Zvanična biografija osnivača Talibana tvrdi da je živ i spreman da ponovo zavlada Avganistanom

Zvanično zabranjena biografija talibanskog osnivača Mule Omara objavljena prošle nedelje ponovo je rasplamsala spekulacije da li je povučeni, jednooki lider ovog pokreta i dalje živ i da li je propaganda u vezi sa njim izazov Islamskoj državi.

Skoro se ništa nije moglo čuti o Omaru nakon invazije SAD na Avganistan 2001, kada je okončana šestogodišnja vladavina talibana. Mnogi u zemlji, uključujući i talibane, pitali su se koliko moći Omar i dalje ima. Izveštaj od 5,400 strana objavljen na internetu na nekoliko jezika, izgleda da treba da ublažu brige i uveri svet da je Omar i dalje živ.

Autori su naznačili da biografija treba da "služi kao zaštita od lažne propagande" koju, navodno, šire "lažni pisci, analitičari i korumpirani krugovi". Cilj objavljivanja biografije je da "prikaže potpunu sliku" i "jasno pokažu sva lica" Omara, kome uz ime u ovom tekstu dodaju i prefiks "Njegova Ekselencija".

"Pažljivo prati i nadzire džihadske aktivnosti protiv nevernika i brutalnih stranih nasilnika", kažu biografi. "On redovno prati objave džihada i ostale međunarodne medije… Tako ostaje u dodiru sa dnevnim dešavanjima u svojoj zemlji, kao i širom sveta."

Marvin Vajnbaum, direktor Centra za pakistanske studije na Institutu za Bliski Istok kaže za Vice News da biografija ima jasan politički cilj da utiče na talibansko vođstvo.

- Prošlo je mnogo godina od poslednjih potvrda da on i dalje vodi organizaciju. Sada pokušavaju da kažu da je živ i u punoj snazi, ali i da je on taj koji predvodi pobunu, kaže.

Kako se strane trupe postepeno povlače iz Avganistana, Talibani su iskoristili odustvo vojske u ruralnim delovima zemlje i povratili kontrolu, ponovo uspostavivši šerijatski zakon koji su prvi put uveli 1991. godine.

Vajnbaum primećuje da biografiju nisu pisali sami talibani i da se njome nikako ne dokazuje da je Omar, koji je imao zdravstvenih problema i koji je u borbi sa Sovjetima izgubio jedno oko, i dalje živ.

Veliki broj nezadovoljnih talibana je istupio iz pokreta i priklonio se Islamskoj državi, rivalskoj sunitskoj ekstremističkoj grupi koja je osvojila ogromne delove zemlje širom Iraka i Sirije, ohrabrujući Omara da da signal da je još uvek tu i na čelu džihadista u Avganistanu.

- Ne mogu da ga stvore sada na način na koji žele, čak ni u kritičnim trenucima, kaže Vajnbaum.

U biografiji piše da je Omar rođen 1960. godine u avganistanskoj provinciji Kadahar kao sin "cenjenog erudite i važne društvene ličnosti", da potiče iz Tomzi klana, iz plemena Hotak. Opisuju ga kao "prominentog i drugačijeg" komandanta mudžahedina koji su se borili protiv Sovjeta nakon invazije 1979. godine. Omar je ranjen četiri puta, uključujući i incident u kome je izgubio desno oko.

Prema Hasanu Abasu, autoru knjige The Taliban Revival, Omar je zapravo bio "komandir nižeg ranga" za vreme borbe protiv Sovjeta.

- Pokušavaju da predstave da je pobedio u nekim vrlo značajnim bitkama, a to je apsolutno netačno. To je protivno svemu što stoji u autentičnim talibanskim zapisima - kaže Abas za Vice News.

Biografija tvrdi i da je Omara i talibane podržalo "1,500 religioznih učenih ljudi", koji su se satali u "gradu Kandar" u aprilu 1996. godine.

"Protiv njega je bila sva jeres", piše u biografiji. "Omar uvek insistira na Islamu i ideloškom jedinstvu i saradnji njegovih sledbenika."

Abas, profesor na studijama Međunarodne bezbednosti na Nation Defense univerzitetu, kaže da delovi biografije služe da "privuku one koji su spremni da odlutaju" od talibana ka Islamskoj državi.

Pravi stepen umešanosti Islamske države u Avganistanu ostaje nejasan. U februaru, grupa koja je tvrdila da pripada Islamskoj državi, ubila je talibanskog komandata. Mohameda Mohakika, avganistanskog vođu Šiita, koji je nedavno tvrdio da su bivši talibani koji su prešli pod zastavu Islamske države oteli 31 ljudi.

- Moja je procena je da se, u stvari, ne radi o Islamskoj državi koja pokušava da proširi svoj uticaj u Avganistanu - kaže Abas.

Novoizabrani predsednik Avganistana Ašraf Gani je, kako se priča, umešan u mirovne pregovore sa talibanima. Abas kaže da među talibanima danas vladaju "ogromne unutrašnje podele" koje su izazvali "nezadovoljnim članovima koje Omar nije kontaktirao."

- Oni žele da ostanu povezani sa ekstremističkom religioznom idejom, prirodno je da kažu da su deo ISIS-a. Islamska država je popularna reč među ekstremistima - kaže Abas.

Biografi su Omara opisali kao "harizmatičnu ličnost", sa "specifičnim smislom za humor."

"Nasuprot ostalim oficirima visokog ranga i drugim vođama, Omar ne želi da se šepuri i dokazuje", pišu biografi. "Na većini sastanaka, on govori jedino o džihadu."

U biografiji se tvrdi i da Omar nema stalno mesto boravka, kao i da ne drži novac u stranim bankama, što je radio još dok je bio na čelu Avganistana. Omiljeno oružje mu je RPG-7, vrsta granate.

M. Nazif Šahran, profesor studija Bliskog istoka na Univerztetu Indijana kaže za Vice Newsda će Avganistanci verovatno biti razočarani biografijom, koja je očigledno namenjena stranoj publici.

- Nema alternative. Vlada je korumpirana i dovedena iz inostranstva - kaže Šahrani.

- Mislim da je poruka biografije da je vlada koja je prihvatila šerijat devedesetih bila dobra i da žele da joj se vrate.

Abot kaže da je i način na koji je Omerovo ponašanje opisano u biografiji pogrešan.

- Svi ga pamte kao arogantnog i nepristojnog. Niko nikada nije rekao da je Omar imao bilo kakav smisao za humor - kaže Abas.