Seks i golišavo kupanje: kratka istorija Mikonosa

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE Grčka

Od 1967. do 1974. godine, Grčkom je vladala stroga vojna diktatura. I dok je veći deo Evrope i Sjedinjenih Država tokom šezdesetih i sedamdesetih otplesao u kulturnu revoluciju, ova južna evropska zemlja je ostala konzervativna. Liberalne trivijalnosti kao što su duvanje trave, nudističke plaže i preljuba su bile kriminalne aktivnosti, dok su homoseksualnost i seks pre braka bili užasne tabu teme.

Ipak, izgleda da ta pravila nisu važila na malom grčkom ostrvu u Egejskom moru. Ljudi na Mikonosu su odlučili da prihvate stil života koji je pružao dobrodošlicu svakom posetiocu i njegovim ličnim zadovoljstvima – čime su stvorili hedonističku utopiju. Vojna hunta je rado ubirala zaradu od turizma, dok je skretala pogled od onoga šta se dešava na ostrvu uglavnom prepunom stranih posetilaca. Bilo je kao da je Mikonos autonomna država; paralelni univerzum u odnosu na ostatak planete Grčka. Evropski i američki turisti su se sjatili na ostrvo koje je imalo malo kulturoloških sličnosti sa ostatkom zemlje. U isti mah, veoma malo Grka je znalo kakav je zaista život na Mikonosu – prepuštajući ostalima da u potpunosti uživaju u divotama ovog ostrva.

Međutim, ubrzo nakon što je vojna hunta zvrgnuta s vlasti, vesti o ovom ostrvu su počele da se šire među mladim Grcima kojisu bili u potrazi za prvim pravim fiksom kontrakulture. Didžej iz Atine, Antonis Makrantonis, bio je jedan od onih koji su očajnički želeli da iskuse veća uzbuđenja – smoren sporim društvenim promenama u svom rodnom gradu. S toga se preselio na Mikonos, i 20 godina ga nije napuštao – što je iskustvo koje opisuje u svojoj knjizi, Mikonos – jedna mitologija.

U leto 1974, tada dvadesetčetvorogodišnjak, prihvatio je poziv jedne devojke koju je upoznao tokom jednog večernjeg izlaska da je poseti na Mikonosu. „Zaljubio sam se u Mikonos tokom svoje prve posete", kaže mi sada osamdesetsedmogodišnji Antonis, dok sedimo u njegovom domu u Atini.

Za Antonisa, ovo ostrvo je predstavljalo sve što kopneni deo Grčke nije. „Krajolici, vazduh, more, boje – sve je bilo magično tokom dana, a tako jedinstveno i zabavno noću", objašnjava on. „To ostrvo je stvarno imalo sve: peščane plaže, kamenite plaže, porodične plaže, gej plaže i nudističke plaže. Klubovi su uvek bili prepuni; ljudi su se uglavnom saplitali jedni o druge". Osim neprekidne zabave, postojala je još jedna mnogo važnija razlika u odnosu na ostatak Grčke: „Meštani Mikonosa nikada nikoga nisu osuđivali zbog načina života, naročitao kada je u pitanju to s kim spavaš. „Bili su veoma topli i gostoljubivi ljudi".

Bila je to suviše dobra prilika da bi je propustio, pa je Antonis ostao tamo i radio kao didžej u legendarnom gej baru Pjeros. „Želeo sam da radim u tom baru, zato što u Atini nije postojalo ništa slično", kaže on. „U to vreme, kada bi otvoreno gej osoba prošetala Atinom, ljudi bi je gađali i tukli. Mene su pljuvali samo zbog toga što sam imao dugu kosu – morao sam da pričam engleski, da bi pomislili da sam turista i ostavili me na miru".

Mikonos je vremenom počeo da privlači poznate ličnosti iz čitavog sveta. Antonis sija od ponosa kada priča o večeri kada je u klubu ugledao Šined O'Konor i skupio hrabrost da joj priđe i zapodene razgovor s njom. U knjizi se priseća kako se upoznao sa muzičarom Brajanom Ferijem i njegovim bendom Roksi Mjuzik: „Vozio sam se kući kada sam u daljini primetio nekoliko ljudi koji s mukom i po vrelom suncu uzbrdo nose svoj prtljag", piše on. „Stao sam i pomogao im da odnesu torbe u hotel". U znak zahvalnosti, bend se kasnije te večeri pojavio u Pjerou noseći poklone, uključujući i potpisane suvenire, majice sa turneje i demo-snimke svog narednog albuma.

Naravno, nisu svi na Mikonosu prihvatili taj vajb – neki lokalni zvaničnici nisu sa stanovnicima delili oduševljenje svim aspektima draži koje je ostrvo nudilo. Jedne večeri 1979. godine, Antonis je zatekao Pjeros zatvoren. Na vratima je stajalo naređene policije da se bar zatvara na 12 dana, zbog toga što, kao što je u naređenju pisalo, „Objekat posećuju homoseksualci i pijanci".

Koliko god da su takvi trenuci bili obeshrabrujući, progresivni stavovi su na Mikonosu izgleda uvek preovladavali u odnosu na predrasude. Narednog dana, ostrvska gej zajednica je organizovala protest ispred Pjerosa. Neki od bolje povezanih stanovnika su se postarali za to da neke inostrane novine pišu o zatvaranju bara. Protest je uspeo: dva dana kasnije, policija je objavila da će bar naredne večeri biti ponovo otvoren. Kao rezultat toga, čak i više nego obično, na celom ostrvu je bila jedna velika žurka – dok su lokalci i strani posetioci iz svih delova Evrope slavili veliku pobedu za jednaka prava. „Ne verujem da sam ikada i pre i kasnije video toliku gužvu na ostrvu kao večeri kada je Pjeros bio ponovo otvoren", smeje se Antonis. „Čak me je intervjuisala i holandska televizija koja je došla da izveštava o tome".

Antonis je na kraju otišao sa Mikonosa početkom devedesetih – i živeo u nekoliko evropskih zemalja, dok se nije ponovo skrasio u Atini. Ali kuda god da je otišao, izgledalo je kao da ga Mikonos prati. „Postao sam pomalo slavan zbog toga što sam bio didžej na ostrvu", kaže on ponosno. „Gde god da sam bio nakon što sam otišao odatle, ljudi su me zaustavljali na ulici i govorili mi, „Sećaš li me se? Upoznali smo se u Pjerosu"!

Danas se Mikonos od institucije kontrakulture pretvorio u turističku atrakciju; privlači sve, od milijardera, do maturanata koji proslavljaju upis na fakultet. „Stvari su se pokvarile kada su prvi kruzeri počeli da pristižu", potišteno kaže Antonis. „Spontanost je zamenjena lažnim Fejsbuk i Instagram načinom života. U ono doba, mi smo jednostavno bili to što jesmo, nismo fabrikovali svoje ličnosti. To je Mikonos koji ja volim. Stvarno mi nedostaje".

Anotnis više baš i ne posećuje Mikonos, ali njegova ljubav prema ostrvu koje mu je promenilo život ostaje nepokolebljiva. „Bio sam samo slučajni prolaznik koji je na kraju ostao da živi tamo, zato što sam bio fasciniran tim mestom i tamošnjim ljudima", kaže on. „Nisam imao rođake ili prave veze tamo, ali trenutak je bio savršen da iskusim to očaravajuće mesto dok je bilo na vrhuncu".

Još na VICE:

Saveti seksperata o sekstingu

Šta sam naučila o seksu u inostranstvu

Ljudi iz Srbije u šest reči o tome šta bi želeli da kažu bivšima