Priča o veštačkom šećeru je zastrašujuća

Tekst je objavljen na Tonic

by Kristin Wartman Lawless

Svi znamo da je aspartam, najpopularniji veštački zaslađivač na tržištu, sasvim bezbedan. Ovaj aditiv prisutan je u preko 6,000 različitih proizvoda kao što su dijetalne verzije Koka-kole, Pepsi, i Dr Pepera. Prodaje se pod raznim brendiranim imenima kao što su NutraSweet ili Equal. Iza njega stoji industrija od više milijardi dolara.

Poslednjih godina, popularni tekstovi širom interneta obaveštavaju nas da su brige o ispravnosti aspartama isprazne glasine. Pedijatar koji piše za NY Times tvrdi da redovno daje aspartam svojoj deci. Vox odbacuje brige kao neosnovane i nudi video snimak o ovoj potpuno bezazlenoj supstanci.

Sve su ovo pouzdani medijski izvori, ali za razliku od onoga što njihovi naslovi govore („Dokazi kažu da su veštački zaslađivači zdraviji od šećera" ili „Zdravo zaslađeno"), naučnici sa kojima sam ja razgovarala nisu spremni da iznesu tako direktan sud. Po njima, ne postoji pouzdani podaci na kojima bi se zasnivala tvrdnja o bezbednosti aspartama. „Ja svakako ne bih rekao da je zdrav", kaže Robert Lustig, pedijatar i neuro-endokrinolog sa Univerziteta u San Francisku koji se ovom temom već dugo bavi. „Dokaza prosto nema."

Jasno je da razni alarmisti pribegavaju neosnovanom zastrašivanju, pa preteruju sa tvrdnjama ili netačno interpretiraju naučna otkrića, ali ovo masovno poklonjenje komercijalnom prehrambenom proizvodu – koji u najmanju ruku ne pomaže zdravlju – takođe je sumnjivo. Ali pre nego što se pozabavimo samim aspartamom, vratimo se na kontroverznu tržišnu licencu koju mu je izdala FDA.

Aspartam je otkriven u GD Searle, farmaceutskoj kompaniji iz Čikaga, tokom šezdesetih godina prošlog veka. FDA ga je odobrila po prvi put 1974. godine, ali je naučnik iz ove nadzorne agencije po imenu Adrijan Gros otkrio niz nedoslednosti u svim dugotrajnim testiranjima kojima su iz GD Searle potkrepili validnost svog tržišta. Na primer, neki pacovi su tokom eksperimenata uginuli ali autopsija na njima nije izvršena. U drugim slučajevima, pacovi bi zaobilazili aspartam koji nije bio dobro izmešan sa hranom. Nekoliko istraživača je kod ovih životinja otkrilo tumore na mozgu.

Grosove primedbe i pritisak drugih naučnika dovele su do toga da se sprovede revizija licence početkom osamdesetih. Tri nezavisna naučnika ponovo su analizirala priložene podatke i odlučili da povuku licencu jer „studije nisu konkluzivno pokazale da aspartam ne izaziva tumor na mozgu."

U to vreme glavni direktor GD Searle bio je Donald Ramsfeld, član administracije Ronalda Regana koji je proglašen za predsednika 1981. godine. Posle inauguracije, iz Searle su ponovo zatražili licencu za aspartam, a Regan je na čelo FDA postavio Artura Hejza Hala koji je odobrio distribuciju ovog proizvoda u čvrstim preparatima.

Aspartam je ubrzo preplavio tržište, da bi dve godine kasnije bio odobren i za tečne prozivode. Hal je zatim napustio poziciju u FDA i zaposlio se u agenciji po imenu Burson Marsteler, koja je radila PR poslove za Searle. U međuvremenu su se u Searle slile milijarde dolara (1985. ih je otkupio Monsanto). Donald Ramsfeld je kasnije postao ministar odbrane Džordža Buša.

Danas se mnoga od osporenih inicijalnih testiranja navode kao dokazi da je aspartam zdrav. Iako je sa vremenom odbačena teza da aspartam izaziva tumore na mozgu, nije bilo novih istraživanja na ovu temu. Izveštaj GAO iz 1987. navodi da 28 od 69 stručnjaka smatra da je neophodno dodatno testiranje aspartama na planu „neuroloških funkcija, moždanih tumora, epi napada, glavobolja, i drugih smetnji kod dece odnosno trudnica". Izveštaj takođe navodi da su započeta sva ova testiranja, osim onog na temu tumora. Štaviše, iz FDA su zabranili Nacionalnom toksikološkom programu (NTP) da sprovodi dalje onkološka ispitivanja aspartama. Dejvid Ral, osnivač NTP, kaže: „Tako se najlakše obezbedi povoljan ishod – zabraniš testiranje i proglasiš proizvod zdravim."

Džon Olni, profesor patologije i imunologije sa Univerziteta Vašington, je 1996. tvrdio da poseduje epidemiološki dokaz da je uvođenje aspartama u ishranu u SAD dovelo do porasta slučajeva agresivnog moždanog tumora poznatog kao glioblastoma. Ipak, ovi nalazi odbačeni su kao puka korelacija – FDA nije reagovala.

Između 2006. i 2010. Institut Ramacini u Italiji objavio je tri rada koja su utvrdila rak kod laboratorijskih životinja izloženih aspartamu. Najobimnija od ovih studija sprovedena je na čak 1,900 pacova tokom 7 godina; otkrivena je iznenađujuće visoka stopa limfoma, leukemije, i drugih vrsta tumora, uključujući i rak bubrega. Kada se 2007. produžilo sa testiranjem aspartama na nerođenim miševima čiji se razvoj pratio do kraja života, otkrivene su iste vrste raka, ali i rak dojke. Treća studija je 2010. kod mužjaka miša ustanovila rak jetre i pluća. Sva ova testiranja bila su izuzetno kontroverzna – brojna pitanja su se vrtela u i oko laboratorije. Farmaceutska industrija ubrzo je odbacila nalaze zbog navodnih propusta u procesu testiranja.

Centar za nauku od javnog značaja (CSPI) sproveo je detaljnu istragu nalaza Ramacini instituta i podneo zahteve po zakonu o dostupnosti informacija. Lisa Leferts iz CSPI kaže da su osude testiranja bile potpuno neosnovane, i dodaje: „Rezultati do kojih se došlo plod su profesionalnih, nezavisnih istraživanja. Validan su dokaz da aspartam izaziva rak kod životinja, a shodno tome potencijalno ga može izazvati i kod ljudi. Dokazi su prilično ubedljivi, pa je naša preporuka da potrošači izbegavaju ovaj proizvod."

Leferts ističe da su rezultati sa Ramacinija bili dovoljni da reaguje IARC, ogranak Svetske zdravstvene organizacije. „Ovi nalazi su sasvim validan razlog za brigu", kaže ona. Iz CSPI su 2014. uputili rezultate u IARC na obradu, a agencija se složila da bi im trebalo dati prioritetni status.

Erik Milston sa Univerziteta Saseks istražuje aspartam od 1984. Na osnovu zaključaka donetih na Ramacini institutu, smatra da „postoji osnova da se aspartam zabrani. Danas znamo da izaziva rak kod nekoliko vrsta laboratorijskih životinja, u različitim dozama i različitim životnim uslovima."

Harvard je 2012. objavio nalaze 18-godišnjeg epidemiološkog ispitivanja efekata aspartama na ljudima. Otkrili su da postoji veza između dijetalnih napitaka koji sadrže aspartam i karcinoma limfnih žlezda i plazma ćelija kod muškaraca, kao i leukemije kod muškaraca i kod žena. (Ovaj video objašnjava zašto su muškarci izloženi većem riziku.)

I ovi nalozi bili su podložni kontroverzi. Neposredno pre nego što su bili objavljeni, istaknuti naučnici sa Ginekološke klinike Brigam na Harvardu poslali su dopis medijima u kom iznose mišljenje da podaci ne podržavaju u punoj meri zaključke istraživanja. Epidemiolog Volter Vilet, jedan od autora istraživanja, izjavio je za NPR da su po njemu „nalazi dovoljno pouzdani da bi se sprovela dalja testiranja aspartama zbog potencijalno kancerogenog karaktera."

