Reklame
DROGE

Od Darknet-a do Snapchat dilera: ovo je bila decenija droga sa interneta

Još od pomame za mefedronom 2010. godine, kupovina droga preko interneta je lakša nego ikada.

pisao David Hillier
06 Januar 2020, 10:18am

Foto: Emily Bowler 

Sudbina droga, kao i ljudskih bića koja ih konzumiraju, jeste da evoluiraju. Tokom ove decenije smo bili svedoci toga da se transakcije pomeraju sa zadnjih sedišta i uličnih ćoškova na direktne poruke i onlajn crno tržište. Prema Svetskom istraživanju droga 2019, broj uživaoca koji su kupovali drogu preko darkneta se udvostručio na skoro 28,6 procenata, od 2014. U međuvremenu, prema izveštaju o dilovanju droge preko interneta iz 2019. pod nazivom Pošalji direktnu poruku za detalje“, Voltefejsa, UK organizacije za redukciju štete, 24 procenata mladih je na društvenim mrežama videlo reklame za droge. Imajući na umu da je ova tehnologija relativno nova – tek u poslednjih deset godina imamo mobilni internet i platforme kao što su Instagram i Spotifaj – ovo je brz napredak.

Dakle, kako je druga dekada dvehiljaditih postala dekada internet droga? Hajde da to razbistrimo, drogu po drogu.

2010 – 2011: Mefedron

Istraživanje objavljeno početkom januara 2010. otkrilo je da je mefedron – sintetički katinon koji dnevni listovi i tvoj ćale zovu „mjau-mjau“ – bio četvrta najpopularnija droga među klaberima u UK: impresivno dostignuće, kada uzmemo u obzir da je ova, tada legalna supstanca, dospela u žižu 2009.

„Popularnost mefedrona je zaista skočila kada su medijske platforme počele lažno da izveštavaju da je u ’opticaju ušla nova droga-ubica’, kaže Niam Istvud iz Riliza, organizacije koja se bavi pravnim aspektom vezanim za droge. I zaista, naslovi kao što je „Mjau-mjau je naterao čoveka da iščupa svoje mošnice“, iz 2009, postavili su standard za tabloidnu narko-histeriju. U prilog tome je išao i tadašnji loš kvalitet MDMA i kokaina, čija je prosečna čistoća opala na 20 posto. Takođe je bio i primamljivo jeftin – oko 10 funti za gram – i bio je široko dostupan na internetu, gde su onlajn prodavnice sa otkačenim nazivima kao što su discofood.co.uk i ravegardener.org prodavale ovu drogu, često pod izgovorom da prodaju „biljnu hranu“.

„Prvi put sam ga uzeo u avgustu 2009“, kaže Rori Tejlor, 33. „Oko 7 ujutru nam je ponestalo droge, našli smo radnju na internetu, i pokupili ga sat vremena kasnije. Bilo je tako lako“. Mefedron je u aprilu 2010. prekvalifikovan u drogu klase B, i sada se uglavnom može naći samo na kemseks sceni, dok podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da ga je tokom poslednje godine uzelo svega 46 hiljada ljudi.

„Na neki način, mefedron je počeo sa popularizacijom kupovine supstanci onlajn, međutim, sve veće korišćenje dark veba više je povezano za povećanje svesti o tome da sajtovi prodaju droge“, kaže Istvud. Gokerov članak iz 2011. o Putu svile, onlajn crnom tržištu na kome se prodaju ilegalne droge, je bilo ono što je pomoglo tržištu na dark vebu da izađe iz senke. Sa identitetom i lokacijama kojima je (skoro) nemoguće ući u trag preko Tor pretraživača, kupci na Putu svile su mogli da trguju direktno sa prodavcima, i da postave javni komentar o svakoj drogi pod kapom nebeskom.

2013 – 2015: Godine Puta svile

Sajt Puta svile je bio vođen slobodarskim principima osnivača Dred Pajret Robertsa, koji je verovao u slobodno tržište i pravo pojednica da odluči da se drogira. Na nesreću po Robertsa – čije je pravo ime Ros Ulbriht – vlasti nisu delile njegovu utopijsku viziju, i pohitale su da ga uhapse u oktobru 2013. u San Francisku. Specijalni agent Ef-Bi-Aja Kristofer Tarbel je objavio da su stali na put „najsofisticiranijem i najširem kriminalnom internet tržištu današnjice“, dok su tužioci na kraju ustanovili da je Put svile imao promet od skoro 213,9 miliona dolara, od kojih se 180 miliona pripisuje drogama, u preko milion dilova.

internet-drugs-darknet-silk-roadSKRINGREB PUTA SVILE 2.0, NAKON ŠTO JE FBI ZATVORIO SAJT 2013. FOTOGRAFIJA SA ALAMY.

Svejedno, skoro četrdesetogodišnja istorija rata protiv droga dokazuje da je tržište i tvrdoglavo prilagodljivo, i žilavo. Što je dokazao i Put svile 2.0, za koji Ef-Bi-Aj kaže da je počeo da trguje u novembru 2013, samo pet nedelja nakon što je originalni sajt ukinut. „Dark veb, ili digitalno šifrovano trgovanje ilegalnim supstancama, uvek će se adaptirati i biti jedan korak ispred zakona“, kaže Majk Pauer, autor dela Droge 2.0: Veb revolucija koja menja način na koji se svet drogira. „Previše je profitabilan, podesan i popularan“. Na nesreću po Put svile 2.0, i on je zatvoren, u novembru 2014. – sa vlastima koje kažu da je na njemu vršena prodaja od 8 miliona dolara mesečno, koju je generisalo 150 hiljada aktivnih korisnika.

