​Ne, kupovinom droge ne finansiraš terorizam

Evo jedne zagonetke: kako pretvoriti religijske ekstremiste u amoralne gangstere, plus istovremeno uživaoce opojnih droga u sponzore terorizma?

Odgovor: samo proglasi sve islamske militante za „narko-teroriste" koji se finansiraju prodajom droge. Abrakadabra! Ovaj projektil sačinjen od pogrešnih informacija pogodiće kako pomahnitale džihadiste tako i sve one koji drogu kupuju ili prodaju. Efikasna propaganda od koje „ispada escajg" (šokira čitaoce tabloida uz doručak), što znači da će je mediji progutati sa zadovoljstvom.

Jasno je i zašto – nemojte mi reći da vas ovi naslovi ne mame na klik:

„DŽIHADISTI PREPLAVILI BRITANIJU KANABISOM "

„ISIS GODIŠNJE OBRNE I DO MILIJARDU DOLARA OD HEROINA IZ AVGANISTANA "

„NOVI RIZICI NA GRANICI: ISIS POVEZAN SA MEKSIČKIM KARTELOM "

„POLA HEROINA KOJI STIŽE U EVROPU PRODAJE ISLAMSKA DRŽAVA "

Rasti Pejn, portparol DEA, je 2014. ovako opisao tu zlokobnu spregu između terorista i dilera: „Globalno gledano, prodaja droge nije samo kriminalno ili zdravstveno pitanje, već pitanje državne bezbednosti. Zavisnici širom sveta finansiraju i prehranjuju teroriste. Mnogi teroristički režimi zarađuju krijumčarenjem droge, ili oporezivanjem puteva kojima se droga prenosi. Ovo je ozbiljna pretnja."

Stvar je u tome što pretnja i nije tako ozbiljna, smatra Vanda Felbab-Braun, stručnjak za međunarodne sukobe i organizovani kriminal. Ovaj narativ spinovan je od poluistina koje se često koriste da bi prikrile udelo državnih zvaničnika u trgovini drogom.

„Mnoge od tih veza su u ogromnoj meri prenaglašene, i počivaju na krajnje klimavim dokazima," kaže Felbab-Braun iz Obaveštajno-bezbednosnog centra za 21. vek pri vašingtonskom Bruking institutu. Priča o narko-terorizmu je „dramatizovana mitologija", smatra ona.

Na primer, priče o Islamskoj državi kao ključnom igraču koji plasira heroin na Zapadu mahom dolaze iz Rusije. Tamošnji zvaničnici i mediji forsiraju ove teze jer tako ruše reputaciju Amerike i Britanije. Koalicija nije suzbila gajenje maka u Avganistanu od kako je izvršila invaziju 2001., navodi se u tom narativu, i tako omogućila velike zarade od opijuma koje sad završavaju u ISIS džepovima, a pritom opterećuju Rusiju milionima zavisnika od heroina – baš kao što odgovara američkim i britanskim političarima. Sve to su čiste izmišljotine jer odavno uspostavljeni putevi za transport heroina ni ne zalaze u njihovu teritoriju, ali pošto ih novine dovoljno uporno štampaju, ljudi im poveruju.

U stvari, Islamska država – trenutno najveća teroristička pretnja na svetu – vrlo je malo umešana u globalnu trgovinu heroinom, kokainom, i kanabisom. Daleko je islamski terorista od nekakvog bradatog Pabla Eskobara koji posluje sa celim svetom.

„ISIS, al-Kaeda, i Talibani prosto nisu narko-teroristi. Oni su teroristi koji oporezuju sve privredne delatnosti koje se odvijaju na njihovoj teritoriji – sve je to vrlo lokalizovano", kaže Felbab-Braun. Ona procenjuje da je ovim grupama zarada od trgovine drogom „jedan od minornih izvora prihoda". Analiza ISIS finansija koju je obavila američka kompanija IHS pokazala je da 50% prihoda koje ova grupa ostvaruje (približno 56 miliona mesečno u totalu) dolazi od poreza i plenidbe, dok 43% dolazi od nafte. Preostalih 7% otpada na nekoliko izvora – dostava električne energije, donacije, i droga. Taj prihod koji ISIS zaista ostvari od prodaje droge indirektnog je tipa, u sklopu opšteg poreskog sistema – na hranu, transport, gorivo, sve sirovine i usluge ostvarene na teritoriji koju oni kontrolišu.

