"The Night Of" je bila najcrnja TV serija ovog leta, ali odlična

Tekst sadrži spojler za poslednju epizodu.

Autore The Night Of boli dupe za vas. Sedam nedelja gledaoci smišljaju teorije o zločinu oko kog se vrti čitava serija, čekaju odgovore na pitanja i kakvu-takvu pravdu. Umesto toga, finale koje smo dobili brutalno ne izlazi u susret publici na način kakav nije viđen još od čuvenog poslednjeg kadra The Sopranos.

Ko je ubio Andreu? Njen finansijski menadžer, sporedni lik koji se u finalu na trenutak pojavljuje u kratkoj razmeni sa inspektorom Boksom (Bil Kemp), čak ni ne bude uhapšen. Da li je Naz (Riz Ahmed) proglašen nevinim? Jok. Porota je bila podeljena, tužiteljka nije želela da ponavlja suđenje, pušten je iz zatvora ali ga svi u njegovoj okolini gledaju sa podozrenjem. Da li Boks bude nagrađen zato što je rešio slučaj u slobodno vreme. Ne, posle penzije zaposli se kao noćni čuvar.

Da li je bar nekom bolje posle svega? Pa da vidimo: Boks mrzi što je u penziji; Naz je izolovan i puši krek; Čandra (Amara Karan) je izgubila posao i završila karijeru zbog intimiziranja sa klijentom; Džona Stouna (Džon Torturo) i dalje muče ekcemi dok zastupa sitne kriminalce za 250 dolara po slučaju. Jedini pobednik je nonšalantno okrutni očuh pokojnice (Pol Sparks) koji je posle Andreine smrti postao milioner.

Serija slika svet u nijansama sive i crne, pa se tako i završava. Ni s tutnjem ni s cviljenjem, već sa zvukom vrata koja se zatvaraju i zaključavaju. Stoun sve rezimira dok savetuje Naza kako da se snađe posle zatvora. „Baš sad, dole u 21. stanici nekog drže u pritvoru. Posle ga šalju na sud, pa u Rajkers, a nekog drugog šibnu u pritvor. Sutra neko treći, prekosutra opet. Tebe se više niko i ne seća."

„Nikog nije briga za tebe" ne zvuči kao naročito inspirativna poruka, ali nije ni Stounovo unakaženo lice inspirativno. The Night Of se upravo manjkom obzira i bavi. Snimak poljupca optuženog Naza i njegove advokatice Čandre u javnost pušta Fredi, možda upravo da bi zadržao svog štićenika u zatvoru. Stouns prodaje jadnu naivnu Čandru, otkriva sudiji ovaj snimak da bi poništio sudski postupak. Tužiteljka Vajs (Džini Berlin) ignoriše Boksove dokaze da je neko drugi ubio Andreu sve dok joj ne postane jasno da presudu neće dobiti. Sa druge strane, ne pomaže ni kad brineš o nekome – Čandri je toliko stalo do Naza da mu dostavlja drogu i zove ga da svedoči, samo da bi ga tamo Helen Vajs raščerečila i naterala ga da prizna da nije siguran da li je ubio Andreu.

Lik čije se srce najviše ohladilo je sam Naz. U zatvoru regrutuje nove članove Fredijeve bande, koristi Čandru da bi mu prokrijumčarila drogu, i priprema se za služenje doživotne kazne. Kad ga puste iz Rajkersa, nije ništa manje hladan. U mučnoj sceni između Naza i njegove majke (Purna Jaganatan), ne oprašta joj što je sumnjala u njega tokom suđenja: „Mislila si da sam je ubio". „Nikada," odgovara ona. On na to samo kaže „Važi, mama."

Ova kratka razmena pokazuje kako je Naz postao okrutan – a možda je okrutan oduvek i bio. Umesto da dozvoli da ga dirne to što je i majka pomislila da možda ipak jeste ubica, on tu činjenicu pretvara u oružje koje okreće protiv nje: Znam da si mislila da sam je ubio, ne opraštam ti, a sad moram da idem, krek čeka."

Centralna tema The Night Of bila je indirektna brutalnost sa kojom krivično-pravni sistem birokratski zlostavlja ljude: zastupnici kao što je Stoun cinični su i okrutni, nevini ljudi rutinski stradaju, a praktično je nemoguće izvući se iz svega toga kad jednom upadneš. Radnja teče sporo, retko vodi gledaoca za ruku, odbija da odgovori na sva pitanja, a neke podzaplete ni ne želi da isprati – šta bi sa taksijem Nazovog oca, kako je Stoun u nemaštini uspeo da zakupi sav onaj reklamni prostor, itd.

Ovu sumornu šetnju kroz zatvore i sudnice osvežava kasting što poznatih što nepoznatih glumaca, koji daju sve od sebe čak i u najkraćim scenama. U finalu Džej Di Vilijams (poznatiji kao Bodi iz „Žice") briljira kao duhoviti svedok. Džini Berlin zaslužuje Emija za svoj ceo nastup, posebno za scenu unakrsnog ispitivanja optuženog. Kemp je takođe izvanredan u otkrivanju svih slojeva nesrećno penzionisanog policajca. Fišer Stivens u ulozi ciničnog farmaceuta kaže možda dvadesetak reči teksta kroz celu seriju, ali u svakoj od njih ima humora.

Svet serije deluje nam poznato i ispunjeno posle svega osam epizoda – ovim malo koja serija, čak i na HBO, može da se pohvali. Taj svet nimalo nije prijatan: ljudi su zli jedni prema drugima, često zajebu stvari kad mnogo zavisi, i prilično neuspešno spašavaju jedni druge.

Ali bar pokušavaju. U poslednjoj sceni poslednje epizode, Stoun uzima svoju izlupanu torbu, ogrće svoj ružni veliki kaput, i izlazi u noć da pokuša da skine nekom nesrećniku s vrata kaznu koju verovatno zaslužuje. U pozadini kadra pojavljuje se mačak čiji je život, baš kao i Nazov, Stoun uspeo da spase. Možda i nije neki heroj, ali bolji je nego ništa.

Pratite Harija na Tviteru