Sprema li nam se nova „Igra prestola“

Šesta sezona „ Igre prestola" je početak kraja. Iako bi HBO vrlo rado štancovao nove sezone za nove pretplatnike do kraja večnosti, producenti Dejvid Beniof i D. B. Vajs su jasno rekli da seriju neće rastezati u nedogled . Računajući i ovih deset epizoda koje se trenutno emituju, ostalo je ukupno 23 sata programa. (Mada realno gledano, to se možda protegne još jedno tri godine.) Džordž R. R. Martin nam je još davno obećao da će završetak priče biti „ gorko-slatkog ukusa ", što kod njega obično znači da će biti brutalan, baš kao i dosadašnjih pet sezona serije gde smo često gledali dranja kože, krckanja lobanje, i upucavanja samostrelom na klonji.

Dakle, dok nas nova sezona vodi uzbudljivim novim pravcima – umesto rata kraljeva, gledaćemo sukobe kraljica (Sersei, Deneris, Sansa, Mardžeri Tajrel, Elarija Peščana) –spremamo se na pogibiju svih omiljenih likova i nadamo se da će još priča proisteći iz bogate istorije Vesterosa i Esosa. Iako se još nije zvanično pominjao spin-of , nedavno je u intervjuu Džordž Martin nabacio tu ideju : „Najlakše bi bilo da usledi adaptacija priča o Danku i Egu."

Ideja je odlična. Ove novele su kratke viteške romanse koje se odvijaju u Vesterosu više decenija pre perioda prikazanog u „Igri prestola." Pripovedački elementi su već poznati publici, akcija je uzbudljiva, a dva lika koja se prate su prilično zabavna. Humor koji nam je prošle nedelje prikazan u premijeri šeste sezone kao da nagoveštava da bismo mogli da vidimo i lakšu, manje dramatizovanu verziju ovog sveta. Tokom razgovora sa Aliserom Tornom, ubicom Džona Snežnog, Davos iznenada naručuje ovčetinu u sred dramatičnih pregovora, i podseća me zašto mi se njegov lik sviđa. Dotraki debata na temu „šta je najbolje u životu" je takođe mogla malo duže da potraje. Seriji je humor neophodan kao kontrast sumornim pretnjama i napornim proročanstvima. U „Dank & Eg" novelama, lakog humora ima na sve strane, od viteških dvoboja do romansa i gozbi, čak i tokom najpogubnijeg rituala na Vesterosu – venčanja.

Ove novele prikazuju nam avanture i razvoj Ser Dankana Visokog („Dank") i mladog princa Egona Targarjena („Eg"). Gledaoci su po prvi put čuli za Ega kad je Meštar Emon otkrio svoje poreklo u razgovoru sa Džonom Snežnim krajem prve sezone. (Emon je bio Egonov stariji brat; odbio je da sedne na presto i pridružio se Noćnoj straži da bi izbegao potencijalne sukobe oko nasledstva.) U knjigama po kojima je „Igra prestola" snimana, Dank i Eg se mestimično pominju kad neko se neko priseća ranijih pobuna i sukoba oko Gvozdenog prestola. Prva pripovetka, „Vitez lutalica" bavi se Dankanom, siročetom iz Kraljeve luke i štitonošom starog viteza bezemljaša. Na samom početku on sahrani nedavno preminulog gospodara, uzme njegov oklop, i zaputi se ka obližnjem turniru u nadi da će se proslaviti. Usput mu se pridruži dečak poznat kao „Jaje" koji mu postaje štitonoša. Njih dvojica zajedno prolaze kroz ovaj turnir i festival na kom upoznaju prinčeve i lordove, kurve i kovače, i jednu lepu lutkarku. Ima akcije i politike, ima Targarjena nalik Džofriju, ima suđenja borbom. Na kraju Dank i Eg odbiju udoban život u zamku i odjašu u susret sledećoj avanturi. Dank se nada da će tokom zajedničkog putovanja moći da nauči Ega kako da postane dobar princ, častan prema podanicima.

Druga novela, pod naslovom „Zakleti mač", prikazuje nam ih u službi tragično osiromašenog zemljoposednika kome preti komšinica koju zovu Crvena udovica. Ta priča se bavi istorijskim pitanjima, i postavlja pitanje šta stvarno znači biti odan svom gospodaru. Treća novela je „Tajanstveni vitez" u kom su ponovo na turniru, ovog puta umešani u zaveru oko tajnih identiteta, srednjevekovnih kladioničara, i zmajevog jajeta. Martin kaže da planira između šest i dvanaest pripovedaka o Danku i Egu. Znamo da će Eg do kraja postati kralj Egon Peti, a Dank zapovednik njegove Kraljeve garde. Nije loše za jedno siroče iz Buvlje rupe.

Ove priče nisu previše originalne, ali kao što sam rekao povodom „Ratova zvezda" prošle zime, originalnost je užasno precenjena . One ispunjavaju čitalačka očekivanja baš kao što „Pesma leda i vatre" to ne radi. Zna se da je Martin u svoj serijal krenuo sa namerom da izbegne stereotipe kao što je „preko trnja do zvezda", pa nam je od starta dao bogate i moćne porodice samo da bi ih sve srušio kroz međusobne krvave sukobe. Dao nam je klasičnog heroja u liku Neda Starka, da bi ga onda ubio. Dao nam je naslednika Roba Starka, spremnog da osveti oca, a onda krknuo i njega. Sa druge strane, Dank počinje u bedi i polako napreduje oslanjajući se na snagu kako tela tako i duha – takve priče svi već vrlo dobro znamo. Prva novela posebno podseća na A Knight's Tale, film Hita Ledžera, po tome koliko se oslanja na nasleđe viteške romanse.

Što se Egovog razvoja tiče, to više podseća na „Mač u kamenu" T. H. Vajta, klasičnu verziju mita o kralju Arturu u kojoj Merlin uči mladog Vorta, budućeg kralja, o vrednostima koje čine dobrog vladara. Zahvaljujući ovom iskustvu, Egon se kasnije potrudio da donese pravdu u svoje kraljevstvo, posebno za obične ljude. Deci je dozvolio da se venčaju iz ljubavi a ne političke koristi.

Nažalost, baš kao i u slučaju Kamelota, sve je to moralo da propadne. Martin i Vajt se često bave prirodom moći koja kvari vladare. Moć koja potiče iz sile i nasleđa neizbežno vodi ka nepravdi i nejednakosti. Zato svaka novela, kao i premijera aktuelne sezone „Igre prestola", počinje prikazom mrtvog tela: Dankov gospodar, anonimni lopovi, navodni izdajnici na papiru; Džon Snežni i Mirsela Barateon na ekranu. Čitaoci upućeni u istoriju Vesterosa već znaju da je Egon Peti bio zapamćen kao dobar kralj. Pa ipak, vlastelini su mu se pobunili da bi zadržali moć koju imaju nad kmetovima, deca su mu zanemarila svoje dinastičke dužnosti, a na kraju je na prestolu završio njegov unuk, Ludi Kralj Eris. U Vesterosu i najbolje namere vode u propast. Kao što ovaj mem s pravom pita , „Šta vam nije jasno u rečima valar morghulis?"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu