"Stalno smo bombardovani novinskim naslovima i statistikama koje unose zabrinutost o stanju 'problematičnih' mladih", kaže Kristijana Monarki, kustos izložbe na kojoj je izložen serijal fotografija različitih umetnika pod nazivom "Gravitas" (Ozbiljnost). Naša generacija je, po svemu sudeći, digitalno aktivnija ali manje emotivno povezana nego sve prethodne; slobodniji smo u seksu ali ga ređe imamo; pijemo ili premalo ili previše, zavisi gde čitate vesti. I dok je naša generacija mnogo vezanija za beleženje svih trenutaka u životu nego bilo koja pre nje, mnogo je teže napraviti prave, iskrene fotografije adolescencije i odrastanja, tvrdi Monarki. "Sve je teže i često nije ni u redu snimati mlade i beležite vizuelne manifestacije njihovog fizičkog i mentalnog razvoja", kaže ona.
Reklame
Ali svaki od 13 fotografa čiji su radovi uvršteni u izbor za "Gravitas" našli su jedinstven način da portretišu odrastanje. Na izložbi se može videti film na super8 traci Melani Menkot "11/18" u kome je snimala jednu istu devojku jedan minut svakog meseca od njene jedanaeste do osamnaeste godine. Fotografkinja Sian Dejvi snimala je prijatelje svoje polućerke kako motaju cigarete i nesvesno ogovaraju sedeći na klupi za piknik u parku. A Džeremi Saton-Hibert je snimio 14-godišnjaka koji ozbiljno glumi monaha na Festivalu gejminga u Škotskoj. Iz 13 različitih uglova, fotografije istražuju i prikazuju svakodnevne trenutke tokom odrastanja. Kristijana nam priča kako se opredelila za ovu grupu umetnika.
Jeremy Sutton-Hibbert, "Ethan McMurdo kao monah, Festival gejmera, Škotska, 19. jul 2014Šta za tebe znači naziv izložbe "Gravitas"?U drevnom Rimu, "gravitas" je bila jedna od ključnih ličnih vrlina kojima treba težiti, ono što dokazuje sazrevanje, vreme da se priključi društvu odraslih. I danas ovu reč koristimo da bismo opisali ozbiljnost u ponašanju, ali šta danas znači za adolescenta da zauzme mesto u društvu odraslih?Razvojni psiholozi drugo već razvijaju teorije o vrstama kriza kroz koje identitet iz detinjstva treba da prođe da bi dosegao zrelost, koja je istorijski postavljena na 18. godinu. Da li je to i danas tako, i kako ovo formiranje identiteta i rešavanja kriza izgleda danas kada je toliko različitih faktora koji utiču na razvoj adolescenata - od vršnjaka, porodice i zajednice, sve jače centrifuge društvenih medija i digitalne sfere, seksualnog i rodnog razvoja i patologija ponašanja i telesnog izgleda. Puno je toga u mešavini, ali to je 2017. godina za sve nas.
Reklame
Anthony Luvera, "Collaborative Portait of Raphael Fox"Da li si tačno znala kako fotografije treba da izgledaju zajedno, u grupi, da bi prikazale mlade ljude danas?Predložila sam da izložba bude postavljena u mirnom prostoru gde se može razmišljati, a ujedinjujuća tema je ideja da se možemo kretati fizički kroz ceo period adolescencije obeležen različitim pričama ovih 13 umetnika. Ovo su, većinom, priče o "običnom" odrastanju danas. Na ovaj način mi je bilo lako da ostvarim jasnu ideju koji bi utisak ova grupa radova mogla da pokaže - različita i brojna lica adolescencije iskazana na egzistencijalni način, koja nam pomaže da utvrdimo kako se razvijaju ovi budući odrasli članovi društva. Svako može da se identifikuje sa nekom ili svim fotografijama zbog univerzalnih tema koje nose: porodica, zajednica, uzori, igra, gubitak.
Ivet Monahan, iz serijala The Thousand Year Old BoyPomenula si da bi želela da proširiš ovaj projekat. Imaš li neku posebnu ideju ili umetnike koje bi želela da uključiš?Zaista bih želela da uključim i fotografe tinejdžere u dalji tok ovog projekta. To je, po meni, karika koja nedostaje ovom projektu. Možda nije tako lako naći mlade umetnike mlađe od 18 godina, jer tek treba da upišu umetničke škole, da se povežu sa galerijama, medijima. Ali to je izazov koji bih želela da ostvarim.
Melanie Manchot, "11/18" (Godina 7)Glavna fotografija: Spencer Murphy, iz serijala One Bad WheelFotografije ljubaznošću: Christiane Monarchi