Paraliza u snu je bukvalno noćna mora

Pre više od deset godina, 2006, neurolog Baland Džalal se zatekao budan u krevetu, paralizovan od glave do pete. „Oči su mi bile otvorene, ali nisam mogao da pomeram udove. Nešto zlo mi je pritiskalo grudi i gušilo me, a noge su mi se vukle dole i gore – mislio sam da ću umerti.

Džalal je doživeo paralizu u snu – otkačeni fenomen u snu koji se događa tokom REM ciklusa dok kuntamo. Zastrašen i fasciniran tim iskustvom, narednih deset godina je proveo pokušavajući to da ukapira.

„Znamo da tokom REM faze sna naš mozak blokira motoričke neurone koji nam omogućavaju da se krećemo, i u suštini nas parališe, da se ne bismo pomerali u skladu sa svojim snovima" (U suprotnom, većina nas bi morala da spava u čeličnim sanducima.). Ali povremeno – i iz razloga koje naučnici ne razumeju u potpunosti – probudimo se pre nego što ti motorički neuroni dobiju priliku da prorade, što dovodi do polusvesne paralize koja traje svega par sekundi, ali u tom trenutku može da deluje kao duga agonija.

Ono što je iskusio Džalal, neurolog sa Kembridža, je bila klasična epizoda: „Ljudi širom sveta prijavljuju slična iskustva – haluciniraju i vide demone, čuju šapat, osećaju pritisak u grudima, ili misle da lebde", kaže on. Istraživači veruju da su te halucinacije rezultat kratkog spoja u temenom režnju mozga, koji je odgovoran za našu predstavu o sopstvenom telu i prostoru. Kada daš komandu 'mrdaj', ali udovi ne mogu da se pomere, ti zbunjujući signali se pretvaraju u tripozne senke vantelesnog iskustva.

Međutim, istraživači i dalje nisu sigurni šta prouzrokuje paralizu u snu, koju oko 20 procenata ljudi iskusi barem jednom u životu. Smatra se i da depresija i anksioznost možda igraju ulogu u tome. Poremećaji sna kao što su narkolepsijaili zastoj disanja u snu se takođe povezuju s tim fenomenom, dodaje Džalal, kao i poremećaji normalnog ciklusa sna.

Ali Džalal kaže da bi jedan od najvećih uzroka paralize u snu, ironično, mogao da bude sam strah od tog stanja: „U Egiptu, gde veruju da ovo stanje izaziva zli duh, ove epizode se dešavaju tri puta više – i sa više halucinacija – nego u Danskoj, gde se to smatra samo za čudnu psihološku pojavu".

Do danas se nisu pojavili dokazi da paraliza u snu može da izazove fizičku štetu, niti obavezno ukazuje na to da postoji veći zdravstveni problem, što su otprilike jedine dobre vesti, s obzirom da ne postoji brz i lak način da se čovek oslobodi njenih kandži.

Džalal kaže da je ostati miran – što nije lako kada umišljaš da ti gremlin sedi na ivici kreveta – ne otvarati oči, opuštati mišiće i misliti srećnije misli ili se sećati srećnijih stvari najbolji način da se izvučeš iz te žive noćne more.

I dok osećaš da ti neko drobi pluća i udovi odumiru, barem možeš da se podsetiš da je nekoj sirotoj duši u Egiptu verovatno gore nego tebi.

Još na VICE.com

Da li treba da se plašim mesečarenja

Zašto ne sanjamo kada duvamo

Da li se pijano onesvešćivanje računa kao spavanje?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu