Šta će nam mužjaci

Mužjaci: kome su oni uopšte potrebni? To je validno pitanje — postojanje muškog roda pravi je predmet naučne potrage.

Na nivou opstanka vrste, mužjaci su potrebni praktično samo da bi dali spermu. U tom smislu, seks deluje kao prilično neefikasan način razmnožavanja u poređenju s aseksualnom reprodukcijom. Takođe, pola nastalih potomaka nemoćni su direktno da izrode buduće generacije, a roditelji moraju da razblažuju svoje gene zarad zadovoljstva. Da ne pominjemo muke pronalaska odgovarajućeg para.

PROČITAJTE: Vojnički klub samo za devojčice: deca ratnici iz Donjecka

Zašto je, dakle, evolucija dozvolila razmnožavanje s dva roditelja kad to deluje tako neefikasno? Zašto je seks i dalje u igri? Zašto nemamo samo ženke koje se same razmnožavaju?

U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Nature, jedan biolog predložio je rešenje misterije: postojanje mužjaka i seksa omogućuje seksualnu selekciju, što pomaže da vrsta ostane zdrava i ne izumre. Oni su ovu hipotezu testirali na populaciji buba.

Seksualna selekcija je tip prirodne selekcije u kom se pripadnici vrste (obično mužjaci) takmiče među sobom u reprodukciji s drugima (ženkama) — setite se samo šepurenja paunova. Neravnoteža koja tu nastaje najšire gledano potiče od činjenice da ženke obično moraju da ulože više napora u reprodukciju i da su ograničenije kad dođe do toga koliko često mogu da pokušaju — iako se detalji, naravno, razlikuju od vrste do vrste.

U novoj studiji, istraživači navode da ova vrsta takmičenja stvara "filtere za uspeh razmnožavanja, tako da samo određeni podtip mužjaka postaje roditelj." Svrha seksualne selekcije jeste da oni koji se razmnože budu genetski nazdraviji. U mejlu autor Metju Gejdž sa Univerziteta u Istočnoj Angliji objašnjava da ona "pomaže da se pročiste 'loši geni' iz neke populacije."

_________________________________________________________________

POGLEDAJTE: Čovek koji ubrizgava sebi zmijski otrov

_________________________________________________________________

Male mutacije u DNK-u mogu u zbiru imati negativno dejstvo na vrstu; ako su mužjaci koji dobiju najviše prilike za razmnožavanje oni s nižim brojem mutacija, budućnost vrste biće u genetski boljem stanju.

Istraživači su ovo stavili na probu povećavši broj populacije kestenjastog brašnara (bube koja često zaposeda kuhinjske ormariće) u okruženjima koja su se razlikovala samo po seksualnoj selekciji. U nekim slučajevima, odnos broja mužjaka i ženki bio je devet naprema jedan, što znači da je konkurencija bila jaka, dok je na drugim mestima slučaj bio obrnut.

Bube su držane pod različitim okolnostima sedam godina, doživevši oko 50 generacija. Da bi proverili koliko su zdrave bube koje su nastale, istraživači su ih parili među sobom — jer to pomaže da se otkriju bilo kakve mutacije istovremeno ih zadržavši u okviru vrste.

"Otkrili smo da su populacije s istorijatom velike seksualne selekcije imale manji broj mutacija jer kad smo namestili da se pare među sobom zadržale su dobro zdravlje i oduprle se izumiranju", napisao je. "Za razliku od njih, populacije s istorijatom niske seksualne selekcije ubrzano su gubile dobro zdravlje kad su se parile među sobom i izumrle su u roku od nekoliko generacija."

Naravno, kestenjasti brašnar je samo jedna vrsta, a može biti značajnih razlika kod drugih. Gejdž smatra da vrste kod kojih mužjaci ulažu više u svoje potomstvo, kao što je briga o njima, mogu predstavljati izuzetke — seksualna selekcija bi se i dalje dešavala, ali ne bi imala toliko izražen uticaj kao na bube, koje se mnogo razmnožavaju sa različitim partnerima.

Ali nalazi u svakom slučaju nude zanimljiv eksperimentalni uvid u to zašto svet još nije digao ruke od mužjaka; ova vrsta seksualne selekcije može postojati samo u slučaju seksualnog razmnožavanja kakvo znamo, a za kog su neophodni mužjaci. Vrste kod kojih postoje samo ženke mogu biti zakinute za prednost filterisanja genetskih mutacija koje nastaje kad ste izbirljivi po pitanju pronalaženja svog para.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu