Živimo u post-napaljenoj eri

Ovih dana, seks i ljubav nisu ništa više od hendikepa produktivnosti.

|
24 Maj 2019, 8:40am

Ilustracija: Džejms Burges

Na prelasku novog milenijuma, javlja se nešto uvrnuto. Do tog momenta aseksualni život nije bio ništa više od dugogodišnje tradicije oženjenih i evnuha. Slobodan seksualni život mladih bio je nemogućnost: prvo jutro posle pilule i strah od lažnog alarma PPB najavili su tinejdžersko krštenje.

Dok smo čekali da se “Y2K bug” uvuče u naše kompjutere i ubaci zapadni svet u paniku i nemogućnost kontrole, nismo očekivali nešto mnogo gore. Kada je otkucao sat 2000. godini, zakoračili smo u Post-Horny eru.

Promena socijalnih stavova, Spice-girls feminizma i glasnih žena uz čašicu alkohola i sočnih psovki, omogićili su da možemo leći sa kim god želimo. Danas, naši seksualni nagoni govore malo drugačije. Dvanaest godina nakon početka novog milenijuma Nacionalni pregled seksualnih stavova i životnih stilova utvrdilo je da je učestalost seksa opala za 20% od prethodne ankete iz 2000. godine. Magazin The Guardian zabeležio je uznemirujuću činjenicu: oni od 25 do 35 godina bili su najniže rangirana starosna grupa kada se posmatra količina seksa na mesečnom nivou, dodajući da “svi mi ili ignorišemo naše partnere, ili ih očajnički tražimo”. Drugi su objavljivali naslove da su žene imale manje seksa, ali sa više partnera.

Ove nedelje još jednom smo čuli da Britanci sve manje imaju seks, što nisu sveži podaci. Istraživači su pogledali tri uzastopna talasa koji se mogu primetiti u okviru Britanskog nacionalnog istraživanja o seksualnim stavovima i životnim stilovima, sprovedenih 1991, 2000. ili 2012. godine. Podsetili smo se da nove generacije imaju seks u proseku od 4.9 puta mesečno za muškarce i 4.8 puta za žene u poređenju sa 6.2 i 6.3 puta, vraćajući se deceniju unazad. “Dramatičan tempo modernog života razlog je zbog kog mnogi ljudi imaju manje seksa”, izjavio je vodeći istraživač, profesor Kaj Velings. Činjenica je da su naši roditelji imali više seksa 80-ih i da češće spavaju od nas!

Možemo da postavimo hipotezu o tome šta je to što je prouzrokovalo naš neplodan seksualni život - nivoi anksioznosti, hiperseksualizovana pop kultura, irealna seksualna očekivanja, pornografija, online upoznavanja, strah od gubitka kontrole i korišćenje antidepresiva - ipak, istina je da sve od toga dolazi pod velom zakasnelog kapitalizma. To istovremeno i jeste i nije naša greška i predstavlja problem samo ukoliko vrednujete seks i sve što dolazi sa njim. Trenutno smo duboko u Post-Horny eri, vremenu u kome su seks i ljubav potpuno konformisani. Oni su postali neprioritetni, zaostali iza opsesije karijerom, bivanja “Boss devojke” i rada sve do adrenalnog zamora. Oni predstavljaju produktivni hendikep. Seks po sebi je samo dodatak, nikakva nužnost. Ne možete profesionalno profitirati na seksu, a još manje dobiti društveni uticaj.

Ako se prisećate nekog dobrog bivšeg ili bivše, dok energično masturbirate uz najgori pornić koji se može pronaći u dubokoj starosti tridesete godine? To je Post-horny.

Raskinuli ste sa “onom/im”, zato što ste prestali da imate seks pre mnogo godina. Nakon toga ste se zaigrali sa BDSM uz završnicu Tinder seksa, pre nego što opet uđete u još aseksualniji stadijum duge veze. To je takođe Post-horny.

Nesposobni ste da se odlučite između svih bivših sa kojima ste spavali najviše tri puta i još uvek se mlitavo dopisujete i DM-ujete. I dalje ste Post-horny.

Kada pitate svoju devojku zašto je posegnula da uzme telefon i otvori Instagram dok ste smirivali svoj anksiozni napad dovoljno da inicirate seks, a ona vam rasejano odgovara: „Nisam sigurna“ - Post-horny praksa.

Čekanje „onog pravog“ dok gradite svoju karijeru, učenje iz self-help feminističkih knjiga i od vaše terapeustkinje, dostiže vrhunac Post- horny ere.

Za singl ljude, kultura smuvavanja izgubila je svoj šarm: Ono što je bilo izazovno i zabavno, sada se doživljava kao u osnovi bezvredan napor. U najboljem slučaju možete iskusiti osećaj lažnog uzbuđenja „imidža smuvavanja“, ali zabavljanje seks aplikacijama često je lošeg kvaliteta. On je neizbežan kada je sve manje zastupljeno na iskrenoj želji, a više na činjenici da ste slučajno naleteli na nekoga i uložili pola sekunde svoje pažnje na njegov/njen profil.

Danas je samorazvoj svačiji prioritet, svi želimo da upoznamo sebe i postanemo svoja najbolja verzija. Kada prođe neki period života, ljudi tek tada, pomalo komično, shvate da su naučili o sebi kroz odnose sa drugima.

Ako nemamo mnogo uobičajenog seksa zato što smo svojevoljno sami, situacija je jedva gora od one u vezama. Tek poneko dođe sa posla i želi da vodi duboku i strastvenu diskusiju ili da se izležava posle seksa. Ljudi biraju da leškare zajedno i gledaju u carstvo Netfliksa, dok prvi od njih ne zaspi.

Naravno da su neki izbegli ova post-horny vremena. Između dva milenijuma Generacije Z i dalje ćete pronaći izvesnu količinu jednonoćnih štićenika, “Killing Kittens” poseta, Don Žuanova, varoških džez densera i velikih poznavalaca dejting aplikacija – ali fer je reći da kada dođe do seksa, mnogi od nas više pričaju i misle o njemu, nego što ga imaju.

Ljude i dalje zbunjuje kada vide naslove da milenijalci nemaju seks, zato što je seks po sebi prisutniji u našem javnom i online životu više nego ikada bio. To ne bi trebalo da nas šokira - ovaj korak unazad je u nastajanju približno 19 godina. Na kraju krajeva, sve što nas konstantno okružuje i lako nam je dostupno, niko neće ni želeti.

@hannahrosewens

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.