Zašto je lik Ljubiše Preletačevića Belog savršen za heroja video igrice

Malo stvari čini personu ili lika podobnim za video igru: (1) mora da bude fiktivan, Beli je izmišljen - zadnji put kada sam proverio, te dve reči bile su sinonimi; (2) mora da reši naizgled nepremostiv problem - Beli je sebi dao zadatak da sruši trenutni sistem. Da, okej, čini se nemogućim; (3) mora imati poteškoće na putu rešavanja tog problema (neću sada to da spojlujem); (4) naš lik mora da proživi veliku, tragičnu nepravdu koja će ga motivisati da reši maločas pomenuti problem - svi znamo da su mu, iako je proglasio pobedu od 67,97 odsto, gotovo svi glasovi pokradeni dok nije gledao. Delio tamo čovek neke sarme ljudima, a Prilepak bio do WC-a… Nije imao ko da obrati pažnju. U procentima mu je ostalo oko 10 odsto pa je završio na trećem mestu. Ovo je jako potreslo Belog.

Malo je reći da je Beli jako loše podneo izbore. Odmah sutradan je otišao do Andrićevog Venca, pa se Tomi drao da mu preda ono što mu pripada. Kada mu ovaj nije dao ključeve kabineta, Beli je zajedno sa Prilepkom otišao na aeorodrom Nikola Tesla i šmugnuo. Odatle mu se gubi svaki trag…

Desila se velika nepravda, i naš heroj mora da je ispravi. Upravo ovde, počinje naša priča. Vidiš, on mora da postane preCednik republike. Zmija sebi mora da pojede rep, moramo da napravimo pun krug, u toj zadnjoj banalnoj instanci. Luka, ovaj, mislim Beli, će ostvariti svoj plan. Preporod tamo neke fiktivne države, u realnu, biće kompletiran. A sada smo ga samo razbesneli.

-Kaži, a? Ako ovo nije dobar uvod u napetu igru o preživljavanju, ne znam šta je.

Marketing i finansije nikako nisu problem za ovaj projekat. Sirotinja će preko Kickstarter-a ili Patreon-a da da koji dinar, a kako je Beli već svetski poznat, računamo i na ove preko granice, oni će da daju pravu lovu. Marketing? Kakav marketing? Pomenuo sam već da je Beli svetski poznat, ova igra će se prodavati sama od sebe. Biće super i za okupljanja i igranje u društvu, uvek je u opticaju neka Player 2 varijanta. Može i Prilepak da uleti kao drugi igrač, pa se to pretvara u igru koju smo oduvek želeli, a ja zaista želim da češće vidim Prilepka u akciji. Siguran sam da ima dosta nas koji bismo ga vrlo rado igrali!

Prava su možda jedini problem. Naći će nas ovi iz građanske grupe „Samo Jako!", izbrojaćemo im sve zvezde na mladenovačkom nebu. Moramo prvo, naravno, da tražimo njihov blagoslov pre nego što krenemo sa produkcijom. Verovatno će Čiki morati da ode veći deo prihoda, neka mu bude. Igrica se zove – „BELI – SIROTINJA UZVRAĆA UDARAC". Evo trejlera ovde.

Nakon što je Toma (čije je alter ego u igrici poznat pod The Undertaker) odbio da Belom da ključeve, iako je znao da ovaj ima pristup vremenskoj mašini, on se uz pomoć „Hakermena" - evo Belijev šef hakerskog departmana objašnjava kako se hakuje vreme ovde - teleportuje nazad u vreme. Namera mu je da sarmama podmiti penzionere, računajući na to da će ih sarme bolje opraviti od sendviča, ne bi li pridobio i ono malo naroda što nije glasalo za njega u našoj aktuelnoj vremenskoj liniji.

Na ovaj način će znati da ko god da, ovog puta, proba da mu nasilno otme glasove neće imati na osnovu čega da bazira, niti preuveliča svoj „rezultat". Međutim, tu na scenu nastupa ona problematika iz stavke broj (3). Nakon što se vratio u 2017-tu i postao novi preCednik naše države, Beli primećuje nešto čudno. Kada je konačno dobio proklete ključeve i još prokletiju fotelju, on uviđa da ljudi nisu „svesniji", nisu „besniji" i nisu spremni na „radikalnu promenu". Naprotiv, prosečan građanin nije ništa manje apatičan prema situaciji u kojoj se sada nalazi nego što je bio pre nego što mu se na čelo države popeo čovek KOJI NE POSTOJI!

Šta onda? Bag. Critical error - Reality 1.1 is not responding, please update your „Fake Country Simulation" and restart the program. Preletačevićev alter-ego, onaj sa zdravim razumom, zvaćemo ga Luka, uviđa prepreku na putu da ostvari svoj cilj, uviđa horor u kome se našao…

Ovo nije stvarnost ovo je „Lažna zemlja"!

