Politički stavovi grupe Fugazi danas su zastrašujuće relevantni baš kao i 1988. godine

Svaki album benda Fugazi ima pregršt političkih pesama od "Suggestion", pesmi o silovanju koja nagoveštava epidemiju seksualnih napada na studentskim kampusima, do "Five Corporations", koja govori o sve većem uticaju multinacionalnih kompanija.

|
mar 16 2015, 11:56am

Fugazi uživo u Harisonburgu / fotografije: Kelly Maron Horvath

Na istoimenom EP-u iz 1988. godine vašingtonske grupe Fugazi, Ijan Mekej je pevao: "Ne možeš biti ono što si bio" — stih verovatno namenjen fanovima koji su očekivali novu inkarnaciju grupa Minor Threat , Rites of Spring ili Embrace. Ali mogao je da se odnosi i na Fugazi iz 2002. godine, koji se gledaju za sobom na svoju petnaestogodišnju karijeru dok se spremaju za poslednju turneju po Sjedinjenim Državama i Evropi. Bend se razvio muzički i tekstualno na šest albuma, tri EP-a i više od hiljadu koncerata koje su odsvirali širom sveta. Tokom te serije, Fugazi je izgradio sopstvenu politiku niskih cena karata, sviranja u neobičnim koncertnim prostorima i očekivanja da će se ljudi iz publike jedni prema drugima ophoditi sa poštovanjem.

Poslednja godina nastupa grupe Fugazi, od kojih većinu možete da skinete na Fugazi Live Series, internet arhivi sa više od 800 koncerata od kojih svaki pojedinačno košta pet dolara — poslužila je istovremeno kao krešendo i fascinantan uvid u to u kom bi se pravcu bend možda razvijao da 2003. godine nije na neodređeno okačio instrumente o klin. Posle petnaest godina provedenih na turnejama, Fugazi je postao tesno skrojena ekipa. Bubnjar Brendan Kenti i basista Džo Lali držali su neverovatno precizan ritam inspirisan go-goom, fankom i regeom što je ostavilo sasvim dovoljno prostora spreda dvostrukim gitarama i glasovima Mekeja i Gaja Pičota da ukrštaju melodije i mešaju čiste zvonke zvuke sa vrištećim zidovima buke. Varijacije na pesme bile su česte — zbog male promene u ritmu ili oštrijeg rifa svaka izvedba zvučala je drugačije. Ono što je, međutim, i dan-danas naupadljivije jeste interakcija benda sa publikom. Još u ranim danima, Fugazi je stekao reputaciju grupe koja opominje agresivne pripadnike mase kako bi obezbedili bezbedan prostor za svakoga. To je obično uzimalo formu verbalnog prekora, ali bi povremeno zahtevalo i da se ide dalje od toga. Nakon što su nekoliko puta zaustavili svirku posle izbijanja tuče u publici tokom nastupa 1995. u Peoriji, u Ilinoisu , bend je zamolio publiku da sedne i dozvoli momcima koji prave probleme da se ižive i mošuju sami sve dok im nije postalo neprijatno i nisu sami otišli.

Svaki album benda ima pregršt političkih pesama koje su i danas aktuelne, od Suggestion, pesmi o silovanju sa prvog EP-a koja nagoveštava epidemiju seksualnih napada na studentskim kampusima, do Five Corporations sa albuma End Hits iz 1998. godine, koja govori o sve većem uticaju multinacionalnih kompanija. Poslednji album benda, The Argument iz 2001. godine, objavljen je mesec dana posle napada 11. septembra, a nastupi koji su usledili 2002, dešavali su se bizarnih, neprijatnih meseci pred invaziju Sjedinjenih Država na Irak u proleće 2003. godine.

Mekej i Pičoto bi često izdvajali vreme između pesama za priču o takvim temama kao što su patriotizam, džentrifikacija i sve veće militarizacija američke policije — temama koje su danas jednako važne kao što su bile 2002. godine. Fugazi se ostrvio na prvog predsednika Buša kad su odsvirali legendarni protestni koncert ispred Bele Kuće . Jedanaest godina kasnije, evo šta je Mekej pričao u Ešvilu, u Severnoj Karolini: "U međuvremenu, bacaju ogromne metalne eksplozivne naprave po ljudskim bićima širom sveta. U međuvremenu, rasprava je još žustrija. U međuvremenu, nije više u redu reći čak ni: rat je pogrešan i loš. A patriotizam je jedna odvratna osobina. Jer biti patriota znači da moraš podržati svu tu ružnoću i nasilje koji se u ovom trenutku podstiču širom sveta. Molim vas, smatrajte me nepatriotom zanavek."