Ali nepokolebani korisnici su se jednostavno prešaltovali i počeli da se snabdevaju na konkurentskim tržištima kao što su Alfabej ili Agora. 29. maja 2015, američki pravosudni sistem se svom snagom obrušio na Rosa Ulbrihta, koji je osuđen na dve doživotne robije, bez prava na uslovnu slobodu. Da li je to nešto promenilo? Ne na način na koji su se snage zakona nadale. Studija iz 2018. godine koju je objavio Britanski časopis za kriminalistiku sasvim jasno ukazuje na uzaludnost svega toga: prodaja na dark veb crnom tržištu droga, Agori, udvostručila se u danima nakon Ulbrihtove prvostepene presude 2015, dok je Wired izvestio da je međunarodna prodaja u to vreme skočila sa 100 hiljada na 250 hiljada dolara dnevno.

2017: Uspon darknet tržišta

Zakon o psihoaktivnim supstancama je donet u UK 26. maja 2016, koji je bivši predsedavajući Saveta za zloupotrebu droga, profesor Dejvid Nat, nazvao „možda najgorim primerom zakonodavstva od pamtiveka“. Uglavnom osmišljen za obračun sa pajp šopovima koji širom zemlje prodaju „legalne droge“, istraživanje uticaja ovakve politike na dostupnost sintetičkih kanabinoida MDMB-CHMICA na internetu ukazuje na to da nije imao mnogo efekta na onlajn tržište droga. Naredne 2017. godine, vlasti su zatvorile dark veb tržišta Alfabej i Hansa. Nešto skorije, izveštaj evropskog Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga ukazao je na to da bande organizovanih kriminalaca postaju glavni trgovci drogom na dark vebu. Da li je zatvaranje dark veb sajtova možda napravilo više štete nego koristi za zemlju u kojoj je danas broj smrtnih slučajeva vezanih za droge dostigao rekordan nivo?

„Ljudi koji koriste dark veb mogu da imaju mnogo više kontrole nad tržištem sa kojim su u interkaciji“, kaže Istvud. „Uprkos negativnom medijskom predstavljanju onlajn trgovaca, kao što je bio Dred Pajret Roberts, prodavci i šira internet zajednica zapravo obezbeđuju mnogo saveta o redukciji štete. Sa većim znanjem o onlajn platformama, neizbežno je da ovo tržište raste, i može se raspravljati o tome da li su onlajn tržišta, kao što je dark veb, možda mnogo bezbednija nego otvorena tržišta“.

2018 – 2019: Selidba na društvene mreže

„Internet je uvek bio korišćen za prodaju i kupovinu droga“, kaže Majk Pauer. „Povezanost i platforme su jednostavno postale sveprisutnije, jeftnije, brže i pouzdanije“. Može se reći da ništa nije više pojednostavilo transakcije od aplikacija društvenih mreža na koje klikćemo na našim pametnim telefonima. Od 24 posto mladih ljudi koji viđaju reklame za droge na društvenim mrežama, prema izveštaju Voltefejsa „Pošalji direktnu poruku za detalje“; 56 posto njih je reklamu videlo na Snepčetu, 55 procenata na Instagramu, a 47 procenata na Fejsbuku, dok je kanabis nadaleko najpopularniji, a za njim slede kokain i MDMA/ekstazi.

„Ovo je novi javni prostor i idealna platforma za dilere“, kaže Liz Mekaloh, direktorka politike Voltefejsa, koja je rukovodila studijom. „Mogu da se reklamiraju na stvarno kreativne načine – uz pomoć slika, nagrada, obraćanja prijateljima ljudi, izgradnje organskih odnosa. Među mladim ljudima postoji percepcija da mogu da ih ’provere’, da steknu predstavu o tome da li im se može verovati“.

Mekaloh kaže da postoji veliki jaz u znanju između mladih ljudi i onih koji sprovode zakone o drogama. „Način na koji dileri koriste emodžije i jezik će uvek evoluirati“, kaže ona, i omogućiti im da uvek budu jedan korak ispred.

U ovoj novoj eri dilovanja preko društvenih mreža javlja se legitimna zabrinutost – ne samo zbog normalizacije uživanja droge i dilovanja povodljivima. Izveštaj Voltefejsa preporučuje uvođenje regulatornih uslova za sajtove društvenih mreža, po kojima bi bili u obavezi da nadgledaju aktivnosti vezane za drogu, i svoja saznanja dele s policijom. A za šta se u njemu najglasnije zalaže? „Moramo zakonski da regulišemo kanabis“, kaže Mekaloh. „Tako ćemo ukinuti najveće tržište droge na društvnim mrežama“.

Ovim putem izražavamo nadu da će nam 2020. doneti ono što zaista najviše želimo.

Ovaj tekst je prvobitno objavljena na VICE UK.

Tagged:
Internet
MDMA
mefedrone
Droga
Darkweb
krijumčarenje droge