Išla sam na magnetnu rezonancu naduvana kako bih videla kako izgleda moj mozak

Ponekad se u životu desi situacija koja te natera da porazmisliš o tome da li bi dobra ideja bila da prodaš bubreg. U mom slučaju, to se desilo nakon što sam dala otkaz na radnom mestu u maloprodaji, gde sam imala izuzetno užasnog menadžera. Nisam imala ništa konkretno u planu, tako da sam pomislila da je dobra ideja da se prijavim putem jedne od onih reklama koje vam iskaču na Fejsu, a koje vam nude isplatu u kešu u zamenu za vaše učešće u naučnom istraživanju. Volela bih da mogu da kažem da je ovo bila najčudnija stvar koju sam uradila za pare, ali sam jednom prilikom napisala bjuti-članak za čije potrebe sam šminku na lice nanosila kondomom.

Reklama me je odvela na sajt CannTeen, koji je stranica istraživanja koje se sprovodi na UCL (Univerzitetskom Koledžu u Londonu), a koji ispituje potencijalni uticaj kanabisa na mentalno zdravlje i kognitivne sposobnosti. “Takođe smo zainteresovani i da pronađemo što više različitih vrsta kanabisa sa što različitijim mešavinama kanabinoida, koji možda različito utiču“, rekla je Anja Borisova, jedna od saradnica na ovom kliničkom istraživanju.

Ona dodaje: “Razlog zbog koga je ovo istraživanje važno je jer ćemo dobiti više informacija na ovu temu, a onda one mogu biti iskorišćene u izradi saveta koji će pomoći korisnicima kanabisa da prave bezbednije izbore kada se radi o vrstama kanabisa koje koriste.“

Pomaganje ljudima da bolje izaberu kada se radij o njihovoj upotrebi kanabisa? Doprineti istraživanju koje bi moglo da pogura Vladu da u obzir uzme legalizaciju trave? A još će me i platiti za to? CannTeen istraživanje delovalo je prelako - zbog toga sam se istog trenutka prijavila.

Eksperiment je uključivao tri stadijuma: jedan u kome korisnici dobijaju CBD, drugi u kome dobijaju THC, i treći koji je bio placebo. Od učesnika se zahtevalo da inhaliraju isparenja marihuane, i da onda priključeni na magnetnu rezonancu izvrše nekoliko zadataka. Istaživači su takođe uzeli četiri uzorka krvi tokom svake sesije, što, priznajem, ne zvuči sjajno, ali je definitivno bolje nego prodaja bubrega.

“Mi već znamo da kanabis ima različit uticaj na različite ljude - u nekim slučajevima negativan, a u nekim pozitivan“, objašnjava Borisova. “Voleli bismo da otkrijemo da li će različite vrste kanabisa (sa različitim odnosom THC-a i CBD-a) različito uticati na tinejdžere i odrasle kada se radi o funkcionisanju njihovog mozga, kao i kako se ovo može povezati sa moždanom aktivnošću koju vidimo kada ih povežemo na skener magnetne rezonance.“

Stigla sam u UCL institut za kliničku psihofarmakologiju i Hemersmitu kako bih započela svoju prvu sesiju, a istraživači su mi tražili da se setim svake jedinice alkohola i droge koje sam otprilike ikada konzumirala. U pitanju je izuzetno otrežnjujući zadatak kojim ne želim nikada više da se bavim. Ipak, nisam imala previše vremena da razmišljam o tome, jer je trebalo vremena i da mi stave braunilu, kako bi mogli da mi uzmu uzorke krvi. U ovom trenutku, vene na rukama su mi “bežale“ dosta, što je otežalo ovaj zadatak. Nakon nekoliko propalih pokušaja i nastanka nekoliko blažih modrica, istraživač je napokon pronašao venu u mojoj šaci i bili smo spremi da počnemo.

Sada, prelazimo na dobar deo: veme je da pušim neku vutru. A kada kažem “pušim“, mislim, udišem isparenja marihuane iz balona koji se nalazi u velikoj plastičnoj kesi. Osećam se kao da pokušavam da pijem limenku piva diskretno u javnosti, a da ujedno koristim i onu kesu koju dobijete kada vam pozli u avionu. Duvanje važi za čil aktivnost, ali kada vam daju instrukcije da dišete u kesu, i to u periodu od striktno devet minuta, ovo prestaje da ima ikakve veze sa čilom. A kako bi doživljaj učinili jednostavinijim, neko mi je pustio relaksirajuću spa muziku i doneo finu limunadu sa medom kako bi mi ublažila bol u grlu. A onda su mi po drugi put uzeli uzorak krvi.

