​Nemci su suočeni sa "letom straha i besa"

Pre dve nedelje, Inga Rauber išla je na ekskurziju sa prijateljicama do istorijskog nemačkog grada Vurcburga, putujući vozom kroz raskošne šume i bavarske njive jednog od najbogatijih regiona u zemlji sa najrazvijenijom ekonomijom u Evropi. Svega nekoliko dana kasnije, 64-godišnja domaćica bila je ozbiljno uzdrmana: na istoj toj liniji, jedan avganistanski izbeglica napao je putnike sekirom.

Bio je to jedan od četiri ozbiljna napada u Nemačkoj u kojima je ubijeno ukupno 10 ljudi za nekoliko dana, tri od ruku ljudi koji su ušli u zemlju tražeći azil. Za dva je odgovornost preuzela Islamska država.

"Znam da je to mogao da bude bilo ko od nas", rekla je Rauber, koja živi u Lahnauu, gradiću od 8.000 stanovnika u centralnoj Nemačkoj.

Napad je raspirio njene strahove o nedavnom prilivu izbeglica u zemlju, oslikavajući nemir nacije koja je toplije prihvatila izbeglice nego bilo koja druga u Evropskoj uniji. Kao i više od polovine nemačkih građana, Rauber se sada protivi odluci nemačke kancelarke Angele Merkel da primi više od 1,1 milion izbeglica u prošloj godini — nadaleko najveći broj od svih zemalja u Evropskoj uniji.

"Isprava sam mislila, naravno, da moramo da pomognemo izbeglicama", rekla je Rauber, "ali onda su u zemlju počeli da pristižu ljudi bez kontrole i niko ne zna koliko ih je ili da li imaju opasnu prošlost. Ovaj nekontrolisani priliv je zastrašujući."

Stanovnici Lahnaua, rekla je ona, takođe su zabrinuti.

"U početku je vladala atmosfera dobrodošlice, ali sada je mnogo ljudi… nervozno", rekla je Rauber. "Kad odem u pekaru, žene tamo govore: 'Moraju da odu, moraju da odu.'"

Trideset devet odsto Nemaca oseća se manje bezbedno nego pre napada, a 57 odsto kaže da je politika prema izbeglicama Merkelove omanula, prema anketi koju je u sredu sprovela istraživačka kompanija Emnid. Ovog proleća, pre nedavnog talasa napada, 73 odsto anketiranih Nemaca rekli su da se plaše terorizma.

Da bi umirila građane, Merkel je održala smiren ali čvrst govor, u kojem je branila svoju politiku otvorenih vrata, ali i istakla mere predostrožnosti koje će vlada preduzeti, izložene u planu od devet tačaka. Rekla je da će Nemačka sprovesti zajedničku antiterorističku obuku za policiju i vojsku, izvesti više policajaca na ulice, istraživati rane znake radikalizacije među pojedincima i uvesti bržu deportaciju tražilaca azila čiji su zahtevi odbijeni.

"Danas, kao i u prošlosti, uverena sam da mi to možemo da postignemo — dorašćemo svom istorijskom zadatku, istorijskoj probi u doba globalizacije", rekla je Merkel. "Sve nas ovo stavlja na veliku probu. Stavlja na probu naš način života, naš osećaj slobode i demokratije."

"Njen glavni cilj je da ponovo uspostavi red i povrati osećaj poverenja kod ljudi", rekla je Astrid Zibart, ekspert za politiku migracije pri nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država.

Govor Merkel — i reakcija javnosti na njega — bio je usredsređen na njenu politiku otvorenih vrata za sirijske izbeglice, koju je ona započela u jesen prošle godine kao reakciju na masu očajnih izbeglica koja se pojavila na državnim granicama. Ali ne postoji prava veza između te politike i napada, rekla je Zibart, a i, u svakom slučaju, malo izbeglica trenutno ulazi u zemlju, zbog sporazuma između Evropske unije i Turske da se zauzda migracija.

"Kad pogledamo četiri slučaja prošle nedelje, nijedan od tih ljudi nije stigao ovde preko politike otvorenih vrata, već su tu bili odranije", rekla je Zibartova o različitim poreklima napadača. Strelac tinejdžerskog uzrasta koji je ubio devetoro ljudi u Minhenu rođen je u Nemačkoj, a počinioci u Ansbahu, Vurcburgu i Rojtlingenu ušli su u zemlju pre prošle jeseni.

