Istraživač na Antarktiku je navodno izbo kolegu jer mu je spojlovao krajeve knjiga

Ponekad kad vam neko spojluje knjigu, samo poželite da zgrabite neki veliki nož, skočite na njega i izbodete mu te njegove spojlujuće grudi vrišteći: “NE ZANIMA ME AKO JE KIT BIO SIMBOL PROLASKA VREMENA. NISAM ŽELEO DA ZNAM DA SE AHAB UDAVIO” ili već nešto tome slično.

Za većinu nas to bi bila samo fantazija, ali ako provedete dovoljno vremena zaključani sa smrtnim neprijateljem u paklu okovanom ledom, e pa to onda prosto može da postane stvarnost.

To se naizgled desilo kada je 9. oktobra 54-godišnji inženjer elektrotehnike po imenu Sergej Savicki navodno nožem izbo Olega Beloguzova, 52-godišnjeg varioca, u grudi. Obojica su radili na stanici Belingshausen, zabitoj stanici na jednom antarktičkom ostrvu — Savicki je navodno u tom trenutku bio obeznanjen od alkohola.

Beloguzov, čije je srce povređeno u bodenju ali se očekuje da će se oporaviti, hitno je prebačen u bolnicu u Čileu dok je Savicki, koji se dobrovoljno predao, smešten u crkvu na deset dana pre nego što su ga avionom vratili u Rusiju. Prema nekoliko novinskih napisa, kap koja je prelila čašu da Savicki izbode Beloguzova bila je kad je ovaj predložio da on otpleše nešto na stolu, ali su odnosi između njih dvojice već neko vreme bili zategnuti.

Jedan od razloga za tu tenziju bio je taj što varilac nije prestajao da spojluje krajeve knjiga Savickom. Prema pisanju britanskog Sana, i Savicki i Beloguzov bili su strastveni čitači a pisanu reč su koristili da prekrate vreme koje su provodili na kraju sveta.

Ova dva istraživača u stanici Belingshausen proveli su oko pola godina pre nego što je Savicki navodno izbo Beloguzova. Prethodno je javljeno da je zabadanje noža u grudi kolege nešto što je gotovo sigurno proisteklo iz činjenice da su toliko vremena proveli zajedno. Nijednom od njih dvojice ovo nije prvi put da provodi vreme u Belingshausenu niti da su stacionirani zajedno.

Da vam ilustrujemo kako izgleda sama stanica Belingshausen, dovoljno je da vam kažemo da ona dobija sunčevo svetlo svega 24 dana godišnje. Locirana je na Ostrvu Kralja Džordža koje ima najblaže vremenske uslove na kontinentu, ali je to i dalje u proseku 1,6 stepeni Celzijusa tokom najtoplijeg meseca. Stanicu čini 15 malih jednospratnih građevina. U nju može istovremeno da se smesti i do 40 ljudi — u ovoj konkretnoj ekspediciji učestvovalo je svega 14 osoba.

Kao što znamo, Antarktik je jedno od najzabitijih mesta na planeti tako da osobine vaših cimera postaju kristalno jasne prilično brzo — to je iznova i iznova bila tema u popularnim medijima od pamtiveka. Bilo je i drugih, nazovimo vragolija na ovom kontinentu. Među njima su misteriozno trovanje koje je moguće bilo pokušaj samoubistva; doktor koji je spalio sopstvenu istraživačku stanicu kao način da izbegne zimu; rasprava koja je eskalirala u tuču čekićima 1996. godine; osoba koja je postala toliko nasilna da je morala da ostane zaključana u skladištu mesecima.

To je skoro kao da ekstremna izolacija i mrak ne deluju baš najbolje po psihu pojedinca.

Zbog jedinstvene lokacija na kojoj se odigrao zločin, postupak posle pokušaja ubistva takođe je bio u najmanju ruku čudan. Nakon što je navodno pokušao da ubije kolegu, javljeno je da se Savicki dobrovoljno predao i da je držan u obližnjoj crkvi — koja je, najblaže rečeno, jebeno strašna i gotovo sigurno ukleta — i čija je jedna od glavnih funkcija da organizuje sahrane za one koje umru na kontinentu.

Crkva Svetog Trojstva, koja je jedina Pravoslavna crkva sa stalnim osobljem na Antarktiku, prisutna je tu tek od 2004. godine, ali je izgrađena u tradicionalnom ruskom stilu. U crkvi služe dvojica muškaraca koji su praktično poslužili kao čuvari Savickog deset dana pre nego što je vraćen u Rusiju.

Smatra se da je Savicki prvi čovek optužen za pokušaj ubistva u istoriji Antarktika — kad počinite zločin na dubokom, dubokom jugu, kažnjavaju vas prema zakonima vaše sopstvene domovine.

Pratite Maka Lamura na Tviteru.