Kao fotografkinja, terala sam svoju muzu da radi gomilu čudnih sranja tokom karijere. Uplitala sam mu pink konac oko golog dupeta, terala ga da utrči go u grmlje i na kraju, odvukla ga u pustinju gde sam ga terala da radi neke neobjašnjive radnje. Obično se osećam vrlo srećno dok ga fotografišem, jer ga volim i mislim da je prelep.Na ideju da napravim seriju Moj čovek - Moja muza sam došla prelistavajući sve fotografije na kojima je on, a koje nikada nisu iskorišćene. Sve su ili bile loše, ili su u pitanju probni snimci. Ali opet, shvatila sam da one same pričaju posebnu priču, onu o vezi fotografkinje i njenog modela - muža, ali i o pripremi scenografije za fotografisanje. Ljudi vrlo retko znaju koliki se obim posla krije ispod finalnog snimka koji izgleda spontano i prirodno, što je i cilj fotografije. Ali, u stvarnosti, iza jedne savršene fotke se krije litar krvi, znoja, suza i mnogo vike i prepirke. To sam želela da pokažem ovim fotografijama, koje isprva nije trebalo da ugledaju svetlost dana.
Reklame
Samo tokom ove godine, fotografisala sam Bastera više hiljada puta. Ne samo zato što je jedan od mojih omiljenih modela, već zato što volim da isprobam kompoziciju fotografije pre nego što je zvanično i napravim. Moram da napomenem da on nije baš fan poziranja ispred kamere, već se zapravo skroz protivi toj ideji. Ali život mu je dodelio ženu i oca koji se bave fotografijom, pa je na neke teške trenutke u službi poštovanja nas jednostvano morao da se navikne.Jedan ovakav trenutak desio se mom mužu kada smo bili u Sonorskoj pustinji u Arizoni. Zamolila sam ga da legne na zemlju, skine pantalone i pozira sa balonom između guzova. Rekla sam mu da zamisli da je malena debela ptičica koja ne može da leti. I eto ga, leži na podu skroz nag sa spuštenom facom ka zemlji dok mu iz guze viri stidljivi balon. Odjednom, pored nas je prošla grupa turista. Njihovi pogledi nikako nisu mogli da promaše mog golog muža koji leži na zemlji. I to nije bilo sve. Oboje smo nekako zaboravili činjenicu da je ta površina na koju je Baster legao prekrivena malenim iglama kaktusa. Nije ih lako uočiti, ali ukoliko vas dodirnu, smaraće vas danima i stvoriti opekotine po telu.Tamo, na sred Sonorske pustinje, Baster mi je zapretio da ćemo se razvesti, seo u auto i otišao, ostavivši me sa kamerom u jednoj, i balonom u drugoj ruci. Ipak, posle dvadeset minuta - auto se pojavio na liniji horizonta. Ušla sam i odvezli smo se do motela uz zvuke Van Morisona i balona koji se lelujao na vetru.
Reklame
Ispod pogledajte još Sarinih fotografija na kojima je Baster
