​Zašto volimo naše gejmerske tetovaže

Tetovaže inspirisane video igrama nisu retke. Znam bar petoro-šestoro ljudi koji su svoje uspomene na Zeldu urezali u kožu, a nailazio sam i na Dark Souls, Sonic, Halo, i razne Nintendo tetovaže kako na gejmerskim konvencijama tako i u uglednom društvu. Ipak, to ne znači da ih ljudi biraju bez dobrih razloga, ili da se Mariov šešir na ramenu viđa podjednako često kao ime prvog deteta ili neki tajlandski simbol sa letovanja koji bi trebalo da znači „ljubav" ali u stvari znači nešto sasvim drugo.

Šestoro ljubitelja video igara objasnilo mi je kako su došli na ideju da istetoviraju svoje omiljene likove – kod nekih, tatu o kom pričamo predstavlja samo jedan primer iz čitave kolekcije sličnih radova na koži.

„Ovo je slika Lilit iz igre The Binding of Isaac – tačnije iz Afterbirth ekspanzije. Više od dve godine igrala sam ovu igru svakodnevno, savršeno mi je ispunjavala slobodno vreme. Tek sam prošle nedelje, kad mi se pokvario laptop, uvidela koliko mi je igra bila važan deo svakodnevne rutine. Definitivno smanjuje stres, vraćam joj se kad god sam neraspoložena.

„Simona sam navukla na igru par meseci pre nego što mi je uradio tetovažu, i odmah se zaljubio u nju baš kao i ja. Diskutovali smo kog bismo lika mogli da uzmemo kao dizajn i na kraju se odlučili za Lilit. Niko je još nije prepoznao na ulici jer je stil bitno drugačiji, a igra nije mejnstrim. Autorima igre se dopala, doduše, jedan mi je rekao „Vidiš, slučajno sam te obeležio do kraja života". Šta će mi veće priznanje od toga.

Tatu je kreiran sporijom metodom, što daje majstoru više kontrole a i meni odgovara jer manje boli. Samo što proces duže traje, 13 sati u totalu. Na drugoj ruci sam već imala „Pesmu leda i vatre", tako da mi nije bio problem da stavim nešto ovako veliko na kožu. Za sada sam jedino imala situaciju na jednoj sahrani gde je bilo nezgodno da skidam jaknu jer na slici ima satanskih simbola.

„Lilit ovde drži srce duha u kom se vidi simbol sumpora, a okružuju je njeni familijari. Ruke drži tako da podseća na satanske statue iz igre, „kako gore tako i dole". Htela sam da tu bude i nešto iz đavolske sobe i nešto iz anđeoske – žrtveni bodež i Sveti Gral."

„Moje gejmerske tetovaže baš i nisu mejnstrim, mogu da prođu kao neke obične svakodnevne, ali ponosim se njihovim poreklom – kad god neko pita, ja im objasnim. Moj predmet studija ima veze sa konzumerskom kulturom pa sam malo pristrasna, ali mislim da smo kao društvo prevazišli nekadašnju stigmu oko tatua. Ljude koje ovo ne zanima ume da privuče sam kvalitet dizajna nezavisno, od konteksta. Ovako takođe i podržavamo tezu da video igre jesu umetnički izraz. Ako igra ostavi značajan utisak na mene, apsolutno ću razmotriti mogućnost da nešto iz nje istetoviram."

„Ovo je tatu iz Deadly Premonition. Čim je izašla u UK sam je odigrala i odmah se primila. Igra nije savršena ali likovi, svet, i smisao za humor stvarno su uticali na mene. Pošto sam je završila, dugo sam razmišljala o njoj. Nikog ne ostavlja ravnodušnim, ili je voliš ili mrziš. Ja dosta stvari igram, ali retko se u neku zaljubim kao u ovu. Mnogo sam vremena provela uz Deadly Premonition, kroz jedan težak raskid preko selidbe zbog posla i drugih velikih životnih promena. Znala sam već dosta dugo da želim da je nekako obeležim na koži, ali nisam mogla da se odlučim tačno kako.

„Istetovirala sam ovo pre nekih godinu dana, u avgustu 2015. Autor nije nikad ni čuo za igru, ali malo se raspitao i zainteresovala ga je ideja, iako je bila mala i jednostavna. Ubeđivao me je da uradimo nešto veće, možda sa još kojim likom, ali nisam baš bila spremna da mi na nozi bude čitav Francis Jork Morgan. Možda jednog dana.

„Tatu niko ne prepoznaje osim mog društva koje voli Deadly Premonition koliko i ja. Simbol je iz igre, ali dizajnirali smo ga zajedno tako da je dosta suptilna sličnost, ne prepoznaje se lako. Na levom mi je listu, trudim se da nosim odeću koja je ne pokriva, tako da se nadam da će je nekad neko prepoznati.

