Brucoši, šta vas čeka kad stignete u Beograd

Tekst: Petra Živić i Stefan Veselinović

Položili ste prijemni za fakultet? Čestitamo! Pred vama je najduži raspust u životu, zato ga iskoristite do koske. Za tačno tri meseca, kad leto prođe i boja koju ste dobili na bazenima, jezerima, morima i barama počne da bledi, ući ćete u amfiteatre. Biće to luda vožnja gde god da ste. Neki će ostati u svojim gradovima, ali će većina budućih akademskih građana spakovati prnje i krenuti ka najvećem gradu. Na rastanku će otac kriti knedlu u grlu, baka će te terati da tri puta proveriš da li je njena pita spakovana, a majka će te vući za nogu sve do autobuske stanice. Naravno, obećavaš da ćeš često dolaziti i još češće se javljati. He, he, he… Ali ti ideš za Beograd.

Neki o životu u prestonici sanjaju dok gule klupe u srednjoj, nekima je nužno zlo, neki se useru od straha pred saznanjem da će biti deo metropole, nekima je baš svejedno. Mi smo vam spremili listu stvari koje vas sve čekaju. Za svaki slučaj. Nismo pametniji ni od koga, jednostavno smo prošli ono što čeka sve koje Beograđani vole da nazivaju dođošima.

1. Ljudi na faksu će te iznenaditi, šta god očekivao

A i bilo bi nelogično da neće. Na jednom mestu ćeš imati čast da vidiš i upoznaš ljude iz Leskovca, Subotice i nekih mesta za koja ranije nikada nisi čuo. To je genijalan spoj, i uživaj u svim tim akcentima i različitim očekivanjima koje je svako sa sobom doneo. Što manje pretpostavljaš, biće ti lepše i lakše. Grupica ljudi iz tvog mesta koja je upala na isti faks kao i ti će na početku verovatno biti ekipa sa kojom ćeš kafenisati između predavanja i napijati se po brucošijadama, ali svoju grupicu počni što pre da širiš, jer – biće zanimljivije.

2. Bubanje i Beograđani

Možda misliš da se kod tebe u gimnaziji baš učilo, mada budimo realni, veće su šanse da ćeš se usrati kad budeš video knjige za prvu godinu faksa jer si svestan da si za četiri godine pročitao ukupno tri i po knjige i pravo je čudo kako si uspeo sve to da nabubaš za prijemni. Usraćeš se, to je neminovno. Svi ovi iz prestoničkih gimnazija će ti izgledati daleko spremniji za misiju fakulteta, jer, setićeš se, nisi slučajno izabrao da dođeš u Beograd na studije – fakulteti u ostalim gradovima su sprdnja, tako ti je neko nekad rekao. Ako tu teoriju primeniš i na srednje škole, eto tebe korak iza njih.

To je glupost.

Iako je verovatno da su na republičkim takmičenjima iz ovoga ili onoga u srednjoj stvarno BG štreberi osvajali prva mesta, oni su samo to, štreberi. Kada asistent na prvom kolokvijumu dune u pištaljku i svi sagnete glave nad pitanjima, na istom ste. Srećno.

3. Vreme teče pet puta brže

Krenuće predavanja, već si se uselio u novu gajbu ili dom. Sve je to cakano. Onda ćeš pored fakulteta i alkoholisanja, odnosno uživanja u glavnom gradu zbog koga si u stvari tu, početi da imaš i razne sitne i manje sitne obaveze. One će od tebe zahtevati da skokneš do Novog Beograda.

Naći ćeš prevoz, ne brini, naći ćeš i to što ti treba, ali ćeš se izgubiti u vremenu. Za razliku od tvog malog grada gde vremena ima za sve, ovde vreme teče brže i najbolje je da ne planiraš ništa za nedelju ako u subotu veče ideš kod ortakinje sa faksa na žurku u njenoj gajbi na Bežanijskoj kosi. Spavaćeš tamo. Računaj da će ti ujutru biti potrebno sat i po da stigneš do faksa, ako je u centru.

