I pored činjenice da ruralne oblasti čine veliki deo teritorije Rusije, male seoske zajednice često ostaju daleko od očiju javnosti. Većina stanovnika se već odselila u veće gradove u potrazi za poslom i boljom budućnosti, a sela, bez infrastrukture i državne pomoći, ostaju prepuštena propadanju. A opet, život ne staje. Ruska fotografkinja Olja Ivanova je jedna od retkih ljudi koji hvata trenutke savremenog života u udaljenim zajednicama.
Reklame
Ivanova je počela da obilazi sela širom zemlje 2009. godine dok je radila za jedan ruski magazin. Odmah se zaljubila u atmosferu. "Vlada poseban osećaj slobode, uglavnom zbog načina komunikacije, potpuno drugačije od svih gradskih običaja", objašnjava ona. "Nema nepoznatih, svi su uključeni. Odnosi mogu da budu svakakvi, sem formalnih, otuđenih ili hladnih. Nekada dolazi do pravih drama i intriga, ali svi brinu jedni o drugima. Otkrila sam malu, zatvorenu zajednicu ljudi koji žive potpuno drugačiji život od mog, tako da mi je najvažnije bilo da ga uhvatim iznutra.""Pozvana sam na putovanje u oblast Vologda 2013. godine, u malo selo pored reke. Predivno mesto blizu guste šume, ljudi su očvrsnuli od samotničkog života. Trebalo nam je šest sati vožnje od glavnog grada oblasti do tamo. Imala sam sreće što sam živela sa meštanima, išla sa njima u polje, pravila palačinke i brinula o deci. Godinu dana kasnije, došla sam sama, da fotografišem. Nisam morala da tražim teme, bile su mi pred očima", priča ona.
Sve fotografije: Olya Ivanova
Proslava dana sela bila je sjajna prilika da zabeleži scene iz života i posmatra društvene odnose. Tog dana, svi mladi, deca i unuci, svi koji rade u gradu, vraćaju se u selo."Postavi se veliki, zajednički sto za jelo i piće, pleše se na živu muziku, a onda se neko i zakači u tamošnjem disko klubu, za tu priliku sređenom domu kulture, baru, noćnom klubu i pozorištu - sve u jednom. Tu su lokalni političari, pesnikinja Katja koja radi u prodavnici u obližnjem gradu, teta Ira koja svira harmoniku i nosi lažne brkove…" priseća se Ivanova.
Reklame
Dok je snimala slavlje, Ivanova je shvatila da većinu poslova obavljaju žene. Muškarci su uglavnom odsutni, a retki koje je upoznala nisu želeli da ih fotografiše. "Muškarci odbijaju da nastupe na seoskom slavlju, plešu, kuvaju ili pomognu u organizovanju proslave. To se smatra slabošću. Žene dolaze na slavlje u haljinama sa leopardskom šarom i u visokim štiklama, dok muškarci nose trapave trenerke i flašu piva u džepu. Ali i dalje ima nekoliko budućih mladi na jednog mladoženju, tako da su ipak dobrodošli", kaže Ivanova.
I pored činjenice da je rusko društvo i dalje veoma patrijarhalno, žene u selu su stvarni stub zajednice. Obavljaju većinu poslova - i kod kuće, i u selu - i nose stvarnu društvenu moć. "Seoska žena je često glava porodice. Dobrobit svakog u porodici zavisi od nje: ona vodi računa da su svi nahranjeni i zdravi i brine o kući. Muškarci se, iz navike, pretvaraju da drže svu vlast, ali su obično potpuno zavisni od žena", kaže Ivanova.
Snažnije prisustvo žena u zajednici je delom predodređeno demografskom slikom: muškarci u Rusiji retko žive duže od 65 godina, i većina ih napušta selo u potrazi za poslom. Sve to doprinosi neobično nevidljivom matrijarhatu u srcu društva opsednutog muževnošću. "Nisam proučavala statistike, ali zaista deluje da ima mnogo više žena u selima. Muškarci često odlaze da traže posao, obično na građevinama ili kao vozači kamiona. Često preminu pre 50. godine zbog preterivanja sa alkoholom", objašnjava Ivanova.
Reklame
"Postoji i teorija da je, posle Drugog svetskog rata, kada je puno muškaraca poginulo u borbama, odnos usamljenih majki prema sinovima postao izuzetno nežan, te su oni odrasli infantilni i slabi. Jeftin alkohol, korupcija i surov vojni rok, visok stepen agresije, vožnja bez pojasa - svi ti faktori ne doprinose dužem životu muškaraca", kaže ona.
Posle godina snimanja u ruralnoj Rusiji, seoske žene ostaju omiljena tema Ivanove. Njene heroine su različitih godina i zanimanja, ali su sve deo arhetipa koji savršeno ilustruje ulogu žene u ruskom društvu - ili bar ono što se od njih očekuje. "Seoska žena je snažna. Ona skoro sve može sama da uradi, nije joj zaista potreban muškarac da obavlja kućne poslove ili odgaja decu", kaže Ivanova. "Ona obavlja sav taj, navodno muški, posao: muze krave, seče i nosi drva.""Ona puno radi, ali se nikad ne žali. Ima ogromno srce, voli svoju i drugu decu, pomaže susedima i rodbini. Ali i dalje sanja o snažnom muškarcu. U seoskom disku, sve žene u visokim štiklama i haljinama sa leopardskom šarom pevaju zajedno uz omiljeni hit: 'Oh, kakav muškarac, želim da nosim tvoju decu, tvoje sinove i ćerke'. Izgleda da je to jedina funkcija muškarca."