„Mislim da je tatu inspirisan igrom ista stvar kao i tatu inspirisan knjigom ili filmom, iako ljudi na ovo drugačije gledaju. Danas ih iz igara ima mnogo više nego ranije, što je baš dobro. Ljudi na tatu gledaju jako ozbiljno, ali ja tako ne mislim, hoću da moj bude zabavan. Ako vidim nekog drugog sa gejming tetovažom, osećam se kao da imamo nešto zajedničko, makar bila u pitanju igra koju ne volim. Svakako gledam na ljude u drugom svetlu ako imaju gejming tatu, to nas automatski zbližava.

„Imam urađen i jedan dizajn iz Dragon Age, a radiću ih još. Malo moja igra me je pogodila koliko i Deadly Premonition, ali samo je pitanje vremena."

„Izabrao sam da istetoviram Lajtning iz FinalFantasy XIII zato što je jako kul lik za kog sam se baš vezao. Uradio sam je septembra 2014., nešto posle mog 18. rođendana. Upravo sam prešao FF XIII, već se uneo u XIII-2, a njen dizajn mi se baš svideo.

„Moj tatu majstor imao je slike Lajtning u svom studiju, što je bilo baš kul; mislim da je imao i njenu figuricu. Ali iskreno, sama tetovaža mi nije značila bog zna šta, osim što sam preko nje pamtio lika koji mi se svideo, sve dok nisam upoznao Ali Hilis prošlog maja – glumicu koja je Lajtning pozajmila glas. Potpisala mi se na ruku! To je sad jedna kul anegdota koju mogu da ispričam kad god me neko pita o tetovaži, što se dešava na konvencijama i slično. Obično dobijam komplimente.

„Viđao sam ljude sa Final Fantasy tetovažama, ali ne sa Lajtning. Osim ove, imam još i Big Bosa iz Metal Gear Solid 3. Uradio sam ga u februaru 2015., pošto se na njega ugledan kao na jednog dobro napisanog i osmišljenog lika.

„Poslednjih decenija, gejming sve više ulazi u mejnstrim i sve je više arti. Ljudi vole da to prikažu na svom telu, pa tako i ja imam još nekoliko ideja koje planiram da uradim."

„Ovo je Čester, puno ime Gospodin Oto fon Česterfild. Na levoj ruci mi je, odmah iznad zgloba. On je jedan presladak lik/predmet iz igre Don't Starve, strašno je koristan. U igri ga prizivaš preko kosti oka, koju je moja dobra drugarica Lusi istetovirala baš kad sam i ja njega. Ako umre, oko na kosti bude zatvoreno sve dok ne bude mogao opet da se prizove.

„Počela sam da igram Don't Starve čim se pojavila, i još nisam prestala. Kad je izašao multiplejer režim, Lusi i ja smo počele da igramo zajedno sredom na Twitch strimu, jednom mesečno za sve, napravimo server i onda može svako iz četa da uskoči dok gleda strim. Ljudi se dosta šale oko Čestera, naši redovni gledaoci uvek pokušavaju da ga spale, mada ne znam zašto.

„Ime Čester mu je igra reči pošto je u stvari kovčeg (chest) – stavljaš mu šta nađeš u usta, on te prati okolo i nosi ti inventar. U zavisnosti od toga šta mu staviš usta, menja mu se krzno. Na primer, bude Čester Senka ako mu daš noćne more na pun mesec, znači krzno mu bude tamno sivo i može više stvari da nosi. Onda Čester Snežni ako nosi plave dragulje kad je pun mesec, krzno bude belo i led koji nosi se sporije topi, i tako.

„Razumem da ljudima koji ne znaju igru on deluje kao samo neko slatko malo čudovište, to je OK. Ali kul mi je da Lusi i ja to delimo baš sad. Ako neko pita ko je Čester, spremna sam da objasnim. Ako zna, eto lakog načina da se počne razgovor. Imam i razne druge tetovaža iz pop kulture, za sve njih sam lično vezana, sve predstavljaju trenutke kad mi se nešto promenilo u životu, ili neki preokret ili ako sam htela nešto da zapamtim."

„Imam kompanjon-kocku iz Portal 2 na nozi. Uradila sam je pre par godina, kad je ta igra izašla. Imam običaj da se vežem za likove iz igara, možda lakše nego za stvarne ljude, posebno ako su neki roboti ili AI. The Last Bastion, onaj Overwatch filmić, me je baš emotivno pogodio. U stvari to kompanjon-kocka najbolje odražava: nema ruke, nema noge, bezizražajna je, ali ipak oseća i tvoj je zadatak da se o njoj staraš.

„Tekst kaže ad lunam, što znači do meseca, referenca na kraj drugog Portala. Zvuči kao ona glupa inspirativna sranja koja ljudi pišu oko tetovaža pa mi je bilo smešno.

Zbog lokacije, tatu se vidi samo kad nosim šorc ili kratku suknju, pa me ljudi retko pitaju o tome. Mada pre će biti da je to zato što nam je u UK čudno da spopadamo strance sa komplimentima. Bila sam nedavno u SAD, i tu su mi više komentarisali. Već kad sam na aerodromu kupila flašu vode, prodavačica je počela da me ispituje o tetovažama – imam ih baš dosta.

