Osećaj da su stvari otišle dođavola, kao i smanjenog dotoka vazduha nose koncept iza animiranog muzičkog videa koji prati ženu koja je preživela nasilje. Kratak film je muzički spot za pesmu „Grow" koju izvodi Frances. Uz svilenkaste boje i isprane kadrove, on oslikava gubitak identiteta i sumornu bespomoćnost koja dolazi usled mentalne patnje i emocionalnog zlostavljanja od nekoga do koga vam je stalo i za koga ste mislili da mu je stalo do vas.Sve vreme, ono šta se dešava iza zatvorenih vrata izgleda da utiče na život protagonistkinje i preuzima njen sadašnji život, uvlačeći je u stanje nesigurnosti. Ona čeka na autobuskoj stanici, odlazi u supermarket, potpuno nevidljiva za poglede stranaca i prolaznika.
Dok promiče kroz kadrove svog života, ona bledi i pojačava se u maglovitom obrisu treptaja. Animacija je efektivna u svom načinu predstavljanja toga kako osoba može biti nevidljiva i bespomoćna kada joj je život ispunjen neizbežnom svirepošću i bolom. Kratke scene nestanka boja, trenuci kada animacija tone u kišu, i prikriva lice glavne protagonistkinje kosom da doprinese bespomoćnosti i padu, vizuelnom raspoloženju.Video podiže svest o uticaju zlostavljanja, ali takođe doprinosi u dobrotvornom udruženju Refuge. Video je napravljen u saradnji sa komercijalnom producentskom kućom, Not on Scale, marketinškom agencijom, BBH London, pod umetničkim vođstvom dizajnerskog tima, Le Cube.Još na VICE.comŽene trpe nasilje jer ga ne prepoznaju, kažu devojke u BeograduSvaka žena koju poznajem pretrpela je nasilje"Prisustvujemo galopirajućem trendu mržnje prema ženama"
Reklame