Štaviše, navodna veza između globalnog terorizma i trgovine drogom često se pokazala kao dimna zavesa kojom država prikriva sopstvenu umešanost. „Vlade brojnih država su povezane sa trgovinom droge bar koliko i teroristi", ističe Felbab-Braun. „Lakše je okriviti teroriste nego rešavati sistemsku korupciju. Ne zaboravite, od droge najbolje zarađuju zaposleni u ministarstvu zaduženom za borbu protiv narkotika."

Od institucija do individua, državni organi širom severozapadne Afrike (Mali, Liberija, Nigerija, Gvineja Bisao, Sijera Leone) umešani su u proizvodnju i krijumčarenje kokaina odnosno metamfetamina. Ne treba da nas iznenadi da upravo oni rado šire priče o ulozi islamskih terorista u ovom unosnom poslu. Na delu je stara priča: ogrizli u korupciju, organi zaduženi da suzbiju trgovinu drogom od nje u stvari zarađuju u brojnim zemljama kao što su Avganistan, Pakistan, Burma, Turska, Kina, Italija, i Peru.

Felbab-Braun ističe da trgovci drogom vide ISIS kao rizičnog poslovnog partnera, ne samo zato što su skloni ekstremnom nasilju već zato što njihova umešanost privlači maksimalnu pažnju od organa reda i vojne policije. Takođe, ISIS nije povezan ni sa jednim narko-kartelom u Meksiku, što je 2014 tvrdio republikanski senator iz Arkanzasa po imenu Tom Koton, na osnovu usputnih komentara diskreditovanog saradnika službi bezbednosti .

Moderni teroristi retko trguju drogom van sopstvenih granica. Ali to ne znači da od trgovine drogom ne mogu da zarade. Zarađuju i od toga, ali u drastično manjoj meri nego što se tvrdi.

Talibani – umešani u brojna zlodela kao što je ubistvo 148 dece u vojnoj školi na severozapadu Pakistana 2014. godine – su najbliži tokovima novca stečenog prodajom droge. Avganistanski veliki igrači, u koje spada i današnja vlada i koaliciona vojska, shvatili su još 1995. da neće moći da održe podršku javnosti ako ne dozvole da se nastavi trgovina opijumom.

„Od tada Talibani i stimulišu i oporezuju odgajivače maka, kao i distribuciju unutar granica Avganistana", kaže Felbab-Braun. „Opijum je ekonomska osnova Avganistana. Talibani se hvale time što 'štite mak' od koga stanovništvo mahom živi, za razliku od kafirske vlade u Kabulu."

Talibani su i dalje umešani u trgovinu opijumom unutar Avganistana iako je zemljom između 2001. do 2014. vladala američka okupaciona koalicija. Izvoz droge, pak, mahom kontrolišu korumpirani zvaničnici u Pakistanu.

„Talibani jesu donekle umešan u krijumčarenje opijuma preko granice sa Pakistanom, ali ovaj posao kontrolišu pakistanske vladajuće stranke, kao i lica iz vojnih i obaveštajnih službi Pakistana. Baš kao i avganistanski političari koji zarađuju od maka, svi oni pare peru u Dubaiju i Ujedinjenim arapskim emiratima," objašnjava Felbab-Braun i dodaje da polja maka čine nekih 30-40 procenata godišnjih prihoda Talibana, koji dostižu „više desetina miliona dolara". Najveći deo ove sume dolazi od donacija prikupljenih u Zalivu ili u Pakistanu.

Kako stoji al-Kaeda, izvođač 9/11, jednog od najvećih ikada zabeleženih terorističkih napada? Felbab-Braun kaže da su pre desetak godina i tu organizaciju mediji „dramatično" povezali sa trgovinom drogom „na osnovu vrlo sumnjivih dokaza", ali te priče su nestale od kako su ovi teroristi ubedljivo poraženi u Avganistanu i Pakistanu.

U nekim delovima Avganistana, beli zastavu Talibana zamenila je crna zastava Islamske države. U provinciji Nangarhar, ISIS su van zakona stavili odgajivače maka u ime verske čistoće, da bi narušili reputaciju Talibana. Ali forsiranje ideologije na uštrb ekonomije koštalo je ISIS, navodi Felbab-Braun. Ne samo što su se odrekli velikog izvora prihoda koji donosi opijum, već je i lokalno stanovništvo loše reagovalo na prisilnu regrutaciju bivših farmera.

Islamska država ipak nije jedinstvena organizacija; kod nekih od njihovih boraca, stare navike su se ipak održale. Na severu Avganistana, većinu ISIS vojnika čine bivši članovi Islamskog pokreta Uzbekistana, grupe koja je dugo krijumčarila opijum. Od kako su stali pod barjak Islamske države, nastavili su sa tim poslom.