Ova igrica nije baš originalna, ali nije ni Beli, vidi, to nije toliko važno, nije to poenta priče. Tako da pre nego što počneš da mašeš unaokolo esejima Nika Bostroma i intervjuima braće Vačauski (ili, brata i sestre Vačauski, hihi), pročitaj do kraja. Nas nije ni briga da sad budemo originalni, mi ovde imamo važniju misiju - govorimo o potpunom padu sistema, maksimalnoj eksploataciji baga, kao kada se Neo u Matrix Revolutions vrati u „izvor".

Banalno, ali tako je. Svaki građanin Srbije mora da se probudi iz Matriksa. Kako? To je manje važno. Za to možemo da pozajmimo neku izlizanu mehaniku od drugih igara. Na primer, mapa Beograda može da bude ispunjena bazicama koje čuvaju „politički protivnici". Nakon što ih Beli upozna sa svojom omađijanom garnišom i svima očita bukvicu, može da spali bazu i odšeta uz neku zajebanu synthwave muzikicu dok stavlja naočare za sunce (da, kapiram da je već sve u stilu osamdesetih).

_________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Samo jako

__________________________________________________________________________________________________

U međuvremenu, prisustvo Belog, sada već antagonisti igre, poznatog pod kodnim imenom „Preletačević", pravi toliku havariju da simulacija počinje fizički da puca i otvara pukotine kroz koje ulaze programi iz drugih simulacija. Od dinosaurusa, preko vitezova, robota, Dejvida Haselhofa i drugih napasti - „Lažna Zemlja" će početi da koristi ove programe protiv našeg heroja. Beli će morati da odgovori silom, levicom i desnicom, garnišnom i sarmama da bi stigao do svake sledeće baze. Tu su naravno i penzioneri, oni će biti kao kriperi, standardne napasti. Kad poruši sve baze, simulacija će se okončati, virusi i programi nestati, a mi ćemo se probuditi.

Što se tiče prevoza, apsolutno sve u ovoj igricu se može opravdati „mangupskom" prirodom našeg heroja. Ne znam ni da li nam trebaju šifre. Ako dobro razumem frazu da je „čika dete za vašara", onda nam je sve dozvoljeno. Eto još jednog važnog razvojnog elementa igre – sloboda! Sve što Beli treba da uradi da bi dobio prevozno sredstvo koje mu padne na pamet, jeste da pusti poziv Rokfeleru ili Sorošu pa će ovi to da mu reše s par miliona. U trejleru za igricu smo videli da se dobro pesniči tako da za tuče ne moramo da brinemo, a ako baš zatreba, uvek može Prilepak da uleti kao Player 2.

Kako je sve simulacija, Beli samo mora da se seti da je u „snu" i da može, bre, i da leti što se mene tiče - naravno, valja nam pridodati neke restrikcije na igrača čisto da igra ne bi bila previše laka. Jedini problem koji nam ostaje je zdravlje. Ako mu baš ponestane energije, uvek može da uleti u neku pekaru na burek, naravno civilizovano i otmeno, onakako kako samo Beli zna. Mada, znajući ja igrače koji svuda trče unaokolo i vozilima se zakucavaju u sve moguće prodavnice, Beli će taj burek jesti sa haube svoje bele limuzine. Da, pokrao sam GTA, pa šta? Zašto bi menjali nešto što već radi?

Zadatak je da igrač vidi svoju zemlju iz perspektive Belog, da je sagleda relano, da bi video koliko je ne-re-al-na. Hodaće Beogradskim, Novosadskim, Niškim, Mladenovačkim ulicama Srbije i rušiti te baze, jesti burek i sarme. Može i da uleti i u po neku školu jer ni učionice u ovoj simulaciji nisu bezbedne od virusa i čudnih programa, tu je na primer taj Vulin.exe. Neke od baza koje će morati da poruši biće i u bolnicama. Bonus poeni za svaku sarmu koju spusti direktno u tanjir bolesniku i za svaku bubašvabu koju zgazi. Svaki put kad se to desi Beli može da izjavi jedno sporo „ne-re-al-no", čisto da se svi podsetimo da je sve to samo igraca, ili… ovaj… ups!

A da, i ne znam zašto, ali sve je u neonskim svetlima i u retro-osamdesete-fazonu, tada je valjda simulacija počela? Soundtrack nam je isto skroz u klavijaturama i elektro fazonu. Živeo syntwave!