Uglavnom, uvek će ti se činiti da ti treba mnogo manje vremena da stigneš na dogovoreno mesto nego što je zaista slučaj. Zato, nikada ne veruj u ono: "Tu sam za petnaest minuta". Pa ni sebi. Posle nekog vremena ćeš mnogo bolje razumeti onu izbezumljenu masu kod Konja na Trgu koja histerično gleda tamo-vamo i čeka nekoga ko će sigurno doći. Nekada.

4. GSP - Gubiš Se Provereno

Gubljenje po gradskom prevozu ne možeš da izbegneš. Bolje je da se ni ne trudiš. Najbolji savet koji možemo da ti damo je isti onaj koji bi ti spasioci na plaži dali u slučaju da te uhvati vir - prepusti mu se u potpunosti i na kraju će te sam izbaciti na površinu.

Jednostavno je, svaki brucoš koji je u Beograd došao iz mesta u kome ti motorno vozilo nije potrebno, sem za kurčenje - mora da prođe kroz pakao gradskog prevoza. Možda je i najbolje da, kad god imaš vremena, isprobaš novu liniju od početka do kraja. Trebaće ti neko vreme da pohvataš brojeve autobusa i rute. Ali što više vežbaš, i grešiš, pre ćeš napamet naučiti gde se koje linije presecaju. To je neprocenjivo znanje kada u pet ujutru moraš iz Sremčice da stigneš do Karaburme, recimo.

Naravno, smučiće ti se gužve, vrućine, autobusi koji prokišnjavaju, nadrkani putnici, još nadrkaniji vozači i kontrolori. Pešački maratoni kada promašiš noćni prevoz su priča za sebe. Ali hej, i to je Beograd.

5. Veži se, Slavija!

Bez obzira na to da li si putnik u gradskom prevozu, vozač, biciklista ili pešak, prvi susret sa Slavijom biće svojevrstan šok. Kada si tu, u epicentru brzine glavnog grada, svaki potez koji želiš da povučeš izgledaće kao da može skupo da te košta. Jednom rečju, usraćeš se. Postoje ljudi koji su spremni da žrtvuju pola sata svog dana samo da bi izbegli taj kružni tok.

Ali nema razloga za preteranu brigu. Usled atmosfere u kojoj se mešaju mirisi različitih goriva, zvuci sirene i sveže, sočne psovke, te brzine svih mogućih oblika prevoznih sredstava, uskoro ćeš postati ratoboran u borbi za svoje mesto na Trgu Slavija. Mora tako, jedini zakon koji tu važi je zakon luđeg. No, živ se čovek na sve navikne.

6. Skupo je, jeste

Prvo ćeš morati da središ BusPlus da bi mogao uopšte na faks. To je nekih desetak evra mesečno, ako iskoristiš mesečni studentski popust. Ako odlučiš da se švercuješ, onda je besplatno, dok ti ne stigne kazna, sve sa kamatom, jer je putovala na tvoju adresu nekih 150 kilometara od Slavije na kojoj te je kontrola skembala.

Počinje Bus Plusom, a onda - moraš nešto da jedeš dok si na faksu jer predavanja traju celog dana, a menza je daleko ili u nju ne ideš. Uz to, moraš nešto i da piješ. Vikend - posebno si žedan. Buđenje u Beogradu u proseku košta nekih 500 dinara. Ako nisi pušač. Ali realno - student si, dakle, pušiš. Biće tesno.

Ali gledaj to sa pozitivne strane - naučićeš koliko ustvari koštaju namirnice od kojih je pravljen ručak koji te je svakog dana čekao tamo, kod kuće, i počećeš više da ga ceniš. Kada ti se u nekom trenutku smuči brza hrana, koje ima u izobilju, naučićeš i šta je radost kad nedeljom stigne torba sa hranom iz mamine kuhinje.

