolje da kupim još i tri hleba, kilo bureka za kolege sa posla i eto ovu pitu sa spanaćem (koji mrzim) jer će mi tako račun biti lepo zaokružen. Ali se ipak držim prvobitne namere, uzimam samo đevrek i jogurt i pružam zlokobnog Vajferta tipu za kasom. 

Trgovci su čudna sorta. Jedini ljudi koji se prilikom uzimanja velike sume novca otvoreno mršte i negoduju. I usput vam postavljaju matematičke zadatke – "Da li imate možda 7, 12 ili 72.5 dinara sitno, drugačije nemam da vam vratim?" Ne, nemam sitno, ta hiljadarka mi je sve i svja na svetu, imam samo ovaj srećni dolar koji mi bleji u novčaniku od osnovne. "Gospodine, ne primamo stranu valutu". Ništa od mog doručka.

I ko je onda tu kriv što je Nevenina beba ostala bez pregleda, a ja bez đevreka? Ko je po zakonu dužan da kod sebe ima sitan novac – trgovac ili potrošač?

U organizaciji potrošača Efektiva mi je rečeno da u zakonu nigde nije predviđeno kojim apoenima treba da se plati bilo koja usluga:

- Jeidno što trgovci mogu da traže je da se plati u domaćoj valuti. Usluga nikako ne sme da se odbije - objašnjavaju mi.

Dakle, trgovac mora da se snađe i da ima dovoljno novca neophodnog za svoje usluge. Kako mi je objasnio Milorad  Stolić iz Tržišne inspekcije, trgovac na početku radnog dana može da ima koliko god želi novca u kasi.

- Pre jedno godinu i po, dve dana, promenjen je zakon i sada pazar može kod trgovca da stoji i do nedelju dana pre nego što se iznese. Tako da ima načina da u kasi uvek ima dovoljno novca - objašnjava mi Milorad dok moj prazan stomak proklinje lika sa kase u pekari.

Okej, dakle, trgovci imaju načina da u kasi stalno imaju spreman sitan novac, ali da li ih zakon na to obavezuje?

Jovan Jovanović iz Centra za zaštitu potrošača FORUM iz NIša mi je rekao da se zakon ne bavi takvim detaljima, ali da za nas potrošače ima nade.

- Osnovni princip je da je obaveza onoga ko pruža uslugu da ima pripremljen novac da vrati kusur - kaže mi Jovan. - Nije obaveza potrošača da ima tačan iznos. Sama praksa pokazuje sa koliko novca bi svako trebalo da ujutru otvori radnju da bi mogao da posluje - objašnjava mi Jovan.

Dakle, eto. Dežurna sestra u Domu zdravlja u Prokuplju nije smela da odbije da primi Neveninu bebu na pregled zbog hiljadarke, jer je njen zadatak da obezbedi sitan novac. U krajnjoj liniji, taj kusur je morala sama da nabavi. Međutim, kako se zakon "ne bavi tim detaljima", ovakve stvari su u sivoj zoni zakona koja će zauvek od naših života praviti nove Kafkine romane. 

Još na VICE Srbija: 

Slučaj kofe govana na Novom Beogradu, i ko će to da očisti

Kasirke su krive za sve

Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite šalterskoj radnici

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu