Pila sam pet dana zaredom da bih otkrila najbolji lek za mamurluk

Ovaj tekst je originalno objavljen na MUNCHIES

U hotelskoj sobi u Nju Orleansu, panično se nalivam vodom – čula sam razne priče od iskusnijih Tales of the Cocktail posetilaca, pa se hidriram. Ovaj festival je najveće okupljanje ljubitelja koktela, pet dana degustacija, zabava, i raznih seminara na temu alkohola koji navodno pomažu razvoju karijere. Ipak, festival je postao legendaran ili ozloglašen (zavisi koga pitaš) zahvaljujući teškom opijanju u vlažnoj vrućini Luizijane.

Došla sam na Tales of the Cocktail da bih otkrila tajne lekove protiv mamurluka koje koriste najveći profesionalci u svetu pića. Isprobaću ih ove nedelje u Nju Orleansu.

Brutalno je vrelo i vlažno, 30 stepeni i 75 procenata. Čija je ideja da se ovo održava u sred leta, Satanina? Na društvenim mrežama čujem da se pominje pedijalit.

„ Pedialyte® nije lek za mamurluk ali pomaže protiv dehidracije koja se često dešava posle nekoliko koktela", kaže sajt posvećen ovom oralnom elektrolitu. „Ako vam se posle pića javljaju umor, glavobolja, i drugi znaci dehidracije, probajte pedijalit pošto pomaže".

Maršal Sejler i druge profesionalne pijandure kunu se u pedijalit. Sejler, koji kao barmen u Civil Liberties u Torontu, kaže da obavezno svrati do radnje pre festivala. Šta kupuje? „Gajbu vode, punu korpu pedijalita, dva pakovanja Miller High Life, i boks cigareta."

Sejlet uzima pedijalit uz alkohol; od leka, jagode, i kivija pravi kockice leda koje stavlja u svoj pino griđo. „Jagoda i kivi idu odlično uz vino", kaže on. „Nema mamurluka. Plan B mi je da bezukusni pedijalit bućnem u Bladi Meri umesto soli, tako da se hidriram i opijam u isto vreme."

Kemper Ingliš, novinar iz San Franciska i dvanaestogodišnji veteran Tales festivala, takođe ima zalihu elektrolita. „Ja uzimam šumeću tabletu Nuun, odlično radi. Obično je popijem ako sam ujutru mamuran, bude nešto kao energetsko piće."

Uveče odlazim sa društvom do Burbon Strita na po-boj sendvič, a zatim krećemo od jednog do drugog bara sve do šest ujutru. Nikome ne preporučujem ovaj tempo za posete Tales of the Cocktail.

Naravno, jedva se izvlačim iz kreveta u devet, kad treba da krenem na prvi seminar. Osećam se kao govno, neće mi pomoći nikakvi elektroliti. Pijem kafu, jedem jaja, i žurim na seminar.

Stižem na predavanje o skoču oblivena znojem. Obično ne pijem skoč prepodne, ali klin se klinom izbija. Naučila sam da kod viskija ne važi uvek pravilo da je starije bolje, kao i da su profesionalci iz sveta alkohola manijaci.

„Ako me ujutru uhvati mamurluk pa nisam 100% spreman, ja obično odem u teretanu", kaže jedan ambasador skoča. „Ne dam sebi vremena za kukanje."

Trenutno mi zaista suludo zvuči pomisao na vežbanje. Kukam u sebi i krećem na agave degustaciju, gde se poput lešinara bacam na ono malo sira što je preostao od posluženja. Sledeći seminar drži Šarlot Voisi, brend menadžer za William Grant & Sons. Tema njene prezentacije su iz nekog razloga trešnje kojih na svetu ima čak 120 sorti, ko bi rekao.

Voisi je već jedanaesti put na festivalu. Protiv mamurluk preporučuje sok od kokosa, kombuhu, hranljive namirnice, i vežbanje. „Jutarnja vežba je meni obavezan deo," kaže ona. „Najviše volim kad sve odmah izađe kroz znoj."