Sigurno je da svaki concept-artist kada pičuje izgled pretpostavljenog heroja mora dobro da pazi da, u skladu sa tonom igre, uspostavi prihvatljiv odnos između šegačenja i ozibljnosti, uverljivosti i natprirodnog, privlačnosti i nesavršenstva koje našeg heroja ili heroinu prizemljuju. Beli ovde nudi jako efikasno i elegantno rešenje vizuelnog identiteta. Kao odvaljen od planine ali skladan, u klasičnom odelu ali sa trendi „hej vidi me, izašao sam sa seta Vikinga" frizurom i bradom. Na kraju je naravno potrebno odrediti marker, nešto što će označiti izgled našeg heroja, nešto svojevito samo njemu po čemu će uvek biti prepoznatljiv. To definitivno moraju da budu, pored njegovog čisto belog odela, te šlape sa vunenim čarapama!

Ovde se vidi i promišljenost - ko god da je osmislio estetske kvalitete Belog mislio je unapred i o alegoričnosti, te je postavio temelj za stvaranje veza između vizuelnih oznaka našeg heroja i dubljih filozofija koje su od važnosti za naš narativ pa samim tim i za celokupnu igru i poruku koju želimo da prenesemo.

Dalje, tri kvaliteta koje ovaj fiktivni lik poseduje doprinose njegovoj podobnosti za sate jurcanja, napucane akcije, šegačenja i „dubokoumnih" izjava:

• Samouverenost i herojski stav. Ljubiša Preletačević Beli potpuno je siguran da može samostalno da zameni vodeću političku stranku u Srbiji. To je ono što uliva poverenje igrača u to da, ma koliko se situacija čini beznadežnom, ipak postoji način, verovatno, jer barem heroj veruje. Kratos je, uprkos svim izgledima, smakao sve bogove Olimpa, Doomguy odlučno probija horde i horde marsovskih demona, ali mislim da bi i oni doveli hrabrost i odlučnost u pitanje kada bi im zadatak bio onaj koji je sebi postavio Beli.
• Prostor za poistovećivanje. Po rečima Luke Maksimovića, „svi smo mi pomalo Beli". Dodao bih samo da to važi i za njegove dobre i loše strane. Taj element je ono što igraču daje prostora da se zaista oseti kao da je heroj koga igra. Iako igrač jeste taj koji spasava dan, sada ga spasava u belom odelu i na belom konju.
• Heroj je zabrinut za iste one stvari za koje smo i mi zabrinuti. Ovaj aspekt je, čini mi se, krajnje očigledan. Ako u igrama ima tema za diskusiju, ona se gotovo uvek svodi na psihološke ili egzistencijalne probleme sa jedne i političke i ekonomske sa druge strane. Beli je… khm, „političar". Ok, idemo dalje.

Još jedna stvar Belog čini zanimljivim za igricu - ta cela Džekil i Hajd situacija koju je sebi postavio. Mada, konflikt kao takav verovatno ne postoji između Belog i Luke. Bukvalna dvojna ličnost česta je pojava u video igrama, pogotovo kada su obe ličnosti svesne postojanja ove druge i harmonično predaju kontrolu nad telom onda kada je to prikladno. U našem slučaju neka Luka bude glas razuma, a Beli može da uleti kad nekome treba dati sarmom po njušci.

Ovo neće biti prvi put da je sprdnja bila izgovor za društveni i politički komentar. Uvek sam mislio da video igre neretko predstavljaju upravo ono „fantastično bezbedno igralište" na kome možemo rasterećeni dnevnih briga i ograničenja da istražimo i sagledamo različite probleme sa kojima smo suočeni, u istoj toj ograničenoj realnosti punoj „briga".

Protagonista koji je karakterističan, pa makar on svoju karakterističnost crpio od svih ostalih, dobro služi kao utaban putić do tog bezbednog igrališta, jer i sam sa sobom nosi iste te brige čije će uzroke moći da secira i sagleda jednom kada stigne do igrališta. Ako za to treba da gađamo penzionere sarmama i izmislimo nenormalan, satiričan i glup narativ iz premisa od kojih razrešenje naše situacije i dolazi, onda neka bude tako.

Samo treba mnogo da pazimo sada da nas ne tuže ovi što su pravili Saints Row IV, ovo je maltene njihova igrica. Mada, kad Haselhof nije tužio grupu građana „Ljubiša Preletačević Beli – Samo Jako" zbog matrice i fazona za spot, što bi ovi dirali nas i našu igricu?

Bez sikiracije, samo jako i vidimo se na sledećem nivou!

Još na VICE.com:

Izborni štab Samo jako: Šansa da otpisana generacija bude bag u sistemu

Srbija do GTA: Sve veze Srbije sa najpopularnijom igrom na svetu

Zašto celog života 'gubim vreme' igrajući video igre