„Ovu mi je uradila poznata Lu Hoper, bila je u prvoj sezoni Tattoo Fixers ali je izašla. Taj šou tatu-majstori često napušavaju jer je užasan, ali Lu je fantastična umetnica, toplo je preporučujem svima. Ne znam zašto je napustila serijal, verovatno zato što je bio sranje. Nije znala šta je to kompanjon-kocka, ali nije joj prvi put da radi dizajn iz pop kulture ili u ovom stilu. Ume ona da radi raznim stilovima.

„Obožavam tatu. Prekriću se cela kad-tad. Čim jednu uradim počnem da planiram sledeću – cena mi je jedina prepreka. Ali u tetovažu se isplati uložiti, jer stvarno kvalitet više košta. A kad god uradim neku tetovažu, sretnem neke nove kul umetnike. Ovu poslednju na nozi mi je radila Kili Radeford, a tom prilikom sam upoznala Meta Difa. Ispostavilo se da on igra World of Warcraft pa smo se ispričali o likovima iz igre i o novom filmu. Pošto on često radi dizajn iz igara, stripova, filmova, i slično, stvarno bih volela da mi on uradi sledeću. Već godinu dana planiram nešto iz Dragon Age, ali još se nisam odlučila. Obično osmislim šta hoću dok skupljam pare za tetovažu. Sami artisti su navikli da interpretiraju idiotske ideje nas mušterija na svoj način. Kompanjon-kocku sam planirala jedno osam meseci.

„Za mene tetovaža može da bude divno umetničko delo. Jedna umetnica koja mi je radila stopala kaže da je za nju to izbor između življenja u kući čisto belih ili oslikanih zidova."

„Ovu na desnoj ruci sam uradio 2011., za dvadesetpetogodišnjicu Legend of Zelda serijala. Nema nekog posebnog razloga za lokaciju, samo se lepo uklapa sa ovom do nje.

„Dizajn se bazira na poslednjoj sceni iz Legend of Zelda: A Link to the Past, prve Zelda igre koju sam prešao. Kasno sam otkrio serijal, ali ovaj deo mi je otvorio oči pa sam prešao i na sve ostale. Ipak mi je ostala omiljena igra.

„Kad sam prešao A Link to the Past, imao sam osećaj da sam nešto jako važno postigao. Negde u to vreme sam počeo da se družim sa drugim gejmerima, pa sam otkrio puno igara za koje ranije nisam ni čuo. Tu negde su mi igre postale bitne u životu.

„Volim što dosta ljudi zna da je tetovaža iz Zelde. Stil asocira ljude na retro igre generalno, ali obraduje me kad zaključe da je baš Zelda u pitanju. Odmah mogu da vide da sam veliki fan igara, i posebno Nintenda. Obično počnemo da pričamo o igrama čim je vide, tako da to probija led iako je tema još uvek egzotična.

„Osim babe moje devojke, niko nije imao negativan komentar, ljudi su obično dosta pozitivni. Čovek koji mi je uradio tatu nije imao pojma o čemu se radi, što razumem, ali predložio je da izbacimo Triforce simbol. Morao sam da mu objasnim koliko je važan."

„Ovo je Lešen, iz igre The Witcher 3. Prethodne delove nisam igrao, pa me je u trećem sve odjednom udarilo u glavu. Uneo sam se dublje nego što smem da priznam, svidelo mi se koliko izbori utiču na ishod igre. Kod tetovaža, ključno je da izabereš sliku nečega što voliš, a Witcher serijal je prepun fantastično dizajniranih stvorenja.

„Pao mi je na pamet ovaj tatu čim sam počeo da lovim Lešena. Idem kroz šumu, uništavam toteme, gradim atmosferu, a onda se ovaj rogati duh divljine digne iz žbunja uz vrisak, i meni odmah prođe kroz glavu – to ti je sledeća tetovaža! Možda sam se malo ishitreno odlučio; preispitao sam da li bih stvarno želeo da ovo trajno imam na koži, ali nisam promenio odluku.

„Malo ko prepoznaje o čemu se radi, ali kvalitet dizajna ljudi uvek hvale. Nisam sreo nikoga drugog sa Witcher tatuom, a niko iz moje porodice nema pojma šta je to. Nije znao ni umetnik, što me je iznenadilo jer imamo slična interesovanja. I njemu je bio prvi put sa Lešenom, tako da verujem da mu je bilo zabavno.

„Igre su prepune kul ideja, zašto ne bismo tetovirali detalje iz njih? Zašto bi tamo neka zvezda ili ruža bila bolja od Fallout oklopa ili neke groteskne zveri? Ja lično više cenim originalan izbor nego kad čovek izabere nešto sa zida studija. Možda ću ih još raditi inspirisane igrama, imam još dosta prostora na koži.