Brojni su likovi koji me i danas muvaju preko Fejsbuka šaljući mi klipove Batinog "Sad ću da te karam" i smajlijem koji namiguje. Da li stvarno misle da ću da se naložim ako mi pošalju video gde vidim dedu u tigrastim gaćama?
Bata ima šestoro unučadi; četiri unuke i dva unuka. Najstarija ima 23 godina, a najmlađa 10. Ja sam tek druga po redu, ali sa mnom ima poseban odnos – možda jer sam mu najsličnija, možda jer sam oduvek obožavala da me vuče po snimanjima i festivalima, dok je najstarija, Jelisaveta, bežala kad god je mogla.
Dugo mi je trebalo da shvatim ko mi je deda, jer kad odrastaš gledajući ga na TV-u i po novinama, sve to izgleda potpuno normalno, i bude čak čudno da vidim srpski film a da mi deda nije u njemu. Uglavnom mi je to bio znak da je film sranje.
Reklame
Istina je da je deda imao snažan uticaj na mene, prvenstveno na shvatanja karijere, na moj karakter, ali i na ljubavni život. Ko zna šta bi Frojd imao da kaže o tome?Kada se radi o karijeri, nema previše toga da se kaže. Koliko god da volim da blejim, izlazim, uživam u životu i pijem, nikad nisam sebi dopustila da se to odrazi na moje studije i posao. Dobro, možda jednom, kad sam pala prvi semestar na fakultetu, što je izazvalo porodičnu dramu. Sećam se da su moji roditelji mislili da mi je ceo život propao, a deda me je jednim pozivom vratio na put, jednom jedinom rečenicom: "Sve što radiš, radi gospodski."Posle toga, koliko god da sam izlazila i uživala u alkoholu, naučila sam da uvek budem isfenirana, našminkana i nasmejana u ponedeljak ujutru; često čak i prva na sastanku. Zezanje je neizbežno kad si Živojinović, ali posao je posao, ko god da si.
Porodicu nisam birala; odnos sa dedom jesam.
Karakter sam nasledila na njega, to je sigurno. Upornost, humor, ozbiljnost. Ono što sam naučila od dede je da uvek teram po svome, ali da neprestano radim na sebi, baš kao i on. Bata me je naučio da su ambivalentnost i kontradiktornost u stvari crte intelektualaca, i da je to prednost, dok su me roditelji terali u okvire srpskih socijalnih normi. Bata mi je pokazao da treba biti veran sebi, a ono što ostali misle i govore, prolazno je i nebitno, pa čak i ako izađe članak u novinama, crno na belo.
Reklame
Što se tiče veza, kao što mozete zamisliti, brojni su likovi koji me i dan danas muvaju preko Fejsbuka šaljući mi klipove Batinog "Sad ću da te karam" i smajlijem koji namiguje. Ja ne znam da li oni stvarno misle da ću da se naložim ako mi pošalju video gde vidim dedu u tigrastim gaćama? I još sa ženom koja mi nije baba? Pa ono… Ne baš. Bilo ih je, za koje sam mislila da su zaljubljeni u mene, a u stvari su tražili Batu u meni. To je dosta zajeban osećaj kad misliš da se neko emotivno vezao za tebe i za to što si ti kao individualac, a u stvari lik samo hoće da poseti našu vikendicu u Koraćici.
Prošlog leta sam došla u Beograd posle godinu dana neviđanja porodice, sa dečkom Nemcem. Prva ozbiljna veza, prvi mladić kog dovodim kući. On plav, fin, dobar, dolazi u Beograd i ništa mu nije jasno. Njemu je bilo lako objasniti da mi je deda glumac i da je snimao sa Romy Schneider. Partizane sam zaboravila da pomenem. Ali teže je bilo objasniti dedi da mi je dečko Nemac. Pre nego što sam mu rekla odakle je, deda je otvorio vrata, video plavušana i jednim ubitačnim pogledom objasnio kako stvari stoje. Sledećeg raspusta sam došla sama, a deda me je samo pitao: "Je l' si likvidirala onog Nemca?" i odmah promenio temu. Da li je potrebno reći da od tada nemam nikog?
Prvu tetovažu sam uradila sa 16 godina, na dan kad je Bata slavio 77 rođendan i 55 godina karijere u Sava centru. Naravno, niko iz porodice nije znao, a kad je mama provalila tokom porodičnog okupljanja, par godina kasnije, da ih imam pet, deda je bio jedini koji je totalno iskulirao celu tu priču jer je znao da crtež na koži ne menja ono što je unutra.