Na Bliskom istoku, Islamska država kao da je zaboravila na puritanizam. Priča se da ISIS počinje da oporezuje proizvodnu i distribuciju hašiša u Libanu i okolini, ali ključna veza između njih i trgovine drogom zasnovana je na amfetaminu po imenu kaptagon, čijih su se industrijskih pogona za proizvodnju slučajno domogli u Siriji. Postoje solidni dokazi da je ISIS prepoznaje ogromno tržište za ovu drogu u Saudijskoj Arabiji i Jordanu, pa da zato naplaćuje porez onima koji je krijumčare iz Sirije.

Tjuzdej Reitano, predsednica sekretarijata Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala, kaže da unutar Islamske države postoje oprečni stavovi u vezi sa trgovinom drogom na Bliskom istoku. „Dešavala su se pogubljenja trgovaca drogom na teritoriji pod ISIS kontrolom. Pa ipak, kaptagon se proizvodi u Siriji i plasira preko granice sa Turskom i Libanom. Ovo ne mora da znači da je Islamska država direktno umešana u proizvodnju ili distribuciju; do sada su se ograničili na oporezovanje robe u tranzitu, kako legalne tako i ilegalne. Krijumčari su im uredno plaćali."

Reitano kaže da je Libija postala žarište preprodaje lekova na recept, a postoje i indicije da su pošiljke tramadola nedavno zaplenjene u Grčkoj bile namenjene Islamskoj državi, koja ovaj lek koristi na ratištu ali i prodaje rekreativcima.

Reitano i Felbab-Braun se slažu da svedočenja izbeglih iz Sirije i zarobljenih ISIS boraca ukazuju na to da se kaptagon koristi u prvim redovima kao borbeni stimulant . Pa ipak, ovim pričama treba oprezno prilaziti. Posle napada u Parizu 2015., svi svetski mediji preneli su da su napadači sebi ubrizgali kaptagon u pripremi za akciju, što se pokazalo kao netačno. Autopsija nije pokazala prisustvo ove supstance, a plastične cevi i špricevi pronađeni u jednom od stanova su, kako se ispostavilo, bili korišćeni za proizvodnju eksploziva, ne za konzumaciju droge.

Tokom prethodne decenije, narativ posvećen narko-terorizmu bavio se uvozom kokaina u Evropu, iz Kolumbije pa preko Zapadne Afrike, Sahare, i severnoafričkih obala. Tvrdilo se da profit od ove trgovine ide u ruke afričkim džihadistima kao što je AQIM (al-Kaeda islamskog Magreba).

Ali koliko su osnovane ove teze? Da li je dovoljna prva veza između islamskih terorista i kokaina, droge koja se na zapadu odavno konzumira u ogromnim količinama, da bi se kupovina izjednačila sa sponzorisanjem nabavke eksplozivnog prsluka?

Fondacija Kofi Anan ispitala je tvrdnje koje povezuju krijumčarenje droge, ekstremizam, i terorizam u regionu. Zaključak je bio da „popularne priče o narko-terorističkom centru na severu Afrike navode na pogrešne zaključke". Vofram Laher sa Nemačkog instituta za međunarodna bezbednosna pitanja kaže: „Dokaze iznete u prilog ovim tvrdnjama bilo je ili lako opovrgnuti ili nemoguće potvrditi."

Ključni zaključak je da su teroristi daleko od najkrupnije ribe kad je trgovina drogom u pitanju. „Uloga brojnih drugih aktera bar je podjednako značajna u procesu krijumčarenja droge, a među njima su istaknuti članovi političko-poslovnog establišmenta u Maliju, Nigeru, i prestonicama ostalih zemalja u regionu. Takođe su umešane vođe navodno sekularnih oružanih grupa. Insistiranje na vezi između trgovine drogom i terorizma samo pomaže da se prikrije uloga stvarnih aktera i korupcija državnog aparata koja dozvoljava organizovanom kriminalu da nesmetano raste."

Reitano takođe smatra da se to sve gubi u magli: „Od krize u Maliju 2011. mnogo sam putovala po Sahelu, a nijednom nisam čula da policija – lokalna ili međunarodna – kaže da je zaplenjena pošiljka droge bila vezana za AQIM ili druge terorističke grupe koje deluju u ovom delu kontinenta."

Po njoj, na vezi između droge i terorizma u regionu se insistira iz političkih razloga. „Pretnja je u Sahelu u velikoj meri prenaglašena jer je tako odgovarao protivnicima islamskih terorista kako pre tako i posle krize u Maliju. Pritom državni organi na severu Malija sigurno više profitiraju od trgovine drogom nego bilo koja teroristička grupa."

