Tatu-saloni se hvale "zdravim" veganskim tetovažama

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Veganizam je polako evoluirao iz neo-hipi načina ishrane do sasvim mejnstrim stila življenja. Ljudi brižljivo ispituju ne samo šta jedu, već i šta oblače, koju šminku i koji šampon koriste, čak i koja im se vrsta mastila trajno unosi u kožu.

Napomena za neupućene: materije životinjskog porekla koriste se u čitavom procesu tetoviranja. Sve redom, od lanolinskog papira (masna supstanca sa ovčije vune) do vlažnih navlaka za brijač (želatin), sadrži proizvode životinjskog porekla, pa čak i samo mastilo. U neveganskim tetovažama moguće je naći koštanu čađ (koja pojačava crnu boju), glicerin iz životinjske masti, želatin dobijen od kopita, i šelak pravljen od insekata, navodi PETA.

Dakle, pošto skoro polovina populacije uzrasta 18-35 nosi tetovaže, a 6% Amerikanaca se danas identifikuju kao vegani (mahom milenijalsi), ne bi trebalo da nas iznenadi to što niču veganski tatu-saloni. Mišel, vlasnica Arcane Body Arts studija iz Vankuvera koji nudi stoprocentno veganske tetovaže, kaže da postoji dosta interesovanja za tetovaže oslobođene okrutnosti prema životinjama.

Kada je pre šest godina otvorila svoj salon, kaže da je jedina u Vankuveru a možda i u čitavoj Kanadi nudila strogo veganske tetovaže. Danas ih je samo na Guglu lako naći desetak. Širom sveta primetan je isti trend, od Scapegoat Tattoo studija u Portlandu do Gristle Tattoo iz Vilijamsburga.

Livingston kaže da je kontaktiraju ljudi zainteresovani za veganske tetovaže iz moralno-etičkih pobuda. Ipak, postoji teorija po kojoj je vegansko mastilo za tetovažu i zdravije i bezbednije. Na primer: kompanija World Famous Tattoo Ink koja ovaj proizvod nudi distributerima širom sveta, navodi a vegansko mastilo "pospešuje imunitet i opšte zdravstveno stanje", kao i da je "pouzdanije i sigurnije". (Obratili smo im se, pa ako nam budu odgovorili, dodaćemo njihov komentar tekstu.) Na Urban Vegan blogu, jedan post tvrdi da veganski sastojci garantuju "bezbednije i bolje iskustvo" od tradicionalnih.

"Ja bih rekao da je to čist marketing", kaže Jorgen Serup, dermatolog iz klinike Univerziteta Bispebjerg u Kopenhagenu i predsednik Evropskog udruženja za izučavanje tatu pigmenta. Po njemu su ovo potpuno neosnovane tvrdnje. "Nigde nema istine, ničim ih ne potkrepljuju. Nema dokaza ni za šta."

Zdravstveni rizici koji se dovode u vezu sa ovom vrstom mastila – potencijalno karcinogene hemikalije, infekcije kože i limfnih žlezda, reakcije alergijski hipersenzitivnog imunog sistema, komplikacije sa magnetnom rezonancom – retko su povezane sa prisustvom materija životinjskog porekla.

"Pošto i jedna i druga vrsta mastila sadrži iste potencijalno problematične sastojke, ne bih mogla da kažem da je vegansko manje štetno. Iste se nečistoće mogu javiti kod pigmenta, konzervansa, i slično”" kaže Ines Šrajver, iz BfR (Nemačkog državnog instituta za procenu rizika.)

Šrajver kao jedinu eventualnu prednost vegansko mastila navodi manjak šelaka, koji može da izazove dermatitis, vrstu alergijske reakcije. Ali to je slaba uteha. Kako navodi JRC Evropske komisije u izveštaju iz 2016., hemijski sastojci – prisutni i u veganskom mastilu – su primarni uzrok problema u 95% slučajeva od ukupno 126 prijavljenih u Evropi. Od tih 95%, u dve trećine slučajeva mastilo je bilo uvezeno iz SAD.

Treba istaći da postoje slični rizici i kod veganskog i kod tradicionalnog mastila za tetoviranje. "Osnovni sastojci, odnosno pigmenti, nisu originalno bili namenjeni potkožnoj primeni”" objašnjava Piter Loks, šef odseka za istraživanje i nanotehnologiju u BfR. On takođe ističe da ove boje nisu prošle testiranje u injekcijama, što samo potvrđuje da stvarni rizici koji prate tetoviranje nisu povezani sa prisustvom ili odsustvom materija životinjskog porekla.

Boje kojima se tetoviramo obično su bile dizajnirane za industriju tekstila, plastike, ili automobila, navodi FDA, pa su im sastojci raznovrsni: od minerala do industrijskih organskih materija do pigmenta na bazi plastike. Iako sve to zvuči sumnjivo, najviše brige u kontekstu tetovaža izazivaju konkretno azo pigmenti koji čine oko 60% boje u mastilo, navodi se u JRC izveštaju.

Zabeleženo je više slučajeva alergijskih reakcija na azo boje, a postoje i osnovan sumnje da one degradacijom oslobađaju karcinogena jedinjenja, konkretno kad se mastilo izloži sunčevom i utraljubičastom zračenju. Ovogodišnje istraživanje pokazalo je da isti efekat može izazvati i lasersko uklanjanje tetovaža.

Takođe problematični su i konzervansi koji se dodaju većem broju mastila za tetovaže. Često se koristi formaldehid, kog IARC klasifikuje kao karcinogenu supstancu. Iako su dozvoljeni u određenim koncentracijama, konzervansi su često prisutni iznad tog nivoa, kaže Loks i dodaje da prisustvo metalnih nečistoća u mastilu, na primer nikla, može takođe biti kontaktni alergen. Dakle, veća je šansa da će alergiju na nikl razviti osoba u čijoj je tetovaži ovaj metal već prisutan.

Ukratko, trenutno je nemoguće garantovati bezbednost bilo kog mastila korišćenog pri tetoviranju – veganskom ili neveganskom. Čitava je industrija misteriozna, tek počinjemo da otkrivamo tajne koje ona krije. Sastojci mastila obično se kriju kao poslovna tajna, FDA ih ne reguliše, a testiranja se vrše tek pošto se problem već uoči.

Manjak informacija na planu uticaja tetovaža na zdravlje zabrinjavajuće je veliki. Istraživanja koja se sprovode obično su ograničena na životinje, a često je teško projektovati te rezultate na ljude. Takođe, ustanoviti dalekosežne posledice teško je izvodljivo osim u slučaju da se zdravlje velikog broja tetoviranih ljudi nadgleda tokom dužeg vremenskog perioda – a malo se koje istraživanje time bavi.

"Ne smemo zanemariti potencijalne rizike prisutne kod [svih vrsta] tetovaža", upozorava Loks. "Ne znamo dovoljno o potencijalnim posledicama koje one na duge staze nose.”