Reklame
Kada sam, dve godine kasnije, napunila 18 godina, roditelji su napokon prestali da me smaraju što, po njihovim standardima, pijem previše alkohola, a deda je i dalje pratio moj burni i problematični pubertet ponavljajući da sam "njegova Šumadinka, sa sjajem u očima. Tada sam imala dugu, bujnu, crnu kosu, na Batinu majku Tinku. Nikog nisam slušala, samo sam išla po svome, a kad bi me baba grdila što opet nerviram roditelje, deda bi samo bacio pogled ka meni i namignuo pojačavajući TV kako bi zvuk Pinka prevazišao Lulin glas. Živeći u inostranstvu, retko kad imam priliku da čujem narodnu muziku, ali nekim čudom uvek znam reči.Te zime je Jelisaveta došla iz Havane sa dečkom Ernestom, Kubancem. Nije se znalo ko je bio zbunjeniji kad je baba pustila "Grand paradu" do daske, a ja krenula da pevam sa njom. Jelisaveta se šminkala dva sata dok sam ja odavno bila spremna. U jednom trenutku, deda je viknuo: "Lulo, donesi onaj viski". Baba je prevrnula očima i vratila se sa neotvorenom flašom i jednom praznom čašom, bez leda. " A za Dinu?"Baba me je pogledala u neverici, ja sam klimnula glavom. Pet minuta kasnije smo deda i ja nazdravljali uz pesmu "Avlije, avlije" polugolim devojkama koje su vatreno igrale na TV-u.Napuni deda čaše do pola, i popismo mi to lepo, gospodski, u jednom gutljaju; jedna ko nijedna. Drugo serviranje, baba već počinje da traži čep i sklanja flašu. " Vrati to ovamo." Treća čaša, ja ne da znam reči, nego znam i koja će sledeća pesma da bude. Moje je srce violina.Baba se veseli, igra, peva kao i uvek, ali nas drži na oku. Jelisaveta i Ernesto blenu jedan u drugog, on jadan ne zna gde se našao, a ona se krsti i sprema i dalje za naš izlazak. Četvrta čaša, baba dolazi u panici: "Bato, pa gde pijete toliko, ti si prestar, a ona premlada! Ne može više!"Blejala je tu flaša viskija još par pesama, a ja sam se bolje provela kod babe i dede nego u klubu sa bar pet puta bogatijim arsenalom za zabavu.
Bata, kao čovek kratkih reči i velikih dela, mnoge je inspirisao preko filmskog platna i malih ekrana. Mene je kao unuku naučio da i život može da bude film; u zavisnosti od toga kako ga režiramo, ili ko ga režira. Čoveku koji poseduje takvu ljudsku toplinu je lako poverovati, bez obzira na njegov profesionalni uspeh, jer Bata jeste glumac, ali je pre svega naš porodični stub.
Ovaj tekst nije dozvoljeno preuzimati bez prethodnog odobrenja rekakcije VICE Srbija
Dugo mi je trebalo da shvatim ko mi je deda, jer kad odrastaš gledajući ga na TV-u i po novinama, sve to izgleda potpuno normalno, i bude čak čudno da vidim srpski film a da mi deda nije u njemu. Uglavnom mi je to bio znak da je film sranje.Istina je da je deda imao snažan uticaj na mene, prvenstveno na shvatanja karijere, na moj karakter, ali i na ljubavni život. Ko zna šta bi Frojd imao da kaže o tome?Kada se radi o karijeri, nema previše toga da se kaže. Koliko god da volim da blejim, izlazim, uživam u životu i pijem, nikad nisam sebi dopustila da se to odrazi na moje studije i posao. Dobro, možda jednom, kad sam pala prvi semestar na fakultetu, što je izazvalo porodičnu dramu. Sećam se da su moji roditelji mislili da mi je ceo život propao, a deda me je jednim pozivom vratio na put, jednom jedinom rečenicom: "Sve što radiš, radi gospodski."Posle toga, koliko god da sam izlazila i uživala u alkoholu, naučila sam da uvek budem isfenirana, našminkana i nasmejana u ponedeljak ujutru; često čak i prva na sastanku. Zezanje je neizbežno kad si Živojinović, ali posao je posao, ko god da si.Što se tiče veza, kao što mozete zamisliti, brojni su likovi koji me i dan danas muvaju preko Fejsbuka šaljući mi klipove Batinog "Sad ću da te karam" i smajlijem koji namiguje. Ja ne znam da li oni stvarno misle da ću da se naložim ako mi pošalju video gde vidim dedu u tigrastim gaćama? I još sa ženom koja mi nije baba? Pa ono… Ne baš. Bilo ih je, za koje sam mislila da su zaljubljeni u mene, a u stvari su tražili Batu u meni. To je dosta zajeban osećaj kad misliš da se neko emotivno vezao za tebe i za to što si ti kao individualac, a u stvari lik samo hoće da poseti našu vikendicu u Koraćici.