Reitano kaže da se droga zaista kreće Saharom, ali je uglavnom u pitanju hašiš niskog kvaliteta. Kaže da postoji „ograničen tok kokaina koji stiže sa obala zapadnoafričkih zemalja kao što su Gvineja i Gvineja Bisao, pa dalje prelazi Saharu, ali čak je i ovo značajno posustalo od kako su Francuzi počeli sa kontraterorističkim operacijama."

Umesto što se bave tvrdnjama da iza svega stoje narko-teroristi, Reitano kaže da bi bilo korisnije „obratiti pažnju na sve veću proizvodnju metamfetamina. Laboratorije se otkrivaju u Gani i Nigeriji, misli se da ih ima i u Maliju, a niko ne zna ko to sve drži."

Možda su u pitanju teroristi, ali možda su i ljudi iz lokalne vlasti. Analitičarka Virdžinija Komoli iz Međunarodnog instituta za strateške studije kaže da dokazi iz Nigerije sugerišu da verovatnoća da drogom trguju državni organi nije ništa manja od one da to rade terorističke grupe, iako se smatra da je tamošnji Boko Haram više kriminalna nego ideološka organizacija.

„Umešanost ljudi iz vlasti je srž problema u regionu. Znajući koliko daleko u prošlost to ide, mislim da će jako teško biti da se to iskoreni", kaže Komoli. „Kažu da Boko Haram sarađuje sa kolumbijskim trgovcima kokainom, ali ova grupa nikad nije bila značajno umešana. Oni su krijumčarili drogu sitno na lokalu, to im nikad nije bio glavni izvor finansija – oslanjaju se na druge kriminalne aktivnosti kao što su pljačke i ucene. Nigerijske novine često navode da su kod Boko Haram vojnika otkrivene 'teške droge', a posle se ispostavi da je bio u pitanju kanabis za ličnu upotrebu."

Možda se ova opsesija odnosom između droge i terorizma oslanja na nekadašnje trendove, kad je simbiotska veza tog tipa cvetala – pomenuti primer Talibana u Avganistanu. Pre nego što je potpisano aktuelno primirje, kolumbijski FARC je imao najviše koristi od trgovine kokainom, uz peruanske Sandiniste i Sendero Luminoso. Takođe, obe strane verskog konflikta u Severnoj Irskoj zarađuju od prodaje droge iako to poriču.

U Africi, Moktar „Jednooki" Belmoktar, poznatiji kao Mister Marlboro zbog uloge u krijumčarenju cigareta, kupovao je oružje od novca zarađenog u trgovini drogom. Na Srednjem istoku, proizvodnja i izvoz narkotika odavno su finansirale oružane sukobe.

PKK, Tamilski tigrovi, i Hezbolah dugo su bili umešani u trgovinu drogom. Dešavalo se i da drogama direktno plaćaju konkretne akcije, kao što su španski tužitelji tvrdili u slučaju madridskog napada 2004.

Pa ipak, jasno je čemu vodi hajpovanje neosnovanog narko-terorističkog narativa. Što se više istina i grupama poput Islamske države krije iza izmišljotina i hajpa, to će teže biti suprotstaviti im se. Što se više pažnja usmerava na njihovu trgovinu drogom, to se manje bavimo zaista unosnim izvorima prihoda. Često se u javnost gura fantazija da ćemo terorizmu stati u kraj tako što trijumfalno okončamo rat protiv droga.

Felbab-Braun upozorava da ovo vodi pogrešnim političkim potezima. „Ove zablude škode borbi protiv terorizma. Zabluda je reći da borba protiv trgovine drogom pomaže da se savladaju teroristi; to se nikad i nigde u svetu nije desilo – Peru, Kolumbija, Kina, Burma, Liban, Tajland – jer teroristi zaista ne zavise od droge. Zabluda je reći da se teroristima nije moguće pregovarati jer su to u stvari kriminalci koji ne zastupaju političke stavove već samo prodaju drogu."

Ovaj naopak narativ nudi nam i nove neuspehe u ratu protiv droga: već demonizovani zavisnici i ulični dileri sada su dodatno stigmatizovani optužbom da finansiraju islamski terorizam. Nisu više samo sebični i nepoželjni, sada su praktično državni neprijatelji.

Kao da nije već dovoljno teško boriti se protiv terorizma. Kao da rat protiv droga nije bio dovoljno intenzivan. Preteran hajp o narko-terorizmu sve više liči na novi autogol u borbi protiv neuhvatljivih protivnika kao što su droge i teroristi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu