Reklame
tetoviranje

Zdravstveni rizici od tetoviranja

Moguće su razne komplikacije, infekcije, trovanja, ožiljci, i mnogo šta drugo.

pisao Greg Hall
30 Januar 2018, 10:52am

Fotografija: Uros Jovicic/Unsplash

Skoro polovina populacije između 18 i 35 godina se bar jednom istetovirala, a skoro svaka četvrta osoba se zbog toga pokajala, pokazuju Harris Poll rezultati iz 2016. Procene kažu da je u toj starosnoj grupi oko 60 miliona ljudi, što znači da je oko 7.5 miliona njih zažalilo zbog svoje tetovaže.

Kao lekar opšte prakse, često sam nailazio na pacijente koji se kaju zbog tetovaža. Mnogi kažu da su se tetovirali kao vrlo mladi, da nisu razmislili o toj odluci ili se nisu raspitali.

Pošto mi nedostaje izvora (pouzdanih ili ne) koje bi mogao da preporučim ovim pacijentima, temu tetovaža počeo sam da istražujem sam. Namera mi je bila da prikupim osnovne informacije o zdravstvenim i društvenim rizicima koje bih mogao da pružim tinejdžerima.

Otkrio sam bezbroj neočekivanih, nekada i šokantnih problema o kojima bi javnost morala da zna. Iznenadilo me je koliko se često javljaju komplikacije u vezi sa mastilom, toksinima, ožiljcima, infekcijama, i hroničnim iritacijama kože.

Između ostalog, potrebno je razmotriti i dugotrajne posledice po imuni sistem, patološku interpretaciju uzoraka, i brojne druge nepredviđene situacije.

Mastilo koje se koristi pri tetoviranju ume da bude toksično, a neka sadrže i karcinogena jedinjenja, pokazalo je još 2012. istraživanje danske agencije za zaštitu životne sredine. Svako peto testirano mastilo sadržalo je karcinogene hemikalije, a velika većina njih nije zadovoljavala međunarodne zdravstvene standarde, ustanovile su vlasti u Australiji. Posebno zabrinjava činjenica da su karcinogeni materijali otkriveni u čak 83% uzoraka crnog mastila – ubedljivo najpopularnije boje za tetovažu.

Evropsko udruženje za istraživanje tetovaža i pigmenata osnovano je 2013. kako bi se javnosti predočile „fundamentalne činjenice na temu tetoviranja“, koje mnogi pripadnici mlađih generacija ignorišu. Barijum, bakar, živa, i druge rizične materije otkrivene su u mastilima; zvanični podaci o mastilu izlistani na pakovanju često se nisu poklapali sa sastojcima otkrivenim tokom testiranja.

Nedavno je i američka FDA počela da se bavi tetovažama: “Mnogi pigmenti prisutni u mastilima za tetoviranje sadrže industrijske boje namenjene štampačima ili farbi za automobile.“ Kao i ranije pomenuti istraživači iz drugih zemalja, ova agencija trenutno istražuje sposobnost organizma da ove boje bezbedno metaboliše, i na kratke i na duge staze.

Mastila na bazi metala nekad ometaju skeniranje magnetnom rezonancom. U dva objavljena istraživanja opisuju se pacijenti koji su na skeneru pretrpeli opekotine zbog prisustva gvožđa u boji tetovaža. Radiolozi kažu da se ova magnetna reakcija retko javlja, ali neki preporučuju da se mastilo na bazi gvožđa izbegava iz predostrožnosti.

Patolozi prijavljuju da se mastilo iz tetovaža prilikom biopsije otkriva u limfnim čvorovima organizma. Istraživanje iz 2015. bavi se slučajem mlade žene obolele od raka grlića materice kod koje su doktori skeniranjem ustanovili metastazu tumora na limfne čvorove. Posle operacije, ispostavilo se da su navodne maligne ćelije bile samo čestice mastila iz tetovaže. Pogrešna dijagnoza na sličan način bila je postavljena kod drugog pacijenta obolelog od raka kože.

Što nas dovodi do infekcija. Kod tetoviranja najčešće se javljaju bakterijske infekcije staphylococcus aureus/pseudomonas zbog nedovoljno čiste kože ili loše sterilizovanog pribora. Zaraza stafilokokama može imati ozbiljne posledice, a nekad je čak opasna po život jer se sve češće nailazi na sojeve bakterija otpornih na antibiotike.

Infekcije se javljaju kod 3% tetovaža. Oko 4% ljudi koji se podvrgnu tetoviranju iskusi bol koji traje više od mesec dana, ustanovljeno je 2015. na medicinskom fakultetu Univerziteta Tulejn. Svrab traje duže od mesec dana kod 22% ispitanika.

Dvadeset dva slučaja mikobakterijske infekcije kože zabeleženo je širom četiri američke države 2011. i 2012. godine, a sve ih je izazvalo mastilo za tetovaže. CDC i lokalne državne službe uspeli su da stanu u kraj ovoj zarazi intenzivnim praćenjem i istražnim radnjama.

U ozbiljnije bolesti kože povezane sa tetovažama po aktualnoj medicinskoj literaturi spadaju sarkoidoza, lišajne lezije, i lupus. Neki od ovih problema ostavljaju trajne ožiljke.

Istraživanja su takođe pokazala „korelaciju između tetovaža i hepatitisa C, čak i među osobama iz niskorizičnih grupa. Tetovirana lica trebalo bi tretirati kao visokorizična, te im ponuditi savetovališta i testiranje na hepatitis.”

