Pitali smo ljude šta drže u svom folderu za mentalnu masturbaciju

(Gornja fotka: Scena iz Rijaninog spota za video "You Da One" via YouTube / The Island Def Jam Music Group)

Moje omiljene masturbatorske misli obično se prilično redovno menjaju čim sam ih izgustirala. Baš kao što seksualno uzbuđenje umine u novoj vezi, stimulans koji tvoj mozak može da pruži otupi i moraš da nađeš nešto drugo što će te uzbuditi.

Nije bitno da li se radi o najčednijim mislima svih vremena, ako pokušate nekom da ih objasnite malo je verovatno da će se taj razgovor dobro završiti. Moje misli obično uključuju nekoga koga definitivno ne mirišem u stvarnom životu – štaviše, čak pomaže ako imam fizičku, duboku averziju prema njemu – kao statistu u nekoj vrsti Spajkove pesme iz muzičke epizode serije Bafi lovac na vampire, u kojoj on cepa košulju sa sebe i skače sa mrtvačkih kovčega, nazivajući sebe dobrovoljnim robom Sare Mišel Geler.

Ali ko ste vi da me osuđujete? Ovde ste, čitate ovaj tekst, znači da želite da čitate o tome šta se nalazi u tuđim riznicama za masturbiranje.

U mojim najsumornijim danima, kad nemam na šta da se pozovem sem na sopstveno iskustvo, suznih očiju pomislim na Veliki ugriz za usnu 2016. godine. Krajem prošle godine sam spavala sa jednim veoma zgodnim muškarcem koji je, na moje veliko iznenađenje, mislio da sam i ja zgodna. Jednom prilikom kad smo se spremali za seks, skinuo mi je donji veš, a ja sam pred njim raširila noge. Ali umesto da uradi bilo šta, on je samo tamo klečao i zurio u moju vaginu kao da su rajske kapije ili možda hladno pivo. I ugrizao se za usnu.

Prizor zuba koji prelaze preko njegove donje usne bio je bezglasno izražavanje iskonske čežnje i nikad se u životu ni zbog čega nisam osećala više željenom. Ubeđena sam da sam tamo i tada, u tom trenutku, dok sam ga gledala kako gleda moju picu, dostigla nirvanu. To me, dragi prijatelji, uvek uspava u noćima kad god se osetim usamljeno. Hvala na pažnji i molim vas ne šaljite mi DM na Tviteru.

- Loren O'Nil

Priča o riznici za drkanje je opasna igra. Što se mene lično tiče, moja je mešano meso. Ponekad se setim nasumičnih devojaka sa kojim sam imao vezu za jednu noć, radeći najluđe stvari koje mi moj umereni seksualni apetit dopušta. Zaobljena guza ovde, sisa il dve tamo, a i što da ne! To je moje sopstveno privatno seksi vreme za mozak i kao što je ono malo anđeosko dete pevalo u Romeu i Juliji Baza Lurmana, svi su slobodni, svi su slobodni, da se osećaju dobro, da se osećaju dobro.

Ali ponekad me moj mozak vrati na teškaške seksualne susrete u mom životu – bivše devojke koje su duboko ukorenjene u mojoj podsvesti – i moj um prizove seks koji je bio više nalik prisnom, brižnom, predanom plesu. E, te su loše drkice. Te drkice su više kao da vas teraju da jedete najukusniji odrezak koji ste ikad okusili dok sedite usred klanice. Pola mog mozga mi govori "Majko mila", a druga polovina vrišti: "IZLAZI ODATLE, TOME; EMOTIVNA SMRT KRIJE SE BUKVALNO GDEGOD POGLEDAŠ, KAKO MOŽEŠ DA DRKAŠ U SITUACIJI KAO ŠTO JE OVA???"

I tako, kao što rekoh, kad se sve sabere i oduzme, mešano meso.

- Tom Ašer

Moja riznica inspiracija za drkanje prolazi kroz razne faze. Ponekad sam u fazonu pružanja seksualnih usluga, kada sve moje fantazije podrazumevaju razne kombinacije muškaraca koji sede za stolom i večeraju, dok je moj zadatak da im popušim između jela. U nekim drugim situacijama to je tema "deljenja", kad većina fantazija podrazumeva da me moj partner ponosno nudi ortacima kako bi mogli da isprobaju kakav je to osećaj da me karaju nasred dnevne sobe dok ostali gledaju i komentarišu.

Pogledajte film Izvan granica seksa

Upravo u ovom trenutku moja primarna fantazija su muškarci koji neverovatno energično i kreativno drkaju. Gledam TV, primetim lika koji ima pravu kombinaciju spoljašnje stidljivosti sa daškom prljavih tajni koje su uzavrele ispod površine, i zamislim ga kako sedi sam za radnim stolom, pohotno nadvijen nad svoj telefon ili tablet, i agresivno šeta svoju kožicu. Iskrivljene face, sa pantalonama oko gležnjeva, dahće, znoji se, sve što treba. Divota jedna.

Lepota ove fantazije je da može realistično da se primeni na bilo koga – muškarce koje poznajem, slavne ličnosti, polujavne figure ili čak nasumične likove koje sam snimila u pabu. Ako nose usku majicu ili se značajno i sarkastično smeškaju kao da govore: "Naravno da posedujem čep za anus i koristim ga jednom nedeljno za posvećeno, predano uber-drkanje", tim bolje. To je i jedna predivno rekurzivna radnja. Biće momaka koji će pročitati ovo i baciti ga u nesvest dok misle na žene koje se diraju dok misle na njih kako šamaraju majmuna i… vidite šta hoću da kažem? To vam je kao perpetuum mobile, samo sa drkanjem.

- Girl On the Net

Požuda je uvek bila nešto izvan mene što sam morala da prizovem. Nije bilo istinski seksualizovanih muškaraca na raspolaganju dok sam odrastala. Boj bendovi su bili neprijatno aseksualni, čak su im i prsa bila glatka i nezanimljiva kao u lutke. Iako sam u najvećoj meri strejt, do sada sam uvek seksualizovala samo žene. Muškarce sam prosto samo romantizovala. Kad gledate porniće, naročito dok ste mladi i posebno dok još nemate pojma šta želite, svet posmatrate očima muškarca.

Uzbudila me je pomisao na to šta oni žele da mi rade – ne šta bih sama volela da radim. Najlakši način da se uzbudim oduvek je bio da zamišljam ograničenost svojih pokreta – kako sam vezana, sa tuđom rukom oko vrata ili kose sakupljene u nečijoj šaci. Praktično nesposobna za potpuno uzajamno učešće.

Moj unutrašnji seksualni život kao odrasle osobe je bitka protiv ovoga. Moram da uložim veliki napor da prestanem da posmatram sebe onako kako me vidi pornografija, kako me muškarci vide. Da prestanem neprestano da gledam u sebe kada fantaziram; da pokušam da gledam izvan sebe i pronađem šta je ono što bih mogla da želim; da otkrijem šta stvarno želim da radim, a ne šta želim da mi se radi. Kamera u mojoj ruci želi da gleda odozgo u moje lice dok gledam nagore sa kitom u ustima. Dugo sam to rado sebi dopuštala, ali sada pokušavam to da isključim.

- Megan Nolan

Kad sam bio na drugoj godini fakulteta naleteo sam na vest o jednom od mojih bivših nastavnika iz rodnog mesta. Ukratko: primorali su ga da uzme odmor zbog seksa i navučenosti na pornografiju. Vest je bila zanimljiva zato što se pokazalo da je dotična osoba u svojim zalihama za samozadovoljavanje posedovala "preko 10.000 slika pornografije za odrasle". Zaintrigiran informacijom da se vlasništvo nad 10.000 slika smatra navučenošću na pornografiju, odlučio sam da uradim dijagnostičku procenu sopstvene banke za drkanje.

Kliknuo sam na " properties" foldera nazvanog "Matriks revolucije" (jer nijedan štreber koji drži do sebe ne bi želeo da klikne na taj folder i ponovo pogleda razočaravajući treći film iz serijala o Matriksu), a moj kompjuter je pretraživao i pretraživao i pretraživao, skoro pet minuta, dok sam ja razmišljao o tome kako me je boravak u školi za dečake koja nikad nije imala pravo seksualno vaspitanje opasno izvitoperio.

Konačna cifra? U tom folderu se krilo preko 30.000 slika scena iz serije Hollyoaks, skenova iz muških magazina, foto-sesija sa kosplejeva za odrasle i mnogo toga još. Proživljavao sam period duboke depresije u srednjoj školi kad su mi bile smešne samo scene nezgoda sa snimanja pornića, tako da je tu bilo i mnogo scena u kojima se ljudi karaju na stolu samo da bi se taj sto pod njima raspao. Imao sam tri puta veću riznicu od osobe koja je dobila suspenziju zato što je mislila samo na pornografiju. Ubrzo nakon toga sam se učlanio u zajednicu Faptronauta "Bez drkanja" na Reddit-u, dok jedan od mojih bliskih prijatelja ima detaljne instrukcije kako da se taj kompjuter uništi u slučaju da mi se nešto desi.

- Karl Enka

Mnogo sam vremena utrošila na privatno filozofiranje o tome zašto tako često zamišljam da me džaraju i penetriraju vanzemaljski stvorovi kad se dovodim do klimaksa. Inspiracija prilično očigledno potiče iz japanskih hentai anima i mangi – nečega što me je oduvek intrigiralo i estetski privlačilo. Tu postoji snažan elemenat potčinjenosti: ideja da ste prisiljeni da se prepustite magičnim manipulacijama izmišljenog čudovišta upali me kao noćno svetlo u dečjoj sobi nekog plašljivca. Ali mislim da me najviše privlači eskapistički momenat: kad fantaziram o nečem toliko iskonski nadrealnom, toliko u potpunosti odvojenom od svakodnevnog života, normalna pravila veza i seksa više ne važe. Ne moram da razmišljam o tome da li me to bizarno biće zaista voli ili samo misli da sam mu igračka za jednu noć. Nema potrebe pitati se da li potajno osuđuje moj celulit. U univerzumu mitskih Marsovaca, kentaura i devijantnih demona iz morskih dubina, uverljivo mogu da verujem u to da me oni smatraju boginjom.

To zvuči prilično tužno, znam. Nisam u potpunosti lišena samopoštovanja. Primetila sam, međutim, da su moje vizije iz zaliha inspiracije za samozadovoljavanje počele da naginju uvrnutostima iz tuđinskih svetova u dubokom svemiru otkako sam imala loših iskustava u svojoj prethodnoj vezi; udovi/sisaljke navalentnog, pulsirajućeg intergalaktičkog kolosa bezbedno su mesto za skrivanje dok ne povratim svoj ego. Pokušala sam da fantaziram o slavnim ličnostima, ali realnost mi smeta u uživanju; pre nego što mogu da svršim dok zamišljam kako me pumpa Džejson Momoa, moram da smislim pozadinsku priču zašto više nije sa Lisom Bone i uverim se da je ona sada srećna. Moram da budem sigurna da se nisam posrala na svoje sestrinstvo čak i u svojim vlažnim sanjarenjima.

Često se samozadovoljavam stojeći i volim da zamišljam ljubavnika – ljudskog ili demonskog – kako mi prilazi otpozadi. Juče sam mislila na momka kog poznajem dok straaaaašno sporo spušta patent-zatvarač na mojoj haljini i usredsredila se na to kako bi bilo osetiti njegove prste dok mi se spuštaju niz kičmu, i odlaze još dalje, dok mi na uvo šapuće bezobrazluke i izjave ljubavi. Bilo je to žestoko, vrtoglavo senzualno iskustvo i otopila sam se kao Gremlin u mikrotalasnoj. Žudim za tim da mi se uskoro dogodi tako nešto i u stvarnom životu.

– Aliks Foks

Slušajte, ne znam šta mi se dogodilo u životu da mi izopači mozak i dovede do toga, ali jedina stvar koji mi pruža bilo kakvu vrstu zadovoljstva (seksualnog ili bilo kog drugog) jesu veoma niski muškarci. Kao posledica toga, moja banka inspiracije za drkanje nije ispunjena konvencionalno zgodnim momcima ili predivno živopisnim uspomenama na seks iz prošlih vremena, već muškarcima nižim od 170 centimetara koji su prekriveni pravim pravcatim slojem prljavštine. Odvratna sam, oni su odvratni i za to se izvinjavam.

Evo samo jednog od mnogih potencijalnih primera: neko ko zauzima posebno mesto u mojoj večitoj banki drkanja jeste Čarli iz Uvek je sunčano u Filadelfiji. Ne glumac Čarli Dej; on je čist, recimo zgodan i deluje sasvim odraslo. Ima ženu, decu i svoj život, što mi je ekstremno odbojno. Ne. Ono što me pali je baš Čarli Keli, nepismeni, štrokavi, bukvalno smrdljivi lik koji jede hranu za mačke. On je goblin od otprilike 167 centimetara u prljavim izbušenim dugim gaćama i, iz nekog razloga, to je jedina stvar koja može do kraja da me zadovolji.

– Marijana Eloiz