​Medicinska marihuana korak po korak u Srbiji

Kada se kaže "marihuana u medicinske svrhe" mnogi se već vide kako sa kezom od uveta do uveta izlaze iz apoteke sa paketom trave i odlaze kući sa prijateljima na grupnu "terapiju". Međutim, iako ovaj vid upotrebe marihuane u medicinske svrhe zaista postoji, pre svega u nekim američkim državama, u Srbiji se u poslednje vreme raširila upotreba kanabisa u sasvim drugačijem obliku – kao koncentrisano ulje koje privlači pažnju zbog velikog broja istraživanja koja pokazuju da je delotvorno u tretmanu kancera.

Nije nikakava tajna da se marihuana u najrazličitijim oblicima koristila u medicinske svrhe vekovima unazad, međutim, u formi ulja visoke koncentracije je kao lek na scenu stupila tek nedavno. Pionir ove grane alternativne medicine i svojevrsni guru je Kanađanin Rik Simpson koji poslednjih nekoliko godina većinu vremena provodi u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, zemljama za koje smatra da su posebno pogodne za razvoj ove vrste industrije.

Za početak, bitno je napraviti razliku između ovog ulja visoke koncentracije i ulja od semena konoplje koje se koristi u ishrani i može se kupiti u svakoj prodavnici zdrave hrane. Jestivo ulje se pravi presovanjem semenki konoplje, a koncentracija THC-a ne prelazi zakonsku granicu od 0.3 odsto, dok se lekovito koncentrisano ulje pravi od zrelih ženskih biljaka kanabisa te sadrži znatno veću koncentraciju THC-a i ostalih kanabinoida poput kanabidiola.

Put u nepoznato

Prvi kontakt sa uljem od kanabisa sam imao preko mog ne toliko bolesnog, koliko hipohondričnog oca. Od svojih ostarelih hipi prijatelja je čuo da biljka, njihov nezaobilazni pratilac tokom studentskih dana i ljubavne revolucije 1960-ih i 1970-ih, može zapravo da se koristi u medicinske svrhe. Nekoliko nedelja pošto mi je ispričao sve o tom "čudotvornom" konopljinom ulju, otac me je nazvao sa paklenim planom nabavke ovog inače ilegalnog preparata i to iz naše najdalje bivše republike – Slovenije. Kako sam putovao u Sloveniju na vikend, on je u Mariboru kontaktirao poznanika koji je bio voljan da mu, preko mene, pošalje manju količinu ovog leka na probu.

Nakon prvobitne brige o prenošenju supstance koja ni kao lek ni kao derivat marihuane nikako ne bi smela da se unosi u zemlju, saznao sam da je u pitanju tek 20 mililitara tamnog ulja koje nema nikakav miris, pa sam odlučio da učinim uslugu ocu i prihvatim se švercovanja.

Naravno, suvišno je reći da se u tom trenutku nisam nimalo informisao o ovoj supstanci, pa se može zamisliti moje iznenađenje kada sam je prvi put video. Očev poznanik Tom mi je u Mariboru predao duguljasti zamotuljak i prosto rekao – "Eto, to je to, spakovano je u špric". Dostojanstveno sam progutao knedlu u grlu, ali nisam mogao da pređem preko toga da sam u situaciji da preko dve granice treba da prenosim braonkastu tečnost u šrpicu zamotanom u celofan i foliju (zbog održavanja temperature) koja je odavala utisak nečega znatno ozbiljnijeg i opasnijeg.

Može se reći da nisam posebno hrabar kada je čikanje zakona u pitanju pa sam se poprilično iznojio dok nisam smislio kako da prepakujem ovaj, već omraženi, poklon ocu. Nabavio sam jednu od onih malih bočica za uzorke parfema, dobro je isprao i osušio štapićem za uši i u nju iz šprica istisnuo gustu tamno-braon materiju koja više podseća na smolu nego na ulje.

Sada kada sam se barem malo umirio i spremio da graničari, u najgorem mogućem slučaju, iz moje torbe izvuku bočicu tamno braon parfema koji je misteriozno izgubio svaki miris, mogao sam i da popričam sa očevim dobrotvorom o ovom leku.

"Feniksove suze"

Kakve su reakcije pacijenata na lek s obzirom da poseduje veliku koncentraciju psihoaktivnih supstanci?

Tom: Pre nego što uzmemo lek koji je Rik Simpson nazvao Phoenix Tears, potrebno je da razmotrimo sami sebe. Ljudi koji ranije nisu imali iskustva sa konopljom pod dejstvom lekom mogu biti jako osetljivi. Za prvi put je dobro da sa bolesnikom bude neko ko ima iskustva sa konopljom u bilo kakvom obliku, a da okolina bude što manje stresna da ne bi došlo do neke od nuspojava kao što su strah, zbunjenost, problemi sa koncentracijom, ubrzan rad srca, vrtoglavica, povraćanje.

Kada je najbolje uzeti lek?

