Rediteljka Maja Maletković za VICE o predstavi "Pogledi" i odnosima moći

U petak 30. marta u multifunkcionalnom prostoru Karbon održaće se premijera predstave „Pogledi“ po originalnoj drami Gorana Milenkovića a u adaptaciji i režiji Maje Maletković. U predstavi igraju tri poznate glumice Katarina Radivojević, Nina Seničar i Marija Vicković. Iako smo navikli da ih viđamo u projektima komercijalnijeg tipa, dok ih u medijima rado predstavljaju kao jednodimenzionalne lepotice-zavodnice, najave ove predstave ukazuju na ozbiljne tendencije da se izađe iz tog šablona.

Kako mi rediteljka ove predstave kaže, „Pogledi“ su psihološki triler koji prati raspad odnosa dve glumice u ljubavnoj vezi (Olge - Katarina Radivojević i Izabele - Nina Seničar), koje su uhvaćene u paukovu mrežu maltretmana na različite načine kroz više likova, koje igra Marija Vicković. Olga i Izabela se bore za istu ulogu u delu neprisutnog pisca Toma Riplija koji je tu paukovu mrežu i napravio.

Iskoristila sam ovu priliku da popričam sa Majom o odnosima moći i zlostavljanju, temama, koje su usled promena koje se dešavaju širom sveta, stvari o kojima se sve više priča.

VICE SRBIJA: U kom trenutku si shvatila da želiš da glavna tema vaše predstave bude zlostavljanje odnosno igra pozicije moći?

Maja Maletković: Od početka smo znali da pravimo predstavu o disfunkcionalnim odnosima u kojima se nalaze naše ženske junakinje. Međutim, kroz proces pripreme i istraživanja koji sam sprovela, tema je našla svoj jasniji fokus u odnosima koji nisu samo disfunkcionalni već i zlostavljački.

Zanimljivo, proces spoznaje i edukacije koji je pratio moj rad na ovom projektu o modusima zlostavljanja, profilu i psihološkim poremećajima koji se vezuju za zlostavljače, kao i o psihološkom sklopu žrtve, sličan je spoznajnom procesu koji verujem da će i publika imati kroz emotivni i racionalni angažman gok gleda ovu predstavu. Samo u jednom kraćem, dramskom formatu.

Siže drame implicira da dve glavne glumice psihološki zlostavlja lik koji nije prisutan. Šta njemu daje toliku moć i toliki uticaj nad junakinjama?

Ovo je zaista sjajno pitanje jer se u odgovoru na njega krije ključ koji često nije vidljiv žrtvama zlostavljanja. Iako žrtva nikada nije kriva za maltretman koji joj se dešava, ljudi koji su uhvaćeni u zamku zlostavljača ne shvataju da imaju moć da takav odnos i prekinu, ma koliko se nemoguće to nekada činilo.

Tako da mi, zapravo, ne tretiramo samo metode psihičkog, emotivnog i seksualnog zlostavljanja nego govorimo i o psihološkoj dinamici koja se odvija unutar svake žrtve.

U kom trenutku se situacija menja?

Situacija u ovoj drami, kao i u životu, se menja onda kada pojedinac kreće da osvešćuje svoju moć izbora i inherentnu moć njihovih emocija, potreba i ličnosti koju svako u sebi nosi.

U ovom psihološkom trileru, dinamika odnosa se menja kada dva ženska junaka, svaka u svom tempu, krenu da postavljaju lične granice i da ih sprovode u odnosu na njihovog zajedničkog tlačitelja - prvo svaka za sebe a onda kao ujedinjeni front na kraju drame. Zajedno.

Sa kojim osećanjem se nadate da će gledaoci i gledateljke izađi sa predstave?

Nadovezujući se na predhodno spomenuti deo psihološke dinakime ljudi koji imaju ili su skloni da se nađu u poziciji žrtve, ono što je okupilo ovaj sjajni tim je verovanje da je potrebno ukazati na inherentnu moć svakog pojedinca, u ovom slučaju žene, koja ima snagu i moć da kaže ,,Ne''. Čak i kada je prošla kroz najgore situacije, čak i kada ima osećaj da je deo nje uništen.

Mi verujemo u osvešćivanje moći pojedinca da, za svoje dobro i kroz rad na sebi i spoznajni proces koji rad na sebi nosi, pronađe tu veliku moć sopstvenog bića, i prekine loše odnose koji ih ruše iznutra. Život je proces spoznaje i ja se nadam da će publika, nakon gledanja ,,Pogeda'' i kroz veliku snagu glumačke igre koju Nina, Marija i Katarina u ovom projektu nose, dobiti deo naše energije i vere u snagu koju svako od nas u sebi nosi.

Tako da - verujem da će publika nakon predstave izaći osnažena i, makar za promil, moćnija.

Hvala na razgovoru i srećno.