Bend je podržavao mirovne demonstracije i pohvaljivao Amerikance koji protestuju zbog vojne akcije u vreme kada je politički svet iz sve snage udarao u ratne doboše. U Harisonburgu, u Virdžiniji , Mekej je opisao mirovni protest koji se desio u Vašingtonu dve nedelje "nakon što su se svi oni avioni srušili".

"Naravno, policija je bila surova, ali to je deo situacije s kojom moramo da se nosimo ovih dana", rekao je Mekej. "Vrlo su uzrujani, ili besni, ili su potrošili strašno mnogo novca na ta svemirska odela koja nose ovih dana kada žele da se obračunaju sa ljudskim bićima. Možda samo isprobavaju svoju opremu, ne znam. Ali prebili su namrtvo neke ljude bez ikakvog razloga."

Skočimo unapred trinaest godina i nije teško povući paralele, ne samo sa sve nestabilnijom geopolitikom Istočne Evrope i Bliskog Istoka već i sa smrću Majkla Brauna u Fergusonu i Erika Gernera u Njujorku — obojicu su nenaoružane ubili policajci. Kada su izbili protesti zbog njihovih smrti, policija je odgovorila grubom akcijom koja jezivo podseća na onu koju je Mekej opisao 2002. godine. Rat i policijska brutalnost deluju prilično jednostavno u poređenju sa džentrifikacijom i mutnom vezom između stambenih kvartova i tržišta nekretnina. U novembru prošle godine, Dejv Grol je tokom intervjua u kojem je promovisao svoju televizijsku seriju Sonic Highways izrazio bojazan da teksaški grad Ostin polako gubi svoj umetnički karakter .

Mekej je o tome govorio na bini u Ostinu još 2002. godine : "Ova prva pesma je o činjenici da su ljudska bića fizička stvorenja koja zapravo negde moraju da obitavaju. I tako, dok traje sva ta ujdurma o gradnji, ljudi se iz kvartova iseljavaju ili u njih useljavaju, aktivisti pokušavaju da ih spasu a neki drugi na tome da zarade. Kad se sve sabere i oduzme, usred svega toga su ljudi koje samo guraju tamo ili vamo."

Sličan uvod napravio je i u Ešvilu, gradu koji se prošle godine našao na spisku gradova Yahoo Finance-a u kojima ljudi ne mogu sebi da priušte stanovanje. Asheville Blade ističe socijalno stanovanje kao veliki problem. Mesto na kom je Fugazi tada nastupio od tada je više puta promenilo vlasnika, a danas se u njemu nalazi martini bar. Fugazi se bavio i politikom muzičke industrije. Bend je svoje političke stavove ugradio u svoj biznis model, konstantno određujući cene svojih karate daleko ispod deset dolara i zamenjujući korporativne klubove za alternativne kad god je to bilo moguće. U Hantingtonu, u Zapadnoj Virdžiniji , Mekej je ispričao kako je bend u saradnji sa menadžerom novajlijom u poslednjem minutu preselio koncert na drugo mesto nakon što je grad na dan koncerta poslao građevinske inspektore u prethodno zakazani prostor.

Dischord Records je među prvima utabao stazu zasnovanu na pankerskom principu "uradi sam". Danas se čini da se muzička industrija istovremeno približila tom modelu i udaljila od njega. iTunes, Spotify i ostali omogućili su slušaocima da do muzike dođu lakše nego ikad, dok su muzičarima otežali i pristup i profit. Istovremeno, međutim, tehnologija je bendovima omogućila da lakše komuniciraju sa fanovima i direktno im distribuiraju svoju muziku. Pitanje da li će se Fugazi vratiti sa pauze danas je akutnije nego ikad. Na Dischord-ovom sajtu ta mogućnost ostaje otvorena, ali zbog višestrukih projekata njihovih članova to nije mnogo verovatno. Smatrajte Fugazi Live Series privremenim rešenjem — načinom da volite i slušate bend koji je otkako je prestao da svira postao samo još relevantniji.

Oproštajna misao Mekeja tokom poslednjeg nastupa grupe Fugazi u Sjedinjenim Državama: "Za petnaest godina, gotovo mogu da vam garantujem, svi ćemo sedeti i pitati se: 'O čemu se tu radi? Šta se desilo? Šta je to bilo? Digli su ograde oko svega. Policajac stoji na svakom ćošku. Šta nam se to desilo?'"

Više na VICE
VICE Channels