Ipak, napadi su stvorili atmosferu nesigurnosti povezanu sa izbeglicama, što takođe povećava podršku u anketama ultra-desničarskoj Stranci alternative za Nemačku (AfD) i njenom ksenofobičnom programu.

"Ne može se naći dovoljno trezveni politički jezik ili analiza da bi se ljudima objasnilo šta se dešava", rekao je Mario Munster, konsultant za političke kampanje iz Berlina koji je u poslednje vreme radio sa socijaldemokratama. "Godinu dana kasnije, situacija se promenila od leta dobrodošlice u leto straha i besa."

Nemačko društvo duboko je podeljeno po pitanju toga šta da se radi sa izbeglicama, u odsustvu nacionalnog plana za njihovu integraciju. Pronalaženje smeštaja, školstva i posla za izbeglice prepušteno je uglavnom lokalnim vlastima. "Ako razgovarate sa gradonačelnicima u njihovim gradovima, čućete da oni moraju sami da se nose s tim", rekao je Munster. "Nema plana. Drže ih u skloništima, ali nema plana da se pronađe dugoročno rešenje za njih."

Čak i unutar porodica — uključujući Rauberove — mogu se čuti suprotstavljeni stavovi.

"Zaista sam od pre podržavao plan Merkelove i nisam promenio mišljenje po tom pitanju", rekao je Ingin muž Hans, penzionisani policajac, dodajući da se ne oseća nervoznije posle skorašnjih napada. "Mislim da je moglo da se predvidi da će doći do napada — to je prirodna reakcija na izolovanje", rekao je on, pozivajući se na neuspelu integraciju u nemačko društvo. A ćerka Rauberovih Mona postala je toliko posvećena pitanju izbeglica da ih proučava za svoju završni rad u Berlinu.

Na drugom kraju spektra, deo Nemaca uhvatio se priliva izbeglica kao načina da izrazi svoje predrasude prema ljudima rođenim na Bliskom Istoku.

"Suviše ih je ušlo u zemlju. Veliki problem je da ne možemo više da ih finansiramo", rekla je Katrin, koja vodi kancelariju za smeštaj u Istočnom Berlinu i koja je tražila da ne objavimo njeno prezime. "Objavili smo oglase za posao, a oni su nam poslali Turke, Arape. Nisu ni došli na posao, otišli su već posle dva sata jer su smatrali da je posao suviše težak… ili suviše prljav za njih."

"Mnogi su uplašeni", rekla je ona za svoje sugrađane Nemce, "zato što im je sve ovo previše."

Dok izbeglice pokušavaju da se izbore sa tom nepredvidivom mešavinom stavova, neki od njih počeli su nerado da otkrivaju svoj identitet nepoznatim ljudima.

"Kad se po prvi put upoznajem sa nekim, trudim se da im ne kažem da sam izbeglica da bi se opustili, jer ako im to kažem odmah na početku, mogli bi da se uplaše", ispričao je Zain Hazuri, 22-godišnji Sirijac koji je emigrirao u Berlin nakon što je pre 10 meseci pobegao iz Alepa. "Napadači su uradili ono što su uradili ne zato što su izbeglice, već zato što su psihopate."

A opet, Hazuri bi mogao da se posmatra kao idealan primer integracije. Svakog dana ide na intenzivni kurs nemačkog jezika koji finansira federalna vlada, priprema se za studije informatike na Univerzitetu u Berlinu i stekao je grupu bliskih nemačkih prijatelja.

"Osećam se stvarno prijatno ovde, jer je Berlin multikulturalni grad i ima mnogo nacionalnosti", rekao je on. "Ne osećam se kao kod kuće, ali ne osećam se ni kao stranac."

Muhamed Al-Asri, koji je takođe nedavno stigao u Berlin iz Sirije i intenzivno uči nemački, brine da će nedavni incidenti "naškoditi svakom izbeglici" u zemlji.

"Došli su ovamo i dobili sve što im treba. Kako su mogli da urade tako nešto?", rekao je 22-godišnji Al-Asri o izbeglicama. "Nijedna zemlja nije kao Nemačka. Druge zemlje ne nude toliko mogućnosti za nas da započnemo nov život."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu