Naučnici su pitali cis ljude da li bi bili u vezi sa trans osobom

Tekst je prvobitno objavljen na TONIC

Koliko cisrodnih osoba bi bilo spremno da stupi u intimnu vezu sa transrodnim partnerom? Istraživanje nedavno objavljeno u Žurnalu društveno-personalnih odnosa nudi nam prvi naučni odgovor na ovo pitanje, ali rezultati nude samo razočaranje.

Tim kanadskih naučnika sproveo je ispitivanje javnog mnenja onlajn nad 958 odraslih osoba, od kojih se njih 98% izjasnilo kao cic (rodnog identiteta u skladu sa nasleđenim telesnim). Prosečna starost ispitanika iznosila je 26 godina; oko tri četvrtine njih bili su iz Kanade.

Ključno pitanje zahtevalo je od učesnika u istraživanju da zaokruže koje bi rodove uzeli u razmatranje kao potencijalnog partnera. Opcije su bile: cis muškarac, cis žena, trans muškarac, trans žena, i dženderkvir. (Definicije svih nepoznatih termina bile su im na raspolaganju.)

Rezultati? Ukupno je 87.5% navelo da ne bi izabrali trans osobu kao potencijalnog partnera. Drugim rečima, tek je svaki osmi ispitanik bio spreman da stupi u intimnu vezu sa trans muškarcem i/ili trans ženom.

Spremnost ispitanika na odnos sa trans osobama varirala je po raznim faktorima: godište, obrazovanje, veroispovest, polni identitet. Konkretno, stariji fakultetski obrazovani ljudi bez verskog opredeljenja bili su spremniji od proseka da se upuste u vezu sa trans partnerom. Isto važi za osobe koje su se i same identifikovale kao trans, ili kao rodno nebinarne.

Bitan faktor bila je i seksualna orijentacija ispitanika. Samo 3% heteroseksualnih osoba prihvatilo bi trans partnera, u poređenju sa 24% homoseksualnih. Drugim rečima, gejevi i lezbejke bi osam puta češće prihvatali trans partnera ili partnerku. Čak i tako, ogromna većina cis osoba nije bila spremna da vezu sa trans osobom uzme u razmatranje, bilo da su gej ili strejt.

Cis ljudi su ipak nešto spremniji na seksualni odnos sa trans osobama. U pripremi svoje nove knjige, Tell Me What You Want, ispitao sam seksualne fantazije preko 4,000 Amerikanaca. Skoro svaki treći muškarac odnosno svaka četvrta žena (i jedni i drugi većinom cis hetero) kažu da su maštali o seksu sa trans osobama.

Činjenica da je mnogo više ispitanika spremno na seks sa trans osobom nego na intimnu vezu ukazuje na to da cis ljudi na trans ljude gledaju kroz prizmu seksualnosti. Na sličan način strejt i gej osobe doživljavaju biseksualce: istraživanja su pokazala da bi i jedni i drugi mnogo ranije imali seksualni odnos sa baj osobom nego što bi sa njom stupili u vezu. Kako trans tako i biseksualne osobe, po svemu sudeći, smatraju se za prihvatljive seksualne partnere mnogo češće nego za životne saputnike.

S tim u vidu, vredi istaći da se ova istraživanja baziraju na hipotetičkim pitanjima. Moguće je da potcenjujemo stvarnu spremnost cis osoba da prihvate trans partnere jer ne uzimamo u obzir to da veliki broj njih ni ne zna trans ljude, pa odgovor bazira na stereotipu. Možda bi se u realnoj situaciji predomislili. Studije posvećene kontakt hipotezi pokazale su da empatija raste a predrasude padaju kada upoznajemo ljude drugačije od nas.

Bilo bi poželjno sprovesti dodatna istraživanja, posebno ispitati da li je jedan od faktora prisustvo tj. odsustvo kontakta između cis i trans osoba. Treba ispitati i konkretne motive cis ljudi nespremnih da se upuste u romansu sa trans ljudima.

Predrasude i transfobija ovome bez sumnje doprinose u velikoj meri. Ipak, nije jasno u kojoj meri želja za potomstvom odnosno nepovoljno tumačenje statusa plodnosti trans osoba utiče na stav ispitanika. Ovo bi mogao da bude jedan od razloga zbog koga su gej osobe mnogo spremnije za trans partner, ali nije cela priča.

Iako je jasno da bavljenje ovim fenomenom i njegovim uzrocima nije okončano, ipak se neki važni zaključci mogu izvesti iz rezultata istraživanja. Pre svega, trans osobe – baš kao i biseksualci – nalaze se u nepovoljnom položaju na polju dejtinga jer ih veliki deo javnosti doživljava kao seksualno ali ne i romantično poželjne partnere.

Takođe se može se zaključiti da ovi problemi verovatno delom doprinose razlikama u zdravstvenom stanju koje karakterišu trans zajednicu. Romantične veze su od vitalnog značaja po naše psihofizičko zdravlje – primarni su izvor društvene i emotivne podrške kod većine od nas, bili trans ili ne. A kad je ljudima otežano formiranje ove vrste odnosa, obično se javljaju zdravstveni problemi.

Džastin Lemiler sa Instituta Kinzi autor je bloga Sex and Psychology kao i nove knjige pod naslovom Tell Me What You Want: The Science of Sexual Desire and How It Can Help You Improve Your Sex Life.