- U početku je najbolje uzimati je uveče, jer lako može da se desi da se ošamutiš, a i lek odlično radi tokom sna, dok se telo inače regeneriše. Iz šprica se istisne malo ulja (veličine zrna pirinča), pojede se, a dejstvo se obično oseti tek sat do dva nakon konzumiranja. Moguće je da se dogodi da bolesnik priča i besmislice, ne povezuje stvari jer ovaj lek pacijentu otvara potpuno drugi svet.

Koliko je komplikovano napraviti ovaj lek?

- Sam proces je vrlo jednostavan, ali treba biti posebno pažljiv jer se u pojedinim fazama procesa upotrebljavaju zapaljive materije. Najbitniji je i zbog osnovnog materijala, tj. konoplje. Što više THC-a, to bolje. Svi kanabinoidi su bitni, ali najbitniji je THC.

Konoplja se bere u vreme kada su cvetovi potpuno razvijeni, tj. kada promene boju u smeđu. Preko noći se "hedovi" (cvetovi) u staklenoj čaši stave u frižider da bi se plod odvojio od biljke. Sledeći dan se plodovi preliju izopropilnim alkoholom (isopropanol) i meša se. Smesa se kroz cediljku sipa u staklenu čašu i tako dobijamo glavnu masu za lek. Ovu masu dalje procedimo kroz običan filter za kafu.

Dobijenu tečnost sada sipamo u kuvalo za pirinač i kuvamo je. Vrlo je važno da se ovaj deo procesa obavlja napolju ili u dobro izvetrenoj prostoriji jer se oslobađaju otrovni i zapaljivi gasovi. Kada se masa zgusne, preliva se u staklenu čašu, a nakon toga je, pomešanu sa vodom, sipamo u lonac u kome se kuva dok tečnost ne ispari. Kada nestanu mehurići, to znači da je lek spreman. Ulje koje je ostalo nakon što je isparila sva tečnost uvučemo u špric i stavimo u frižider, gde ga treba i vraćati nakon svake upotrebe.

Da li čovek može samostalno da proizvede dovoljno količine za terapiju?

Potrebno je dosta biljaka, pa neki gaje sami, a drugi kupuju već ubrane plodove. Od 100 grama biljke se dobija oko 12 mililitara ulja, a Rik Simpson kaže da je potrebno 60 mililitara za 90 dana upotrebe. Kada se prodaje, doza od 5 mililitara košta 350 evra. Tih pet mililitara dobiješ u špricu, a ako se uzima samo po zrno pirinča uveče traje od 2-3 meseca međutim, kod terapije je bitno povećavati dozu. Treba doći do 3-4 zrna dnevno pa ta doza od 5 mililitara traje otpirilike mesec dana.

Kako mi je objasnio Tom, izgleda da u Srbiji postoji još jedan razlog zašto bi nam dobro došle plantaže konoplje:

- Kod vas je potrebno zasaditi konoplju zbog sanacije tla od osiromašenog uranijuma. I vlastima u Černobilu je bilo poznato da konoplja vadi teške metale iz zemlje pa su nakon katastrofe 1986. primenili ovu strategiju sa velikim uspehom.

Lekalizacija

Nakon bezbolnog povratka u Beograd, trijumfalno sam javio ocu da je lek kod mene u frižideru. Međutim, njegov entuzijazam je zamenio strah od nepoznatog, te mi je očinski predložio da prvo ja probam dejstvo kanabisovog ulja pa da mu prenesem utiske. Na nepoznatom terenu, odlučio sam da, pre nego što kanabisovo ulje isprobam na sopstvenoj koži, popričam sa ljudima koji znaju više o tome. Kontaktirao sam organizaciju koja se zalaže za legalizaciju marihuane u Srbiji – Lekalizaciju.

Vladan Golubović – Golub, objašnjava da većina ljudi u Srbiji nije dovoljno informisana o mogućnosti lečenja marihuanom:

- Postoji određeni broj lica u Srbiji koja imaju prava da poseduju i prepisuju kanabis, a među njima su i lekari.. Recimo, stomatolog ima pravo da pacijentu prepiše kanabis za lečenje, ali ni lekari ovde to ne znaju, kaže Golubović.

Iako je nastala tek pre šest meseci, organizacija Lekalizacija ima plan kako da započne proces legalizacije kanabisa u Srbiji, pre svega putem medicinske upotrebe, gde bi glavnu ulogu imalo upravo ulje kanabisa:

- Uskoro bi mogli da napravimo prvi veliki korak i utičemo na izmenu zakona o opijatima u Srbiji. Ideja je da se napravi predlog zakona koji će podrazumevati formiranje novog državnog organa zaduženog za kontrolisanje svih segmenta legalizacije marihuane, kako za medicinsku, tako i industrijsku upotrebu, kaže Vladan.

Trenutno nekoliko oganizacija radi na prikupljanju dijagnoza pacijenata i njihovih izjava da žele da se leče uljem od kanabisa.

