Kako da očuvaš mir za stolom kada si vegan a na dejtu si sa mesožderom

Tekst je prvobitno objavljen na Munchies

Kažu da se suprotnosti privlače. To možda ima smisla kad je u pitanju suprotnost između ekstrovertnih i introvertnih osoba, ali mnogo je teže kad se radi o razmimoilaženju po osnovi suštinskih verovanja. Šta da radi čovek kad moralni kompas vodi u jednom smeru a partner u sasvim suprotnom? Šta će mučeni vegan ako se zaljubi u osobu koja voli da zubima komada krvavo meso mrtvih životinja? Kako preživeti zajednički obrok?

Evo šta nam je nekoliko revnosnih vegana reklo o iskustvima koja su doživeli sa mesožderima.

Šarlot (25), tri godine veganske ishrane, osam godina sa dečkom

MUNCHIES: Zdravo, Šarlot. Na kakve probleme ste naišli u vezi?

Šarlot: Moj dečko više ne jede meso, samo ponekad ribu. Ni to mi ne prija, ne sviđa mi se miris, i neću da mi drži leševe životinja u frižideru. Ne razumem kako ljudi kažu da su izbacili meso iz ishrane, a ipak jedu ribu, kao da riba raste na drvetu. Ipak, trudim se da budem strpljiva i tolerantna, da ga ne osuđujem. Pre pet godina sam i sama jela biftek.

Opiši nam najgluplji sukob koji vam se ovim povodom desio.

Jednom sam vikala kako ću ga ostaviti ako ne prestane da jede meso. Bila sam vegetarijanac u to vreme, a on je i dalje svašta jeo. Danas znam da je to bilo glupo, ne bih ga ostavila zbog neetičke ishrane, ali htela sam da shvati koliko me uznemirava svojom konzumacijom mrtvih životinja. U to vreme mi se podsmevao, ali ubrzo je i sam postao vegetarijanac – na svoju ruku, sam se informisao o toj temi. Sad se više ne svađamo, verujem da će sa vremenom postati i pravi vegan. Već se hrani 80-90% veganski.

Da li misliš da razlike u ishrani mogu da pokvare odnos između dvoje ljudi?

Iako sam pretila po tim osnovama, nisam to ozbiljno mislila. Samo sam htela da dokažem da sam u pravu, ali ne znam šta bih na kraju uradila da se on nije ograničio na ribu. Svakako bi bilo problema.

Aleksandra (21), osam meseci veganka, četiri godine sa dečkom

MUNCHIES: Kad vam je ishrana izazvala probleme po prvi put?

Aleksandra: Sećam se kad smo po prvi put otišli u Mekdonalds, on mi je mahao komadom mesa ispod nosa i govorio „Hajde probaj, nije strašno". Užasno me je nervirao. Nismo se još dobro znali, tako da je to bio dosta loš početak. Nisam mu ništa rekla. Poštujem tuđe izbore, ali poštovanje mora da bude obostrano.

Na kakve ste probleme u vezi naišli?

Ja volim da kuvam a on ne, zato je on pod utiskom da mu namećem vegansku ishranu. Ja mu kažem da se snađe i spremi nešto sebi sam. Ne gledam mu u tanjir, ne smeta mi ako uživa u svojoj porciji mrtve životinje, tako da se tu ne svađamo. Ranije bih mu ponekad prebacivala, ali on bi samo rekao „Mi Meksikanci moramo da jedemo meso." Kad me naljuti, kažem mu da nađe neku drugu koja jede meso, ali srećom neće.

Nije lako kupovati hranu. Kad on uzme nešto za nas dvoje, ja pogledam sastojke, i skoro nikad nije veganska hrana. On tu počne da se duri, mrmlja kao „Nije ti dosta kad si bila vegetarijanka". S druge strane, kad izađemo na večeru problema nema. U njegovom omiljenom meksičkom restoranu ja naručim povrće, pirinač, tortilju, i onda sebi napravim burito od toga.

Kako se nosite sa tim povremenim sukobima?