7. Izlasci…

Sigurno si se naslušao svakakvih priča tvojih starijih sugrađana o njihovim noćnim avanturama iz prestonice. Iz toga izvuci pouku: nekoliko stvari moraš da uradiš pre nego što te fenjeri čuvenog noćnog života zaslepe - isključi bojler, zavrni ventil za vodu, baci svu hranu koja može da se pokvari, dva puta zaključaj vrata na izlazu i putuj lagano. Jer, nikada, ali nikada ne znaš kada ćeš da se vratiš. Ni odakle.

Da ti sada nabrajamo koja su mesta najbolja za izlaske, potpuno je besmisleno. A i ne možeš sve da dobiješ na gotovo. Veliki je ovo grad (osim kada se tračari), istraži ga. Za razliku od ograničenog izbora u mestu iz koga si se dovukao, ovde možeš da budeš razmažena princeza i da biraš mesta koja za tebe nisu ni previše ni premalo, nego onako baš, baš taman.

Kreni redom, popij pivo u ovom parku, rakiju u onom baru, polomi se na svirci, zaglavi na nekom splavu, bani na kućnu žurku, probudi se u Smederevu. Da, to se zaista dešava.

I ne budi govedo, stavi svoju gajbu na raspolaganje i napravi žurku za pamćenje. Sve što treba da uradiš da bi smirio uglavnom nervozan komšiluk je da okačiš obaveštenja da će biti žurke zbog nekog izmišljenog povoda za koji niko ne može da ti prikenja. Zna se neki red.

__________________________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac iz provincije "Zašto volim da vozim skejt?":

__________________________________________________________________

8. Kulturni šok

Da, verovatno ovo kada se izgovori, a posebno kada se napiše, zvuči kao da je pisano pre skoro pedeset godina, ali tako je - možeš redovno da ideš u bioskop, pozorište, muzeje, utakmice, odeš prvi put na izložbu ako nikada do sada nisi.

Kada kažemo bioskop, mislimo na pravi bioskop, a ne onu prostoriju u kojoj su poslednji put gledao neki film, na onoj jedinoj mesečnoj projekciji i gde su kaloriferi glasniji od tona sa ekrana. Ovde možeš još i da biraš između blokbastera i onih alternativnijih ostvarenja. Sada pored belih i crnih semenki možeš da grickaš šta hoćeš. I sve to možeš da radiš redovno, svaki dan. Ako imaš kinte.

Slično kao i sa izlascima, ni ovde ti ne možemo pomoći konkretnim predlozima i da hoćemo. Moraš sam da istražuješ – to će biti zabavno. Zeznućeš se par puta, možda završiš na debati studenata druge godine nekog od društvenih fakulteta, ali gledaj to sa vedrije strane – malo bolje si upoznao Beograd.

9. Druga strana

Počnimo od rejvova. Najgore što može da ti se desi je da ti se baš mnogo svide i da poželiš da žurke nikada ne prestanu. A veruj nam, hoćeš. Jer, dobre su, jebiga. Verovatno ćeš u tom istom noćnom životu naletati na razne zajebane situacije. Tuče, incidente, racije. Droge ima mnogo više nego bilo gde u Srbiji.

Nemoj da te lažu, prvi paket nikada nije besplatan, i niko nije lud da ti je sipa u piće. Ali naširoko je dostupna i lako je doći do nje ako tako odlučiš. Verovatno će biti i onih za koje si prvi put čuo. A ako je već tako, makar pazi od koga i šta uzimaš.

Policija je u Beogradu mnogo neljubaznija nego u tvom gradu gde poznaješ pola policijske stanice. Nemoj se čuditi ako te na sred ulice ispipaju i skinu jer nosiš znojnik u rege bojama. Ne možeš ništa da uradiš povodom "rutinske" kontrole. Ima krajeva grada koje treba da izbegavaš noću, a to su obično oni parkovi iz kojih se čuje smeh gradskih hijena.

Za mnoge od vas je dolazak u Beograd verovatno prvi korak ka osamostavljivanju. A kada imaš tu privilegiju da ti prvi koraci budu u Beogradu, to je po sistemu, bacim te u vodu da naučiš da plivaš. Šta možeš. Nauči i prsno, i kraul i leđno, a ne zaboravi i delfin stil.

Dobrodošli.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu