​Kako je kad muvaš umesto bogatih ljudi čije naloge vodiš na dejting profilima

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE Canada

Neki ljudi su stvarno, stvarno umešni u onlajn dejtingu. U smislu, mogu da žongliraju desetak razgovora istovremeno, zaobiđu grozna predatorska sranja, i nateraju potpune neznance da im se dopadnu dovoljno da se sretnu u javnosti. Ponekad pomislim da je to smarajuća, gotovo sociopatska veština, ali to je možda samo moja autsajderska perspektiva nekoga ko je u istoj vezi još od pre pojave Tindera.

Ali ono što nikada nisam pomislila je da bi od te veštine neko mogao i da se izdržava – nešto što bi mogao da ubaciš u svoju biografiju i za šta bi te plaćali. Ispostavilo se da postoji znatan broj kompanija sa odeljenjima sa akaunt menadžerima, piscima i analitičarima koje žele da iskoriste ovaj (još uvek potencijalno sociopatski) talenat. To sam saznala tako što sam nedavno upoznala Samantu, dvadesetjednogodišnju studentkinju koja je nedavno imala takvo radno mesto. I dok me je uveravala da ne možeš da se obogatiš flertujući sa ženom koja je starija od tvoje mame, opisala mi je to kao iznenađujuće pristojno plaćenu tezgu. Postavila sam nekoliko pitanja da bih shvatila šta pokreće ovu malu kućnu industriju.

VICE: Kako si počela time da se baviš?

Samanta: Prijaviti se je bilo mnogo komplikovanije nego što sam mislila da će biti. Morala sam da prođem prilično veliki broj testova. Prvo moraš da prođeš hipotetičku prepisku porukama, i pokušaš da zakažeš dejt. Tokom jednog od njih sam morala da pregledam čitavo poglavlje iz dvosatnog intervjua nekog tipa, i da na osnovu toga napravim njegov profil, da stvari sastavim na ljigavi i „šarmantan" način. I morala sam da osmišljavam rečenice za muvanje koje bi neko napisao u prvoj hipotetičkoj poruci na Tinderu, na primer.

Da li je „evo nje" bila jedna od njih? Sem Bidl iz Gokera je čuven po tome što ju je isprobao.

To zapravo uopšte nije loše (smeje se). Ispitivali bi te poruke, slali ih gomili, gomili žena. Ima ljudi čiji je čitav opis posla da šalju prve poruke ženama na tim sajtovima. Neke od njih su prilično bazične, konverzacijske, a druge prilično perverzne, groteskne. Moj posao je bio da uskočim u trenutku kada neka žena odgovori.

Koji je najbolji način da tim tipovima obezbediš dejt?

U pitanju je igra brojeva, za svakog klijenta razgovaraš sa 20 žena odjednom. Ume da bude i više od toga. U proseku je potrebno pet do osam poruka da se dobije broj. Moraš nekako da se povežeš pre nego što možeš da kažeš, „hajde da nastavimo ovo uživo". To je veoma temeljno istraženo, što me je iznenadilo. Imaju na stotine spredšitova različitih reakcija. Mnogi od njih su samo opipavanje, da se vidi šta funkcioniše, a šta ne. Preporučuju različite metode muvanja, u zavisnosti od uzrasta subjekta. Na primer, omalovažavajuća duhovitost funkcioniše kod mlađih žena, ali kažu da kod starijih žena bolje prolazi klasičan humor ili otvoreni komplimenti… pretpostavljam da po onome što pišu u vodičima misle da su mlađe žene gluplje.

Odvratno. Da li su i druge žene radile kod njih?

Nas žena je bila samo šačica. Uglavnom su želeli da muškarci pišu umesto muškaraca, jer je idealan ton blago dominantan, moraš da budeš pomalo nadmen.

Da bukvalno vređaš ženu?

Da. Predlažu da se koriste rečenice tipa, „Čak i na fotografiji na kojoj si najgore ispala, ipak izledaš lepo". Nešto stvarno loše. „U toj košulji deluješ manje bledo", ili „Izgledaš prilično dobro za jednu crnku". Takođe želiš i da hvališ samog sebe. Na primer, ako žena kaže da voli da ide na plažu, ti joj kažeš, „O, ja imam kolibu na Bora Bori", nešto u tom smislu. Ili, „Imam imanje preko okeana" (smeje se). „Fenomenalno je, ako voliš pesak".

Vau. To je ekstremno jadno.

Vole ljigav, opisni jezik. Instruktori bi nam rekli: nemojte samo da postavljate pitanja, dajte im opcije. Kažite nešto u smislu, „Ako bi bila u mogućnosti da sa najboljom prijateljicom odeš besplatno na odmor bilo gde na svetu, otišla bi, pod a) u brvnaru na Alpima, skijala ceo dan, a onda uveče pijuckala vreli kakao; b) u kolibu na Tahitiju – spakovala bi samo par svojih omiljenih japanki… ovo je jedan od scenarija koji su nam davali koji sam ti najverovatnije prenela od reči do reči. Najsmešnije mi je bilo da se pretvaram da sam ta „šarmantna" osoba.

___________________________________________________________________________

Pogledajte film Uđite u svet moblne industrije ljubavi

___________________________________________________________________________

Da li si morala da budeš u kontaktu sa tim tipovima umesto kojih si se dopisivala?

Ne, i mislim da sam u tom pogledu imala sreće. Akaunt menadžeri koji posluju sa svim klijentima donose sve intervjue i fotografije. Davali su nam transkripte intervjua u kojima su opisivali čitav život do te tačke – gde su živeli, kako su se školovali, čime se bave, kakav im je ljubavni život, kakvi su im snovi. Baš sve. Čak i koji su im omiljeni sportovi koje prate. Saznaš o njima svaki detalj koji bi želela da ispričaš nekom drugom. Onda bi im obično rekli da odu i naprave profesionalne fotografije. Jedna od omiljenih stvari na tom poslu mi je bila ocenjivanje fotografija. Oni bi suzili izbor na nekih dvadesetak, a onda bismo ih mi ocenjivali.

Kako su izgledali?

Uglavnom su delovali usamljeno i smušeno. Mnogo njih je već bilo razvedeno, i nisu znali šta će sa sobom. Jednostavno su bili toliko očajni, neprilagođeni i tragični. Sećam se jednog koji je izgledao kao da je ranije bio sportski tip, napravio je profesionalne fotografije, i na svima je imao kapu na glavi. Na jednoj je stajao na nekom polju, kapu je natakao naopačke, imao je majicu sa kragnom i kratak šortsić, a nasred polja se nalazila stolica, i on je stajao iza stolice, sa rukama na naslonu.

Kao da hoće da kaže 'mogla bi ovde da sedneš'?

Da, veoma uvrnut poziv da se sedne na stolicu usred polja, užas živi.

Da li većina tih tipova pripada višoj klasi?

Rekla bih da da, jer su ti paketi baš skupi. Mislim da su im ciljna grupa stvarno bogati stariji muškarci, koji jednostavno nemaju vremena za muvanje na internetu. Tako da upošljavaju žene od dvadeset i nešto da to rade umesto njih. Ali tu i tamo se pojavi i neki pripadnik obezbeđenja tržnog centra, koji samo želi da nađe nekoga ko voli anime koliko i on.

Da li si se ikada osećala lično umešana u „dejtove" sa tim ženama?

Ne bih rekla da sam se lično zainteresovala za te žene, bile su mnogo starije od mene. Ponekad bih pomislila, bože, razvedena je, ima decu, ne želim ovo da joj govorim. Ali jesam se vezala za uspehe, jer stvarno želiš da uspeš i zaradiš proviziju. Mislim da su neki od ljudi sa kojima sam radila nalazili zadovoljstvo u tome da spajaju ljude, ali meni nije bilo previše stalo do toga. Zaista sam imala odmak – meni je sve to samo bilo zabavno. Mislim da bi bilo ljigavo to nazvati provodadžisanjem – sranje je kada ta druga osoba misli da razgovara sa svojim potencijalnim novim dečkom ili mužem, koji je toliko „šarmantan" na internetu, ali je zapravo sasvim druga osoba, iz drugog grada, zemlje, ili drugog pola, plaćena da ti šalje poruke. Mislim da bi to mogla da postane tema za novu generaciju romantičnih komedija.

Definitivno ima potencijala za romantičnu komediju. Kao unapređena verzija filma Imate poštu, kada se menadžer profila zaljubi.

Da, i pokušava da dopre do nje, možda dajući neke naznake.

Pratite Saru Berman na Twitter-u