Vučem se u sobu na jednu duboku, duboku dremku, iz koje se budim u pola noći. Vreme je za William Grant & Sons Love Supreme portfolio parti. Ova okupljanja su prilika za proizvođače alkohola da svoje brendove ponude uticajnim distributerima. Sailor Jerry rum večeras deli besplatne tetovaže. Hendrick's Gin ima neku ogromnu kičastu stimpank spravu koja radi na pedale.

Muškarci i žene u najboljim godinama šetaju se ogromnim Mississippi Riverside prostorom. Nije baš katastrofa kakvu sam očekivala, vidim samo par zombi-alkosa, generalno se ljudi sasvim dobro drže.

„Mislim da se [ Tales festival] polako menja. Zvuči ludo, ali rekla bih da su ove godine ljudi malo pristojniji", kaže Roberta Mariani, globalni ambasador Martinija, kojoj je ovo treća godina. „Moj savet je da se pije umereno. Nema potrebe da se žestoko šljema tokom
Tales of the Cocktail."

Post partija sledi afterparti, a posle toga još malo pijemo. U irskom pabu Erin Rose, za preporuku leka protiv mamurluka pitam Šona Kentlija, suvlasnika The Silver Dollar.

„Ja pijem dosta vode, izbegavam žestoka pića – ali ne večeras, jebiga – i držim se slabijih piva. Po danu, ceo dan cevčim samo modelo i vodu."

Lek koji preporučuje je menudo supa. „Mislim da je to najbolje rešenje na svetu, ali nećeš je naći u Nju Orleansu. Nešto najbliže tome bila bi vijetnamska fu."

Dokrajčila sam se Milerom i otišla na spavanje u cik zore. Sama sam sebi kriva.

Bogu hvala, trećeg jutra nisam morala nigde da idem. Uzela sam pedijalit sa vodom i odvukla se nekako do hotelske teretane u brendiranoj promo odeći koju sam prekrojila atletske svrhe. Ako mogu barmeni i promoteri da vežbaju mamurni, mogu i ja – ili sam bar pokušala sebe da ubedim u to.

Nije mi naročito prijalo.

Dok sam radila čučnjeve, imala sam osećaj da me neko bode nožem u slepoočnicu. Nadala sam se da će tegovi prekratiti bol, ali to se nije desilo. Nekako sam se smirila na eliptici i rasklimatano odradila dvadesetak minuta kardio vežbi.

Posle znojenja, bilo mi je malo bolje. Posle raznih brend aktivnosti i južnjačke hrane, bilo mi je malo gore.

Uveče me čeka Bakardijev ogromni Neon Tide portfolio parti. Luksuzno je do bola, pa pitam ljude šta misle koliko sve ovo organizatore košta; cene između 600,000 i dva miliona dolara. Kroz gužvu se probijaju akrobate na štulama. Pijemo koktele od ruma i Cazadores tekilu sve dok se zabava ne završi, a zatim nastavljamo po drugim mestima sve do pet. Kao da ništa nisam naučila.

Još pedijalita, još kafe, i još pića. U deset me čeka novi seminar, više kao neka privatna zabava. Publika pijucka skoč dok ambasadori brenda prozivaju jedni druge, ko ima gore zuba, ko manje poseta YouTube kanalu, ko pravi gori viski.

Posle skoča prelazim na meskal koktele na susednom El Silencio partiju. U prostoru umerene BDSM tematike, nude nam mezkal negrone, kondome, i tetovaže.

Na kožnom kauču pričam sa Natalijom Garsijom Burk, direktorom brenda i festivalskim veteranom (šesti joj je put). Kaže da je od mentora naučila kako da preživi ovo iskustvo.

„Imali su vrlo izričita uputstva, što za provod što za preživljavanje istog", kaže Burk.