U tom trenutku, već sam poprilično naduvana. Kao što dobro zna svako ko je vejpovao vutru, vejpovanje se ne razlikuje od pušenja po efektu koji ima na telo, već samo na neki način deluje zdravije. Isto je i sa ovim, osim što je osećaj naduvanosti pojačan činjenicom da sam u medicinskom postrojenju sa pravim naučnicima, što je dosta drugačije nego kada ste kod svoje kuće na kauču.

Već dovoljno naduvana, vreme je da uđem u skener. Nikada pre nisam bila na magnetnoj rezonanci, tako da sam blago razbuđena upozorenjima koje mi istraživači daju kada se radi o šansi da se bakreni kontraceptiv zagreje u mom krvotoku. Ovo sam pripisala paranoji naduvane mene, i ubrzo sam ležala na krevetu čekajući da me ubace u mašinu. Monitor disanja nalepljen je na moje grudi, a glava mi je na mestu gde postoji neka vrsta šlema koja sprečava da pomeram glavu okolo. Takođe nosim kaljače koje su ispale jako udobne, tako da sam tražila da mi ih poklone na kraju istraživanja.

Nakon nekoliko minuta u skeneru, nakon što je prošao inicijalni šok nastao zbog malog prostora u kome sam bila zatvorena, uspela sam da se smirim. Osećala sam se kao deo neke imerzivne umetničke instalacije. U pitanju je bilo izuzetno čudno iskustvo. Kada se naduvate u nekom nemedicinskom setingu, obično postoji način da sumorne aspekte svog života sagledate kao nešto zabavnije i interesantnije. Ipak, ovde među mašinama i monitorima disanja, sve ovo delovalo je kao neka epizoda The X Files.

Dok sam bila u skeneru, istraživači su od mene tražili da odradim nekoliko IQ igrica koje su ispitivale pažnju, kratkotrajnu memoriju i vreme reakcije. Sve ovo zvučalo je dosta jednostavno, ali je bilo mnogo teže zapravo ležati povezan na skener mozga skoro sat vremena, a ne zaspati. Da sam bila kod kuće, verovatno bih na pola odustala i zadremala. Moja radna memorija se očigledno mučila pod težinom sve te vutre koju sam bila udahnula.

Sudeći prema rečima Borisove, sve ovo bio je deo eksperimenta. “Prethodna istraživanja su otkrila da kanabis utiče na moždanu aktivnost na različite načine“, objasnila je ona. “Jedno interesantno prethodno istraživanje koje smo radili otkrilo je da vrste kanabisa koje sadrže visok procenat THC-a izgleda utiču negativno na rad dela mozga koji je uključen u odlučivanje na šta ćemo obratiti pažnju, dok su, sa druge strane, one vrste kanabisa koje su sadržale više CBD-a izazvale minimalnu disrupciju u okviru ovog regiona - ponovo, podvlačim važnost nastavka ovakvih istraživanja kako bismo znali kakve sve efekte različite vrste kanabisa mogu imati.“

I baš kada sam se navikla na ideju da ću zauvek živeti u ovom skeneru, zvuk iz mojih slušalica saopštio mi je da mi je vreme isteklo. Uklonili su me iz mašine i ponovo mi uzeli uzorak krvi, a onda sam izvela još jedan zadatak koji je od mene zahtevao da pritiskam spejs dugme na tastaturi što brže mogu koristeći samo mali prst. U univerzitetskoj bolnici provela sam skoro četiri sata, ali ipak, imam da uradim još jedan zadatak. Na sreću, on je verovatno najlakši od svih do sada: dali su mi da popijem četvrt litre čokoladnog mleka, i onda tražili od mene da na skali od jedan do deset ocenim to iskustvo.

Borisova me je uverila da ovo istraživanje sa razlogom iziskuje naizgled beskrajne zadatke i testove krvi. “Različiti zadaci koje učesnici izvršavaju korišćeni su i u prethodnim istraživanjima koja su se bavila efektima kanabisa,“ kaže ona. “Svi oni dizajnirani su kako bismo dobili pristup različitim aspektima psihološkog funkcionisanja - kao što su memorija, raspoloženja, kao i uopštena iskustva koja imamo pod uticajem supstanci.“

A kako smo se približavali kraju moje sesije, i dalje sam se definitivno osećala poprilično naduvano - i ekstremno izmoreno. Ipak, srećna sam što sam svoje usluge stavila u službu nauke, i nadam se da će skenovi mog naduvanog mozga doprineti razumevanju kanabisa. Smotaću jednu u to ime.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.