Nekad po sat vremena provedemo u supermarketu dok ne nađemo hranu koju oboje možemo da jedemo. Ja mu nudim da proba veganska jela, on se s vremenom navikao pa sad jednom-dvaput nedeljno jedemo veganski. Meni nije prijatno kad vidim meso na njegovom tanjiru, ali naša veza je jača od toga. Ne bih rekla da bilo ko bira partnera na osnovu ishrane. Znaš ono, niko nije savršen.

Šta bi zabranila da možeš?

Zabranila bih one standardne veganske viceve. Da, sigurna sam da su leblebije veganske. Ne, ne jedem pet različitih vrsta trave dnevno. Kad izvedeš veganku na večeru, nemoj da joj predložiš da samo uzme salatu, to je ogroman minus.

Robin (22), šest meseci vegan, dve godine sa devojkom

MUNCHIES: Kako ti je devojka reagovala kad je čula da si postao vegan?

Robin: Isprva je bila šokirana. „Kako ćeš bez onog sira što voliš?" Objasnio sam joj da ne radim to da bih njoj pravio posao ili nametnuo ograničenja, nego zato što mislim da je veoma važno.

Da li se nadaš da će krenuti tvojim stopama?

Nadam se da će doći do istog zaključka. Sad se trudi, na primer, da kupuje šminku za koju piše da nije bila testirana na životinjama. Ipak, nije još spremna za pravu stvar. Odluku mora sama da donese, pritisak tu ne pomaže.

Da li misliš da razlike u ishrani mogu da pokvare vezu?

Veganska ishrana je fundamentalan deo jednog bića. Ako druga osoba uopšte ne razume zašto je prva donela tu odluku, ili ako veganac pokušava da nametne svoj izbor drugom, biće problema. Srećom, u mojoj vezi ima mnogo razumevanja.

Najvažnije za mesojeda je da shvati kako i zašto je vegan doneo svoju odluku. Takođe, vegan mora da prihvati da mesojedi nisu loši ljudi sopstvenim izborom. Većina nas je veći deo života provela koristeći proizvode životinjskog porekla – da li smo bili loše osobe zbog toga?

Sabin (26), veganka 18 meseci, sa dečkom četiri godine

MUNCHIES: Kako je tvoj partner reagovao na novi režim?

Sabin: U početku mu se nije svidelo, a i meni je bilo teško da se naviknem. Sećam se kad je njegovo društvo došlo da gledamo „Igru prestola". Jeli su rebarca u ogromnim količinama, bila su svud po stolu, a meni je bilo strašno neprijatno. Pitala sam se da li bi trebalo da izađem iz prostorije.

Na kakve još probleme nailazite?

Najteži mi je taj društveni element. Kad smo u javnosti, ume da bude nezgodno. Ja obično moram da biram destinaciju jer nije lako ustanoviti gde su jelovnici prilagođeni alternativnim ishranama a gde nisu. Volim da izađemo u striktno veganski restoran, ali ne insistiram na tom. Hoću da pokažem da je svugde moguće jesti veganski.

Kakve ste kompromise postigli?

Bila je velika promena oko mog prvog veganskog Božića. On je spremio veganski obrok samo za mene! Od tada uspevamo da nađemo zajednički jezik po pitanju hrane. Sutra spremamo rezance, on će u svoje da doda govedinu a je u svoje pečurke. Ne smeta mi više ni kad prži šniclu u puteru. Ranije sam se pitala da li to da istolerišem ali od tog Božića, jebote, tako se potrudio da mi sastavi veganski jelovnik! U tom smislu, spremna sam čak i da mu kupim piletinu kad idem u šoping. To što je njegovo meso u kesi pored mog povrća ne menja stvari u vezi sa mojim stilom življenja.

Imaš li neki savet za ljude u ovakvim mešovitim vezama?

Pokušajte da ne kontrolišete jedno drugo previše, setite se da možete da se ponosite svojim veganstvom. Ljuti me kad mi kažu „sigurno te nervira što si sa mesojedom". Otkud oni znaju kakav je moj mesojed?