- Ljudi se snalaze i dolaze do ulja kanabisa na ovaj ili onaj način. Mislimo da im treba omogućiti privremenu dozvolu za upotrebu ovog leka kako ih policija ne bi maltretirala, dakle da marihuana bude dekriminalizovana za pacijente, pošto se pokazalo da u Srbiji ima na stotine ljudi koji se već leče ovom metodom.

Jedan od glavnih problema sa manjkom svesti o ovoj metodi lečenja je da se ljudi za nju odlučuju kada su sva druga sredstva zakazala. Međutim, i u ovakvim slučajevima su zabeleženi više nego pozitivni rezultati:

- Jedna pacijentkinja je imala rak na jetri, metastazu na bubregu, limfnim čvorovima, pankreasu, a nakon samo tri meseca upotrebe ulja, na testu se pokazalo da je jedino na bubregu ostalo oboljenje. Lekari su, očigledno po prvi put videvši ovakav slučaj, insistirali da se aparat pokvario i da nalazi nisu dobri, te da pod hitno mora da se počne sa hemoterapijom.

(Vu)trica i kučina

Ono što svakako može da ubrza proces legalizacije konoplje u Srbiji je i bogata istorija uzgoja ove biljke na našim prostorima. Prema podacima FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN), naša zemlja je 1948. godine po površinama pod konopljom bila najveći proizvođač u Evropi (ne računajući SSSR) sa udelom od oko 25 odsto u evropskim i 6 odsto u svetskim razmerama. U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije, u čak 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike, a u Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.

Jedinstveni uvid u način na koji se gajila i obrađivala konoplja u Srbiji nam pruža slabo primećeni dokumentarni film "Kučinjava košulja" Goluba Radovanovića koji je u produkciji TV Sokobanja snimljen još 2002. godine i prati nastanak jedne kučinjave košulje "od semena do košulje".

Dok je industrijski uzgoj konoplje pre svega u tekstilnoj industriji lako ostvariva ideja, gajenje biljaka marihuane zarad proizvodnje lekovitog ulja je nešto komplikovaniji proces.

Kako bi pojedinac mogao da proizvede dovoljnu količinu za sopstvenu upotrebu treba mu oko 12 biljaka za jednu dozu leka koja traje mesec dana. Na godišnjem nivou, jasno je da je neophodno imati manju plantažu na kojoj će biljke naizmenično rađati.

Terapija po sv. Luki

Nakon svega što sam čuo, bio sam spreman da probam ulje kanabisa koje sam doneo iz Slovenije. Pošto sam ga u Mariboru iz sumnjivog šprica prebacio u bočicu parfema, morao sam čačkalicom da izvadim tamno braon materiju i odmerim količinu veličine zrna graška.

Lek sam popio oko 22:30. Naravno, čim mi se po ustima raširio intenzivan ukus marihuane, počeo sam da preterujem u preispitivanju sebe: odmah sam bio siguran da osećam blago psihoaktivno dejstvo. Međutim, brzo sam se pribrao i čekao da prođe sat, sat i po, koliko je telu potrebno da apsorbuje lek.

Oko ponoći sam osetio prvi nalet umora i pospanosti, ali sam odlučio da se stoički oduprem nagonu za spavanje kako bi osetio pravo dejstvo leka, a i imao dovoljno materijala za ovaj deo teksta.

Sat kasnije, bez imalo sumnje, počeo sam da osećam psihoaktivno dejstvo velike količine kanabinoida koji su radosno kolali po mom organizmu.

Onima kojima je poznato dejstvo marihuane, mogao bih da kažem da je osećaj vrlo sličan, ali znatno intenzivniji. Iako sam osećao fizički umor, mozak nije tražio san, već se sa nepodeljenom pažnjom posvećivao svakoj senzaciji i ideji. O kvalitetu i originalnosti tih ideja ne mora se previše pričatii.

Ukratko: bio sam potpuno naduvan.

Kasnije sam se setio kako sam u jednom trenutku večeri, verovatno tokom jednog od četiri filma koje sam netremice gledao, zaključio da se televizijski program u Srbiji drastično poboljšao. Dok su Denzel Vašington, Majkl Daglas i Ali G (da, taj Ali G) briljirali na malom ekranu, ja sam vršio genocid frižidera koji je igrom slučaja, bio dupke pun jer smo od devojčinih roditelja dobili prilične zalihe hrane koja je ostala nakon proslave slave svetog Luke. Kao što me je Tom i upozorio, lek mi je otvorio potpuno novi svet u kome sam osećao poniznu zahvalnost prema jednom svecu.

Naravno, da bi lek imao ikakvog efekta osim prilično skupog narkotičkog užitka, potrebna je redovna terapija koju ću ipak prepustiti ocu. Što se tiče legalizacije konoplje, kako kod nas, tako i u svetu, mislim da je sasvim dovoljan citat Arnolda Švarcenegera, koji ćete, verujem, pročitati njegovim dobro poznatim izgovorom: "That is not a drug. It's a leaf."

Pratite VICE: Facebook i Twitter.