Hepatitis, deset puta zarazniji od HIV-a, se nekad prenosi preko igala za tetoviranje. Crveni krst u Americi odbija donacije krvi od lica koja nedavno tetoviranih van licenciranih salona. Istraživanje Univerziteta Tulejn podržalo je ovu restrikciju pokazavši da je 17% ispitanika bilo tetovirano van salona, 21% u pijanom stanju.

Ljudi koji se kaju zbog tetovaža najčešće navode da su bili „previše mladi“ kad su se na to odlučili, odnosno da im tetovaža „ne odgovara današnjem stilu življenja“. Značenje i percepcija tetovaže konstantno varira, bilo da prikazuje ime, lice, mesto, ili stvar. Erik Madfis i Temi Arford, u svom tekstu o izboru simbola i žalu za tetovažom ističu da su simboli ove vreste „dinamični, hronološki fokusirani, podložni promeni, čak trajno u stanju postepene tranzicije.“

Tetovaže svako tumači na svoj način, u zavisnosti od njihove predistorije i svog predznanja. Dinamične su u smislu da im sa vremenom i iskustvom pripisuju drugačija značenja. Prvi čovek koji istetovira bodljikavu žicu na bicepsu možda je drugima delovao kreativno, jedinstveno, originalno. Već stoti nije bio ništa od toga, ali kad prođe dovoljno vremena i jedan i drugi počeće da nailaze na istu reakciju javnosti.

„Emotivna reakcija posmatrača“ na tetovažu zavisi od „društvenog raslojavanja“, i nije moguće pouzdano je predvideti, tvrdi Endru Timings sa Univerziteta Sent Endruz u UK. Iz razgovora sa kadrovskim odeljenjima brojnih kompanija, on zaključuje da tetovaže često smanjuju mogućnost zapošljavanja.

Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Tampa pokazalo je da 86% studenata smatra da bi im tetovaža na vidnom mestu odmogla u potrazi za poslom.

Harris Poll istraživanja pokazala su da ispitanici sve manje tolerišu tetovaže što su stariji, odnosno što je posao kojim se bave prestižnijeg karaktera. Većina osoba preko 50 godina starosti prihvata tetovaže profesionalnih sportista, ali ne i kod doktora, učitelja, predsedničkih kandidata.

Jasno je da osobe sa širokim krugom prijatelja i članova porodice manje trpe ovu stigmu i ređe se kaju zbog mladalačkog tetoviranja, kako je pokazalo istraživanje iz 2014. godine. U zaključku se takođe navodi da se ova pojava ipak javlja kad se isti ispitanici nađu u okruženju lišenom tetovaža, bilo da je u pitanju radno mesto ili obrazovna institucija. Izloženi negativnim reakcijama, i oni često razmišljaju o uklanjanju tetovaža.

Mladalačko tetoviranje zauvek menja život (i telo), a kajanje izaziva u sličnoj meri kao i rano sklopljen brak (32% slučajeva) odnosno izbor smera studiranja (37%). Za mnoge ljude ovako krupna odluka doneta u mladosti vodi u život ispunjen žalošću. Za razliku od mladenaca i studenata, vlasnici tetovaža se sa posledicama izbora suočavaju svakodnevno.

Kako raste broj tetoviranih osoba, sve je više posla i na planu uklanjanja tetovaža. Laserske intervencije su sve više tražene širom zemlje, a u totalu predstavljaju milionsku industriju sa dobrim potencijalom za rast i razvoj kako budu starile danas mlade i obilno istetovirane generacije.

Ali neke problematične tetovaže nije moguće ukloniti. Današnji laseri ograničeni su u selekciji boja koje su sposobni da eliminišu – što su življe, to su žilavije. Neki od lasera manje su efikasni na osobama tamnije pigmentacije, i nose povećan rizik od trajnih oštećenja kože.

Kako laser uništava čestice mastila zapretene u koži i dozvoljava telu da ih razgradi, ponovo se javlja rizik od zaraze, ožiljaka, i razlivanja. Tetovaže koje pokrivaju velike segmente kože nemoguće je ukloniti odjednom; na nekima se radi po više godina.

U laserske komplikacije spadaju bol, plikovi, ožiljci, a nekad se i mastilo samo zatamni, tvrde dermatolozi.

Efikasnost tehnološke eliminacije tetovaža raste sa potražnjom, pa se može očekivati da ograničenja od kojih laseri danas pate polako nestanu. Pojavljuju se nova mastila koja je lakše ukloniti zahvaljujući biorazgradivim sastojcima i pouzdanijoj interakciji sa laserskim zracima. Pikosekundni laseri takođe drastično skraćuju vreme neophodno za svaki proces uklanjanja tetovaže.

Obrazovanje je od vitalnog značaja. Toliko mladih razmišlja o tetoviranju; neophodno je informisati ih o zdravstvenim i društvenim rizicima sa kojima će se možda suočiti. Kursevi posvećeni bodi artu u školama mogli bi da smanje broj grešaka i ublaže kajanje koje neke od ovih ljudi svakako čeka.

Profesor Greg Hol je klinički asistent i predavač na Univerzitetu Kejs Vestern. Njegov tekst originalno je bio objavljen na The Conversation. Pročitajte ga ovde.

JOŠ NA VICE.COM:

Žrtve porodičnog nasilja kriju ožiljke tetovažama

Istetovirao sam glavu da bi mi kosa izgledala gušće

Zatvorenici opisuju kako izgleda tetovirati se iza rešetaka


Tagged:
Tatu
koza
Zdravlje
tetovaže
polne bolesti
tatu šop
tatu umetnici