Dobro je poznata korelacija između gojaznosti i slatkih bezalkoholnih pića, ali pitanje je da li postoje pozitivni efekti. Da li gojazni ljudi počnu da piju pića veštački zaslađena aspartamom, ili aspartam potpomaže njihovo gojenje? Istraživanje objavljeno 2015. ustanovilo je vezu između rasta obima u struku i dugotrajnog korišćenja ovih proizvoda.
Godinu dana kasnije, ustanovljeno je da majke koje piju ova pića dvostruko češće rađaju decu koja sa 12 meseci starosti imaju višak telesne težine.

I dalje je otvoreno pitanje da li ovaj zaslađivač izaziva gojaznost, dijabetes, i druge poremećaje metabolizma, ali korelacije su izuzetno indikativne. Perdju je 2013. objavio rezultate četrdesetogodišnjeg praćenja ljudi koji redovno konzumiraju veštački zaslađena pića, kojima se utvrđuje povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa dva, metaboličkih sindroma i kardiovaskularnih oboljenja. Takođe, na Harvardu je utvrđeno da žene koje piju više od dva veštački zaslađena pića dnevno dvostruko češće iskuse prekid rada bubrega na periodu od dvadeset godina.

Ali najnovija istraživanja bave se uzrocima umesto pukim asocijacijama. Izraelski Institut Vajsman ustanovio je da se netolerancija na glukozu javlja kod miševa koji se hrane veštačkim zaslađivačima. U nizu eksperimenata, došli su do zaključka da zaslađivači utiču na formiranje bakterija u crevima (mikrobiota) i tako čine organizam netolerantnim na glukozu. Isti rezultati potvrđeni su i kod ljudi.

Lustig takođe navodi da se ljudi koji koriste veštačke zaslađivače češće prejedaju. Dve nedavno objavljene studije pokazale su da veštački zaslađivači pospešuju lučenje insulina u odgovoru na hranu, dakle menjaju metabolički odgovor organizma na unos hrane.

M. Janina Pepino sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, autor jedne od ovih sudija, kaže da „ovi rezultati ukazuju na to da zaslađivač nije inertan – ima efekta na organizam, ali potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo koliko su ti efekti rizični na duge staze."

Tu je još jedan problem: tela nam automatski detektuju slatko, receptori na jeziku obaveštavaju mozak da stiže šećer, pa on naručuje insulin. Ali u slučaju veštačkog zaslađivača šećer nikad ne stigne, a pankreasa onda zahteva glukozu koja je izostala, što izaziva veštački osećaj gladi i vodi ka suvišnom unosu hrane.

Dejvid Ludvig, endokrinolog sa Harvarda, piše za JAMA da „veštački zaslađivači imaju izuzetnu sposobnost za interakciju sa čulno-nervnim putevima koji su davno evoluirali". Drugim rečima, telo nam nije predodređeno da izađe na kraj sa veštački zaslađenom hranom; dešava mu da se zbuni i izazove zbrku.

„Veštački zaslađivači aktiviraju receptore za ukus slatkog po stotinu ili hiljadu puta više nego običan šećer", kaže Ludvig. „Kakve to posledice ima po naš ukus i metabolizam na duge staze? Nažalost to još nije poznato, ali preliminarna istraživanja su zabrinjavajuća. Zaslađivači svakako nemaju efekat koji im se pripisuje, nisu preparat za mršavljenje."

Ne zaboravimo da je aspartam u našoj hrani prisutan tek od osamdesetih, pa dugotrajne posledice tek počinju da se pojavljuju. Ovo važi kako za uticaj na crevnu floru tako i za kancerogeni efekat posle višedecenijske upotrebe.

FDA, za to vreme, odbija da promeni mišljenje po pitanju aspartama. U mejlu nam na ova pitanja odgovaraju: „Aspartam je jedna od najtemeljnije istraženih supstanci u današnjoj ishrani, sa preko stotinu sprovedenih testiranja kojima se potvrđuje da je bezbedna za korišćenje. Naši naučnici su preispitali nalaze naučnika koji su se bavili aspartamom i zaključili da je bezbedan za korišćenje pod određenim okolnostima."

Pitala sam Lastiga u kojoj meri ga brine sveprisutni zaslađivač. „Da li me brine? Apsolutno," kaže on. „Da li bih ga pio? Ni u ludilu."