Prošlog leta sam došla u Beograd posle godinu dana neviđanja porodice, sa dečkom Nemcem. Prva ozbiljna veza, prvi mladić kog dovodim kući. On plav, fin, dobar, dolazi u Beograd i ništa mu nije jasno. Njemu je bilo lako objasniti da mi je deda glumac i da je snimao sa Romy Schneider. Partizane sam zaboravila da pomenem. Ali teže je bilo objasniti dedi da mi je dečko Nemac. Pre nego što sam mu rekla odakle je, deda je otvorio vrata, video plavušana i jednim ubitačnim pogledom objasnio kako stvari stoje. Sledećeg raspusta sam došla sama, a deda me je samo pitao: "Je l' si likvidirala onog Nemca?" i odmah promenio temu. Da li je potrebno reći da od tada nemam nikog?
Prvu tetovažu sam uradila sa 16 godina, na dan kad je Bata slavio 77 rođendan i 55 godina karijere u Sava centru. Naravno, niko iz porodice nije znao, a kad je mama provalila tokom porodičnog okupljanja, par godina kasnije, da ih imam pet, deda je bio jedini koji je totalno iskulirao celu tu priču jer je znao da crtež na koži ne menja ono što je unutra.Kada sam, dve godine kasnije, napunila 18 godina, roditelji su napokon prestali da me smaraju što, po njihovim standardima, pijem previše alkohola, a deda je i dalje pratio moj burni i problematični pubertet ponavljajući da sam "njegova Šumadinka, sa sjajem u očima. Tada sam imala dugu, bujnu, crnu kosu, na Batinu majku Tinku. Nikog nisam slušala, samo sam išla po svome, a kad bi me baba grdila što opet nerviram roditelje, deda bi samo bacio pogled ka meni i namignuo pojačavajući TV kako bi zvuk Pinka prevazišao Lulin glas. Živeći u inostranstvu, retko kad imam priliku da čujem narodnu muziku, ali nekim čudom uvek znam reči.Te zime je Jelisaveta došla iz Havane sa dečkom Ernestom, Kubancem. Nije se znalo ko je bio zbunjeniji kad je baba pustila "Grand paradu" do daske, a ja krenula da pevam sa njom. Jelisaveta se šminkala dva sata dok sam ja odavno bila spremna. U jednom trenutku, deda je viknuo: "Lulo, donesi onaj viski". Baba je prevrnula očima i vratila se sa neotvorenom flašom i jednom praznom čašom, bez leda. " A za Dinu?"Baba me je pogledala u neverici, ja sam klimnula glavom. Pet minuta kasnije smo deda i ja nazdravljali uz pesmu "Avlije, avlije" polugolim devojkama koje su vatreno igrale na TV-u.Napuni deda čaše do pola, i popismo mi to lepo, gospodski, u jednom gutljaju; jedna ko nijedna. Drugo serviranje, baba već počinje da traži čep i sklanja flašu. " Vrati to ovamo." Treća čaša, ja ne da znam reči, nego znam i koja će sledeća pesma da bude. Moje je srce violina.Baba se veseli, igra, peva kao i uvek, ali nas drži na oku. Jelisaveta i Ernesto blenu jedan u drugog, on jadan ne zna gde se našao, a ona se krsti i sprema i dalje za naš izlazak. Četvrta čaša, baba dolazi u panici: "Bato, pa gde pijete toliko, ti si prestar, a ona premlada! Ne može više!"Blejala je tu flaša viskija još par pesama, a ja sam se bolje provela kod babe i dede nego u klubu sa bar pet puta bogatijim arsenalom za zabavu.