Njen lek protiv mamurluka je alkohol. „Mama mi je uvek govorila klin se klinom izbija. Znači uzmeš još malo istog pića koje si i sinoć pila, što je za mene meskal. Jedna mičelada bi me spasla danas."

Posle još par koktela, Kole Repkin iz Birds & Bees mi otkriva kako on leči mamurluk. „Šolja kafe, šolja vode, i šolja soka od narandže. Pomaže svaki put, posebno uz vutru i eventualno malo grublji seks."

Nije jedini koji predlaže seksualno lečenje. „Meni dve stvari uvek leče mamurluk. Prvo, seks sa partnerkom od sinoć", kaže Kajl Rojtner iz Manulele Distiller. „Drugo, frizura. Nova frizura uništava mamurluk. Sve ovo ostalo što ti pričaju, to je sranje."

Vraćam se u koktel i ponovo pokušavam da vežbam, ovog puta u društvu viski ambasadora od sinoć. Razmenjujemo pozdrave oznojeni dok krećem na trbušnjake. Za divno čudo, malo mi je bolje svaki put kad se teškom mukom uspravim.

Predveče svraćam u staru operu gde Fernet milosrdno služi mufuleta sendviče koji pomažu da se upije sve što treba upiti. Pitam Nikolu Olianasa, globalnog ambasadora
Fratelli Branca, kako izdržava festivalsko piće.

„Što se mene tiče, pre svega se trudim da pijem isključivo kvalitet", kaže ovaj Italijan. Kad se probudi mamuran, krene ispočetka od svog brenda.

„Gde god da se nalazim, šta god da radim, svako jutro prvo gucnem malo fernet-branka. Gorčina bilja pomaže, suzbija mamurluk da možeš da počneš dan."

Olianas hvali fernet jer ne sadrži mnogo šećera, ali voli slatku hranu. „Ja kao Italijan nemam izbora, ujutru se pije kapućino uz kroasan. Na Siciliji, ako je na primer leto, jedemo kroasan punjen sladoledom, fantastična stvar. Svaki bi trebao da ja proba. Ovde u Nju Orleansu jedem rolnice sa cimetom, nisu loši kolači."

Večerašnji portfolio sprema Diageo, kompanija koja je prošle godine ostvarila zaradu od 15 milijardi dolara. Snupov sponzor je Tankerej džin, tako da on večeras nastupa.

Na ulici nailazim na Meda Abroza, vlasnika holivudskog bara The Spare Room koji je nominovan za više Tales Spirited Awards® nagrada. On kaže da nema još pravi lek za mamurluk, ali bude mu malo bolje kad popije sok od kokosa pre spavanja. Ipak, iz industrije vina pokupio je par saveta za hidraciju.

„Svaki somelije ili vinar će ti reći, pošto piju vino po ceo dan, da treba da unosiš istu količinu vode – tako možeš da se nalivaš do mile volje. Ako zadržiš istu razmeru, neće biti problema. Da li ja stalno tako pijem? Apsolutno ne."

Posle Snupa, krećemo dalje. Petak je veče, ludilo na Burbon Stritu, svi poznati barovi Nju Orleansa prepuni su gostiju. Ne zna se broja momačkim i devojačkim večerima.

Prethodnih par maratonskih dana potpuno me je iscrpeo, ne mogu ni da se pravim da sam uzbuđena kad neki tip počne da mi baca Mardi Gra perle. Sklanjam se u Absinthe House gde ipak nekako ostajem do presitnih sati. Bacam se u krevet ne pogledavši sat.

Brzo tuširanje i pravac aerodrom, let je u osam. Na terminalu leži još nekoliko obeznanjenih tela. I ja se zavaljujem u najbližu stolicu. Nekako sam preživela, ali trebaće mi vremena da se oporavim od svog tog hedonizma. Uz pomoć pedijalita, ili možda samo uz pomoć trezvenosti.

Još na VICE:

Šta treba da jedemo posle seksa - istraga

Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljeg

Kako najlakše možemo da se otrujemo brzom hranom u Srbiji